REDNI BROJ NA LISTIĆU BEZ ŽREBA: Dogovor iz dijaloga pretočen u tri zakona, novina oko izbora šefa države

S. Rovčanin Tomković

26. 11. 2021. u 09:23

POZICIJA kandidata na glasačkom listiću tokom izbora za predsednika Srbije neće se više određivati žrebom. Umesto izvlačenja brojeva iz bubnja, važiće pravilo da će se broj dobijati prema redosledu proglašenja izborne liste, što se već primenjuje prilikom glasanja za poslanike i odbornike.

РЕДНИ БРОЈ НА ЛИСТИЋУ БЕЗ ЖРЕБА: Договор из дијалога преточен у три закона, новина око избора шефа државе

Foto I. Marinković

Ovo je samo jedna od novina predviđena Nacrtom zakona o izboru predsednika, a taj akt deo je paketa u kojem su i propisi o izboru narodnih poslanika i lokalnim izborima, a koji je pripremilo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Praktično, sada je u zakonske tekstove pretočeno sve što je dogovoreno u međustranačkom dijalogu vlasti i opozicije o poboljšanju izbornih uslova.

Ukoliko odredba o ukidanju žreba bude usvojena, to bi učesnicima na izborima 3. aprila omogućilo da "gađaju" iste redne brojeve i na glasačkim listićima sa imenima kandidata za predsednika i na onima s nazivom liste za novi saziv Skupštine Srbije i onima za beogradski parlament. Sve to pod uslovom da istovremeno predaju neophodnu dokumentaciju za sve izbore, i da papiri budu validni.

Novina je i da se u sva tri zakona menja odredba koja predviđa da pravo glasa mogu imati samo poslovno sposobni državljani.

- Prema predloženom rešenju, izborno pravo ima i punoletna osoba koja je delimično poslovno sposobna ako sud nije izričito utvrdio da je nesposobna da vrši izborno pravo. Na taj način, delimično lišenje poslovne sposobnosti, samo po sebi, ne dovodi do gubitka izbornog prava. Tako se uklanjaju sva ograničenja izbornog prava po osnovu intelektualnih teškoća i psihosocijalnog invaliditeta i srpsko zakonodavstvo se usklađuje sa ciljevima Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom - navodi se u obrazloženju.

U nacrte je "ubačeno" i da će se broj članova Republičke izborne komisije povećeti za šest i da će u tom telu biti i vanparlamentarne stranke, a više mesta će biti i u biračkim odborima. Takođe, predviđeno je da se na narednim izborima strogo vodi računa o tome da li se broj listića u kutiji "poklapa" sa brojem glasača, kao i da li je stanje identično sa zapisnikom. Ukoliko greške budu teže i ne mogu da se isprave odmah, kako predviđa nacrt zakona, može se ponoviti glasanje na biračkom mestu. Osim obavezne kontrole zapisnika biračkog odbora, uvodi se mogućnost da neko iz opozicionih izbornih lista traži nasumičnu proveru pet odsto biračkih mesta na teritoriji opštine ili grada.

Uvodi se i institut odricanja od mandata, što znači da kandidat, pre nego što RIK donese rešenje o raspodeli mesta u parlamentu, može da dostavi overenu neopozivu pismenu izjavu da se odriče mandata narodnog poslanika, a dobija ga prvi sledeći sa liste. Ako se poslanik povuče tokom rada saziva, RIK ima rok do sedam dana da popuni njegovo mesto.

Predviđeno je i da se broj potpisa za kandidaturu manjinske izborne liste smanji sa 10.000 na 5.000. Na lokalnom nivou, najmanji broj parafa je 200, a maksimalan 3.000, u zavisnosti od broja birača, a manjinske partije treba da dostave upola manje.

Oko svih predloženih zakonskih rešenja otvorena je javna rasprava do 13. decembra, posle čega će se znati šta će ostati u konačnom tekstu.

MOGUĆNOST ŽALBE U 25 SUDOVA

ROK za odluku Upravnog suda o eventualnoj izbornoj nepravilnosti je 48 časova od prijema žalbe sa spisima predmeta. Kada je reč o lokalnim izborima, prenošenjem nadležnosti sa jednog Upravnog suda sa tri područna odeljenja - na 25 viših sudova, zaštita izbornog prava trebalo bi da bude efikasnija. Nacrtom zakona o lokalnim izborima predviđeno je i da oni mogu biti raspisani najranije 120 dana pre isteka mandata odbornika.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)