EVROPA DA BUDE SVOJA: Makron - Protiv sila koje kroz Balkan hoće da destabilizuju kontinent

Giran Čvorović - Stalni dopisnik iz Pariza

03. 01. 2022. u 07:23

EVROPSKA unija ima naročitu odgovornost prema Zapadnom Balkanu, smatra francuski predsednik Emanuel Makron, čija zemlja je od Nove godine zvanično preuzela šestomesečno predsedavanje.

ЕВРОПА ДА БУДЕ СВОЈА: Макрон - Против сила које кроз Балкан хоће да дестабилизују континент

Foto: Tanjug/AP

To bi mogla da bude šansa za dalji napredak.

Makron naglašava da je Balkan više od suseda EU, da se nalazi u srcu Evrope, deleći istu istoriju i geografiju. Da bi se izbegle nove tenzije, cilj mu je da se akcenat stavi na dalje investiranje u region. Insistira na ekonomskoj integraciji, razmeni građana, ali i na borbi protiv "mešanja i manipulacija" drugih sila koje, kako ističe, "traže da kroz Balkan destabilizuju Evropu".

Osim prema našem regionu, EU će dosta pažnje posvetiti i odnosima s Afrikom. U februaru će biti održan veliki samit EU-Afrika da bi se izbegle nove migrantske drame. U središtu francuske politike biće i novi evropski ekonomski model rasta, kao i politika zajedničke odbrane, za suprotstavljanje opasnostima na zemlji, u vodi i vazduhu, ali i na sajbermreži. U tom smislu cilj je i jačanje evropske odbrambene industrije. S tim u vezi, planiran je još jedan samit, lidera EU, u martu, da bi definisali Evropu 2030. Slogan na kom Francuska zasniva predsedavanje EU su obnova, snaga i pripadnost, a Makronov cilj je jaka i suverena Evropa.

Po Makronu, EU treba da bude jaka u svetu, potpuno suverena, slobodna u svom izboru i gazda sopstvene sudbine. Ističe da egzistencijalni, klimatski, tehnološki i geopolitički izazovi zahtevaju duboku transformaciju EU, dok zaštitu spoljnih granica smatra suštinski važnom.

Makrona čekaju i odnosi sa Kinom, Velikom Britanijom i SAD, obnova, bezbednost, sajberkriminal, hibridni ratovi, sve to u trenutku kada rastu antievropska osećanja unutar EU. Izuzetno su bitni i odnosi s Rusijom, s kojom Makron podržava dijalog, zajedno s Nemačkom, dok neke članice to odbijaju.

Foto: Profimedia

Kada je reč o napetostima između Ukrajine i Rusije, Makron namerava da se ispred EU angažuje u političkom procesu i dijalogu s Rusijom koji bi, po njegovim rečima, trebalo da dovede do pacifikovanja regiona.

Veliki problem za EU je i sukob s Mađarskom i Poljskom, a Makron je sebi stavio u zadatak da sa njima pronađe moguće kompromise na kojima mogu da sarađuju, gde pre svega misli na suverenu Evropu i model ekonomskog rasta.

Makron, tokom predsedavanja, želi i da strateškom kupovinom brani evropsku privredu, kao i da se zajednički reaguje u odnosu na konkurenciju s Rusijom i Kinom. Insistira i na "čovečnijoj Evropi", bližoj ljudima. Zauzima se i za jednaka primanja među polovima ili između Istoka i Zapada. Najavio je nove instrumente za primenu demokratskih vrednosti "u koje su neke zemlje počele da sumnjaju", fond podrške za istraživačko novinarstvo, borbu protiv mržnje i diskriminacija, rasimzma i antisemitizma i nasilja nad ženama, kao i veliki rad na istoriji Evrope, u trenutku kada se pojavljuje revizionizam koji dovodi u pitanje njeno nasleđe u dvadesetom veku. NJegova ideja je i civilna služba od šest meseci za mlađe od 25 godina.

PRILIKA ZA SRBIJU

POLITIKA zvaničnog Pariza predstavlja priliku za Srbiju i realno je da naša zemlja otvori još jedan klaster na putu ka pridruživanju - broj 3.

Ovaj klaster pod nazivom "Konkurentnost i rast", sadrži čak osam poglavlja: Informaciono društvo i mediji (10), Oporezivanje (16), Ekonomska i monetarna politika (17), Socijalna politika i zapošljavanje (19), Preduzetništvo i industrijska politika (20), Nauka i istraživanje (25), Obrazovanje i kultura (26) i Carinska unija (29). Da bi se to ostvarilo, trebalo bi da se ostvari dalji napredak u reformama, borbi protiv korupcije, pravosuđu, odnos prema medijima, domaćem tretmanu ratnih zločina...

 

ZASTAVA "PALA" PRERANO

FRANCUSKE vlasti bile su primorane da pre vremena, već u noći između subote i nedelje, skinu evropsku zastavu s Trijumfalne kapije, zbog protesta desnice, koja je smatrala da se time, što plavi steg sa zvezdicama leprša na mestu gde se obično vijori francuska zastava, "briše francuski identitet".

BONUS VIDEO - EKSKLUZIVNO! NOVOGODIŠNJI INTERVJU PREDSEDNIKA VUČIĆA ZA "NOVOSTI"

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

HARADINAJ UDARIO IZ SVE SNAGE: Čemu žurba, Aljbine Kurti? Prestani sa ishitrenim odlukama i akcijama na severu!