ĐE je Baja tu je - graja! Tako Župljani i Nikšićani pozdravljaju zdravičara o kome se godinama priča - Branislavu Krulanoviću. Postao je poznat preko britkih zdravica pozdravljajući najveće crkvene velikodostojnike koji dolaze u njegov pitomi kraj, ali i Moraču, Rovce, Nikšić, Trebinje - patrijarha srpskog Irineja, mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija i episkopa budimljansko-nikšićkog Joanikija. I ne samo njih, junak naše priče "grmi" na svadbama, krštenjima, druženjima... U svojoj glavi nosi bezbroj stihova, neki čak i sami naviru, a nikada se nije poslužio hartijom u ruci!

- Zdravica se ne čita. Ona je u mene usađena, stanuje u mojoj glavi, a reči same vezu stihove. Svako me razume jer srpski zborim, srpski pišem, srpske crkve obilazim, srpsku slavu slavim, srpskog kralja volim.

Naš zdravičar se ponosi Župom nikšićkom, na obali vode Gračanice, gde su kako kaže, istorijski spomenici i razvaline Morakova grada, manastir svetog apostola i evangeliste Luke.

Pročitajte još - Staljinove mitološke zdravice

- Od Župe lepšeg mesta nije, tu je stolovao Sveti Vasilije. Ako u te neko hita, da ti dođe u pohode plemeniti srpski rode, zemljo Save svetitelja, pravoslavnog učitelja i pastira svoga roda, po tebi je davno hoda. I pun vere i milosti i od Boga pun radosti. Zemljo sveta, zemljo diko u tebe sam i ja niko, gde se čuva tradicija gde se piše istorija, gde se čita ćirilica, gde se srpski jezik zbori i gde sveća srpska gori ... - kao iz duška nazdravlja Baja samo za "Novosti" uz čašicu župske šljivovice.

U njemu su sjedinjeni srpstvo i tradicija, kao zapravo kod svih Krulanovića i taj spoj izvire iz njegovog karaktera, gena. I deda Milinko je bio orator, pa iako nepismen čovek, znao je da progovori. Da krv nije voda pokazuje Baja, koji nastavlja tamo gde je deda stao.

- Čitam mnogo i tako dopunjujem svoje znanje. Čovek dok je živ uči i saznaje. Najmilije mi je pozdraviti našeg vladiku Amfilohija, živog sveca koji srpsku slavu u narod propiri. On je drugi Nemanja!

POZDRAV TREBINjU

- PONOSNO je biti u Trebinju ispod Leotara gde bejaše prestonica stara, nekadašnje zemlje Travunije, prestonice srpske najslavnije. Tu je stara loza Nemanjića, tu se ljuljala kolevka Vojislavljevića, tu još vatra neprestano gori, tu su Svetog Vasilija dvori - poručuje Baja Krulanović.