VUČIĆ NIJE MALI RUS, VEĆ VELIKI SRBIN: Aleksandar Vulin o Kosovu i Metohiji i pritiscima Zapada

Zagorka Uskoković

12. 06. 2022. u 09:00

AKO nam nije interes da se odbranimo na Kosovu i Metohiji, a ja verujem da je razgraničenje najefikasniji način da se odvežemo od mrtvaca, onda da priznamo Kosovo i pomognemo stvaranje "velike Albanije"?

ВУЧИЋ НИЈЕ МАЛИ РУС, ВЕЋ ВЕЛИКИ СРБИН: Александар Вулин о Косову и Метохији и притисцима Запада

Foto Ž. Knežević

Ako nam nije interes da sačuvamo 800.000 Srba koji žive za Srbiju i čija snaga može da obnovi i Srbiju, onda da popustimo i prepustimo Republiku Srpsku sudbini koja nije daleko od novog turčenja? Imamo li izbora, da li su nam naši zapadni uzori ostavili da biramo? Mi nemamo kuda osim da opstanemo.

Ovo za "Novosti" ističe ministar policije i lider Pokreta socijalista Aleksandar Vulin, posle ubitačnog i otvorenog zahteva nemačkog kancelara Olafa Šolca da priznamo nezavisnost Kosova ako želimo u EU i da primirimo "secesioniste" u Banjaluci.

Postoji i treći zahtev - da odmah uvedemo sankcije Rusiji. Da li ćemo na kraju popustiti?

- U istoriji srpskog naroda, svaka generacija Srba je iskoristila priliku da Rusima kaže NE, ali i dočekala da koju godinu kasnije sam opstanak srpskog naroda i države zavisi od ruskog DA. Kroz istoriju, od 19. veka pa do danas, Srbi nisu mogli da reše nijedno ključno nacionalno pitanje bez aktivnog i često po Rusiju vrlo skupog učešća, ali je nekako uvek bilo onih koji su pokušavali da rešenje srpskih nacionalnih pitanja traže u odricanju od Rusa, i svaki put su na kraju morali da priznaju krah takve politike.

Da, ali dežurni argument je da nam nisu pomogli 1999, da su se povukli sa Kosova...

- Znam da slučajni Srbi, zagovornici uvođenja sankcija Rusiji i čuvari međunarodnog prava, na svakom primeru osim na primeru Srbije ne vole da čitaju, i suviše su pametni i zagledani u budućnost da bi gubili vreme sa knjigama koje podsećaju na ono što je bilo, ali bi ipak mogli da pročitaju ponešto, pa da se uvere da su Srbi posle svakog odricanja od Rusa i neuspelih pokušaja da nacionalne probleme rešavaju sa onima koji su nam probleme i stvorili, opet morali da se obrate za pomoć i podršku slovenskom carstu ili kako god da se zvao oblik državnog uređenja zemlje koju većiniski čine Rusi, a glavni grad joj je Moskva.

Foto Ž. Knežević

Ulog je ogroman, i šta će se desiti ukoliko Moskva slomi zube na Ukrajini...

- Poraz Rusije ne bi bio pobeda Srbije pa i da aktivno uzmemo učešće u ratu protiv Rusa i da u Donbasu izginemo kao Hrvati pred Staljingradom. Poraz Rusije bi se svom silinom osetio na svim pozicijama Srbije kao što je uvek i bivalo. Koliko god da se trudimo, zapadna civilizacija nas doživaljava kao nesretno uklinjenu rusku braću u antiruskom frontu i šta god da uradimo, nećemo postati deo njih, a možemo da izgubimo jedinog vekovnog prijatelja među velikim silama. Predsednik Vučić je uspeo da stvori prijateljstvo sa Kinom i to je istorijski uspeh čiju vrednost ćemo tek moći da cenimo, a šta ćemo ako isti koji od nas sada traže sankcije Rusiji jednom zatraže da uvedemo i sankcije Kini? Za razliku od zapadnih poštovalaca prava na izbor i demokratiju, despotska Rusija i Kina od nas nikada nisu zatražili da uvedemo sankcije EU ili SAD i da njihov izbor prihvatimo kao svoj. Svaka antiruska histerija je uvek i antisrpska. Nađite mi primer neprijatelja Rusije koji nije smatrao da mu je i Srbija neprijatelj.

Sumnja li neko da bi poraz i posledični raspad Rusije o kom maštaju generacije zapadnih državnika i generala ojačao Šiptare i sve koji osnaženu Srbiju Aleksandra Vučića vide kao pretnju i predmet mržnje. Da na čelu Srbije nije Vučić, ne bih imao ni najmanju nadu da će Srbija izdržati da ne uvede sankcije Rusiji. Ovako znam da Vučić pokazuje snagu koja prevazilazi položaj predsednika jedne male države i verujem da će izdržati. Vučić nije mali Rus, on je veliki Srbin. Zbog takvih primera čuvanja časti, obraza, date reči i nezaboravljanja svega što nas vezuje sa Rusima, Srbi su narod koji na istorijskoj mapi zauzima više mesta nego na demografskoj ili geografskoj karti sveta.

Da li je rampa za Lavrova u stvari bila pokazna vežba i bolno podsećanje da je Srbija, ipak, izolovano ostrvo? Kako možemo očekivati neku pomoć od Rusa, kad ni njihov šef diplomatije ne može da stigne do nas?

- Zanimljivo da argument geografske udaljenosti nikada niko nije iskoristio da definiše nivo naših odnosa sa SAD ili Velikom Britanijom. Ne tražimo mi da se na Pasuljanama desantira vazdušno-desantna vojska Rusije, već da nam u međunarodnim forumima Rusi drže stranu i da obezbede da se Srbija ne smrzne bez njihovog gasa, a da naša privreda ima čime da pokrene mašine. Srbija mora da brine o sebi, i samo o sebi.

Od Niške deklaracije do danas, stalno se od nas očekuje da nešto učinimo za druge i da zanemarimo sopstvene interese. Nije interes Srbije da učestvuje u sukobima velikih i nije interes Srbije da umanji bliskost i saradnju sa Rusijom i njenim rukovodstvom.

Velike sile Zapada ne mogu baš kako hoće sa Rusijom, pa onda tu frustraciju leče na Srbiji. I kada veliki zatraže da uvedemo sankcije Rusiji, oni znaju da je to u ekonomskom smislu za Rusiju beznačajna činjenica, ali da u moralnom smislu predstavlja snažan udarac. Znaju oni koji su nas bombardovali da je moralna veličina Srbije nesrazmerna njenoj vatrenoj moći i zato im treba da baš ta mala napaćena Srbija, ta hrabra žrtva, bude uz njih. Oni imaju sve osim morala i uporišta u principima, zato im je Srbija važna da ih sama abolira od zločina koje su počinili i da im odrešnicu od grehova kršenja međunarodnog prava.

Foto Ž. Knežević

Kako ste doživeli rezoluciju EP o Srbiji u kojoj se kaže da nećemo otvoriti nijedan klaster dok ne uvedemo sankcije Rusiji? Je li došlo vreme da napustimo evrointegracije, kako ste svojevremeno predlagali?

- Nije Srbija odustala od EU, već je EU odustala od Srbije, pa i drugih zemalja sa Balkana.

Severna Makedonija je promenila ime, poništila referendum, podelila zemlju, dala pola vlasti Šiptarima iako oni čine 25 odsto stanovnika, učlanila se u NATO i opet nije dovoljno ni da počnu da ih maltretiraju pitanjima i promenljivim politikama za narednih pedesetak godina. Šta mučenici još treba da urade, da se odreknu i jezika ili da za pregovore ponude svakog prvorođenog sina, ništa drugo više i nemaju. Srbija je glavinjajući ka EU najpre 5. oktobra srušila svoj ustavni poredak, potom je Hagu, kao nijedna zemlja u istoriji Evrope, izručila sve svoje državnike, vojnike i policajce koje su tražili, pa i koje nisu, zatim je izmenila sve svoje zakone kako bi omogućila pljačkašku privatizaciju i prepustila tržište strancima. Da bi EU komesari bili malo bolje raspoloženi, Srbija je prećutala umanjivanje RS, dopustila da se razbije državna zajednica SCG i nije rekla ni reč dok su Srbi u Crnoj Gori trpeli progon, kao što ni Hrvatima nije ometala ulazak u EU postavljanjem pitanja o imovini ili pravima proteranih Srba, a posebno nije pokrenula pitanje kažnjavanja ratnih zločina nad Srbima.

Da bi se puzajućom brzinom približila EU, Srbija nije pokazala ni da zna da se dešava Martovski pogrom na jugu Kosova i Metohije i nije ni pokušala da zaštiti Srbe dok su ih dva dana ubijali i palili u prisustvu desetine hiljada vojnika Kfora i NATO dovedenih da štite podjednako sve narode na KIM. Kada je tzv. Kosovo proglasilo nezavisnost, srpskoj vlasti je bilo važnije da ne poremeti svoj EU put nego da kao država odgovori na akt nelegalne secesije. Da bi se uklopila u briselska pravila Srbija je skoro raspustila i razoružala vojsku reformišući je po pravilima koja su primerena ekspedicionoj vojsci spremanoj za članstvo u NATO, ali nisu nikako primerena vojsci koja samostalno treba da brani vojno neutralnu zemlju. Sada, za malo brže puzanje prema EU treba da priznamo Kosovo i raskinemo svaku vezu sa Rusijom, a nije zaboravljeno da treba priznati i genocid u Srebrenici. I sve to traže da iz stajanja pređemo u puzanje, ne smem ni da pomislim šta će tražiti da počnemo da hodamo uspravno kao da smo ljudi. Kao što Srbija nije ruska gubernija, tako ne treba da bude ni EU komesarijat ili protektorat, šta vam je draže.

Vojna neutralnost je put kojim treba da krene i politika.

Kako teče dalja istraga o svim krivičnim delima koje je počinila kriminalna grupa Veljka Belivuka i Marka Miljkovića?

- Do sada smo dokazali da je klan Belivuk-Miljković ubio sedam ljudi, broj ubijenih je nesumnjivo veći. Tokom istrage očekujem da će biti dokazano još ubistava. To za konačnu presudu gotovo da nema značaja, i do sada, dokazano je dovoljno za mnogo doživotnih robija, ali zbog porodica ubijenih dužni smo da rasvetlimo svako ubistvo i kaznimo svaki zločin.

Da li Zvicerov klan i dalje ugrožava bezbednost predsednika Vučića?

- Predsednik Vučić je prva meta "kavačkog klana" i jednog od njegovih predvodnika Radoja Zvicera. Zvicer je samo javnosti najpoznatiji "kavač", ali iznad njega ima još lidera mafije koji imaju neograničena sredstva i spremni su da ih utroše na likvidaciju predsednika Vučića. Nisu Zvicer i njegov klan mogli da nastanu, razviju se u jedan od najvećih kriminalnih klanova u Evropi, a da to u Crnoj Gori, koja ima glasača manje od Novog Beograda, ne primete ni policija ni bezbednosne službe. Oni koji su Zvicera stvorili, a i dalje imaju i vlast i moć, Vučiću neće oprostiti što im je uzeo tržište Srbije, ogroman novac i regrutnu bazu. Ako i uhapsimo Zvicera, pre nego što ga likvidiraju njegovi šefovi, opasnost po život predsednika Vučića neće prestati.

Foto Ž. Knežević

DOKUMENTA O ŠARIĆU

DOKLE se stiglo sa istragom kriminalne grupe koju je u pritvoru formirao Darko Šarić? Hoće li biti procesuirani i oni koji su mu omogućili da ima dva satelitska telefona u pritvoru?

- Sve što se desi u zatvoru u nadležnosti je Ministarstva pravde i njihovih institucija, tako da sam siguran da će sve biti rasvetljeno a krivci kažnjeni. Ne bi bilo hapšenja Šarića i pripadnika klana da njihove aktivnosti nisu dokumentovane i dokazane. Istraga dobro napreduje i sve će se videti tokom suđenja.

ČEKAMO TUŽIOCA ZA UBISTVA U GRČKOJ

KOLIKO srpska policija sarađuje sa grčkom u rasvetljavanju likvidacija počinjenih u Atini i na Krfu, kada su ubijena četvorica pripadnika "škaljarskog klana"? Da li se razmenjuju podaci i dokle se stiglo sa istragama?

- Kada sam se susreo sa mojim novoizabranim grčkim kolegom, razgovarali smo o ubistvima u Atini i na Krfu. I pre toga naš UKP se sreo sa grčkim policajcima sa kojima smo razmenjivali saznanja o počinjenim zločinima. Očekujem u najskorije vreme da grčka strana odredi tužioca koji će se baviti ovim slučajevima. Mi smo ubistva policijski rasvetlili. Znamo sve, i ko je ubio i zašto i kako. Ostaje da to dobije svoj sudski epilog na teritoriji gde su zločini počinjeni.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (7)

ČUVENA HILJADARKA IZ SFRJ: Ko je bila devojka sa novčanice i koliko para danas za nju možete da dobijete