NEKIMA BI ODGOVARALA EVROPA U PLAMENU: Intervju - Markus Buhajt, evroposlanik iz Alternative za Nemačku

TAKOZVANA majdanska revolucija, miniranje gasovoda "Severni tok 1" u Baltičkom moru i nemiri na Kosovu zaista dozvoljavaju spekulacije o tome da određene političke snage stvaraju nestabilnu Evropu sa željom, između ostalog, da dovedu do njenog ekonomskog slabljenja. Međutim, situacija na Balkanu je veoma složena i iz tog razloga teško razumljiva. Da konkretizujem, ne mogu se svi događaji na Kosovu i Metohiji pratiti iz ugla motiva i angažovanja jedne velike sile, ali se takođe ne mogu isključiti ni delovanja u tom pravcu. Deeskalacija situacije bi u svakom slučaju bila poželjna.

Foto Privatna arhiva

Ovako, za "Novosti" događaje u južnoj srpskoj pokrajini komentariše Markus Buhajt, evroparlamentarac, poslanik Alternative za Nemačku, u odgovoru na pitanje da li ono što se događa na KiM može da se objasni i potrebom velikih igrača da preliju sukobe sa teritorije Ukrajine i po potrebi otvore nove žarišne tačke u Evropi.

Alternativa je više puta izlazila sa stavom da je Kosovo srpsko. Kako ocenjujete pritiske na Srbiju da prihvati nemačko-francuski predlog?

- Republika Srbija je suverena država. Ne verujem u mogućnost uticanja na spoljnu politiku Srbije pritiscima od strane EU ili NATO. Stabilan mirovni poredak u Evropi funkcioniše na bazi legitimnih bezbednosnih interesa svih evropskih država, odnosno ne želimo Evropu u plamenu. Zalažemo se za poštovanje međunarodnog prava i posebno prava naroda na samoopredeljenje. Istovremeno, zahtevamo poštovanje principa nemešanja u unutrašnje stvari država. Iako francusko-nemački predlog sadrži volju da se postigne razumevanje, on predstavlja mešanje u unutrašnja pitanja jedne države. Mislim da bi bilo pametno podsetiti prištinskog premijera Aljbina Kurtija na njegove obaveze prema Beogradu, ZSO, odnosno formiranje zajednice opština sa većinskim srpskim stanovništvom. Činjenice da Srbija ne podržava mere bojkota protiv Rusije i da neki prepoznaju navodni uticaj Moskve na Beograd, čine da se pakt "evroatlantskih" saveznika tzv. Kosova istovremeno raspada i istovremeno opredeljuje za Beograd, što se može tumačiti čudnim odjecima pozadine rata u Ukrajini.

Rat na istoku Evrope i nemačka uloga u njemu, sudeći prema anketama, otreznio je nemačke građane koji sve manje poklanjaju poverenje svojoj vladi?

- Kako je rat odmicao, mnogi Nemci su shvatili, ne samo zbog nametljive zapadne propagande, da se konfliktna situacija ne može posmatrati crno-belo. S obzirom na potpuno katastrofalnu energetsku tranziciju i planiranu transformaciju nemačke privrede, mnogi Nemci su pesimistični po pitanju ekonomske budućnosti. I na mutne političke predstavnike Ukrajine gledaju sa sve većim kriticizmom. Osim toga, poverenje Nemaca u medijsko izveštavanje, nakon korona-krize i konstantnih demonizacija politički "nepopularnih" ljudi, poput AfD, značajno je opalo. Još 2018. godine blizu 76 odsto mladih Nemaca nije imalo poverenje u medije, tj. 72 odsto opšte populacije.

Koje novine donosi prva nemačka strategija nacionalne bezbednosti od koje se, po rečima Šolca, očekuje da odgovori na izazove "prelomnih vremena"?

- Da budem jasan, novine ne donose ništa novo Nemačkoj, čak ni militarizaciju. To je intelektualno problematičan doktrinarni dokument koji sadrži nekoliko ideja i pristupa. Budući da je ministarstvo Analene Berbok bilo nadležno za "međuresorni" razvoj ovog "strateškog dokumenta", njegova strateška vrednost je predvidljivo mala. Nesumnjivo da je naivno očekivanje da su na blizu sedamdeset stranica teksta ponuđena detaljna i kompetentna uputstva vezana za bezbednost Nemačke. Ko strateški dokument shvati ozbiljno, samo nepotrebno daje trenutnom vladajućim političkom vrhu Nemačke na važnosti.

Kako objasniti činjenicu da Nemačka kao najveću pretnju označava Rusiju od čijeg gasa zavisi njena ekonomska konkurentnost?

- Što se tiče vašeg pitanja: svi protagonisti na vlasti u nemačkoj politici pripadaju političkoj levici. To objašnjava solidarnost sa Bajdenovom vladom ne samo u formulaciji, već i u oceni situacije i stava prema Rusiji. Finansijski pogođena Amerika koristi svoje saveznike u scenariju rata koji je još uvek hladan i tek povremeno vruć, kako bi održala svoju poziciju velike sile. Od kraja Drugog svetskog rata, Nemci su, kao lojalni vazali, sledili uputstva preko Atlantika.

Pored ekonomskih, kakve sve geopolitičke implikacije može da izazove ovaj dokument?

- Strategija nacionalne sigurnosti će imati mali ili nikakav uticaj na stvarnu sigurnost Nemačke. Pomislite samo na takozvani specijalni fond Bundesvera (Sondervermgen), eufemizam za novo zaduženje od 100 milijardi evra. U delovima ovog dokumenta stoji: "Savezna vlada će povećati svoju posvećenost borbi protiv siromaštva i gladi, socijalne nejednakosti i klimatske krize. Tamo gde vlade narušavaju sigurnost i vladavinu prava, našu saradnju bliže ćemo uskladiti sa nedržavnim akterima". Savezna republika neće moći da spase svet niti da iskoreni glad. Jedini rezultat biće taj što će nevladine organizacije globalno, aktivno probuđenog, eko-religijskog bloka imati ekonomsku korist nakon nacrtane levičarske agende. Toliko o efektima.

Dakle, ovim dokumentom nije stavljena tačka na stvaranje takozvane velike Evrope?

- Ponavljam, ovaj dokument nije vredan papira na kojem je napisan. Agresivni projekat "velike Evrope", kako ga vi prikladno nazivate, sam će se raspasti. U mnogim državama članicama EU vlada veliko nezadovoljstvo "zelenim dogovorom" i regulatornim intervencijama Komisije EU u privrednim aktivnostima pojedinih zemalja. Rast patriotskih, liberalnih i konzervativnih struja širom Evrope potvrđuje moju procenu.

Zatražili ste raspuštanje Evropske unije i stvaranje nove ekonomske zajednice. Kako bi trebalo da izgleda alternativa EU i koliko je realno očekivati da se ona formira?

- U programu Alternative za Nemačku za desete izbore za Evropski parlament, primetili smo da je EU evoluirala u nedemokratski konstrukt koji je sve nasilniji i kojim upravlja netransparentna, nekontrolisana birokratija. Mislimo da je EU propala u svom sadašnjem obliku. Iz tog razloga se zalažemo za osnivanje federacije evropskih naroda, nove evropske ekonomske zajednice interesa. Po našem mišljenju, odluka o novom obliku suživota među narodima u Evropi može se izglasati samo referendumom u Nemačkoj. Ako je većini Evropljana dosta levičarskih, socijalnih arhitekata sa njihovom katastrofalnom migracijskom politikom i eko-socijalističkom planskom ekonomijom, onda relevantne grupe u EU parlamentu, poput "Identiteta i demokratije" kojoj pripadamo, mogu inicirati samoraspuštanje i ponovno pokretanje drugačijeg EU projekta.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije