JOŠ jedna bruka crnogorske vlasti! Ovog puta u Goliji kod Nikšića, mesnom centru Krstac, gde je u subotu uveče zabranjena promocija guslarskog kompakt-diska s pesmom "Pogibija Dragomana Miša Doknića", koju je ispevao epski bard Božo Đuranović, a uz strune gusala ovekovečio narodni guslar Slavko Goranović. Reč je o časnom čoveku ovog kraja, dobrovoljcu, junaku, koji je svoj život ugradio u temelje Republike Srpske. Poginuo je 22. avgusta 1992. godine u okolini Konjica, u sukobu sa ustašama. Njegove kosti, posle 12 godina traganja, pronađene su i dopremljene u Nikšić i potom sahranjene na groblju u Prevalama u Goliji. Medaljom zasluge za narod posthumno su ga odlikovali Radovan Karadžić i Milorad Dodik. Branio je Srbe i u Kninskoj Krajini, i bio u jedinici Milana Martića, koji se lično divio njegovom junaštvu.


PROČITAJTE JOŠ - Golija na kraju sveta

Ipak, plemenici su odbranili heroja, organizovali veče, i to nekoliko kilometara dalje, u Parohijskom domu Manastira Svetog Save pod Orlinom, zadužbini Miodraga Dake Davidovića.

- Desilo se da u našoj Goliji ne možemo da organizujemo veče u slavu plemenika Miša Doknića, koje ničim ne bi ugrozilo Crnu Goru i njene institucije. Pre sedam dana direktor škole nam je čvrsto obećao da će nam sala biti na raspolaganju, da bi potom promenio mišljenje. Ostali smo zatečeni, iako smo mogli da pretpostavimo šta nam se u ovakvom sistemu može dogoditi. Stalo nam je do toga da se za ovu bruku crnogorske vlasti čuje. Lično ću prvi potpisati peticiju da se direktor škole premesti negde drugde, jer mu kao takvom nije mesto u Goliji - kazao je Slavko Goranović.

PROČITAJTE JOŠ - Srpski Homer sa Golije

I predsednik Mesne zajednice Dragutin Manojlović nije mogao da sakrije ogorčenje.

- Da ne bi ovog doma, skup bi se morao održati pod vedrim nebom, i to samo zbog nečije nerazumne odluke da zaključa vrata sale u Krscu, u kojoj se održavaju državne i crkvene proslave, partijski sastanci... Neka je na čast i obraz onima koji to uradiše. Golija je kamenita i tvrda, zabačena i zaboravljena, posna i siromašna zemlja, ali duhovno i moralno bogata. Bogata časnim ljudima i velikim junacima. U red velikih golijskih i crnogorskih junaka upisao se i neustrašivi borac ratnih devedesetih Dragoman Mišo Doknić - kazao je Manojlović, dok je profesor Radan Nikolić, predsednik Udruženja boraca ratova 1990, podsetio da, kada je bilo najteže srpskom narodu Hercegovine, u pomoć su im stizali dobrovoljci iz Crne Gore.

Guslar Slavko Goranović

- Nadam se da ćemo u dogledno vreme, mi borci iz Crne Gore i Republike Srpske, napraviti spomen--obeležje, kao simbol večitog zajedništva - poručio je Nikolić, što je pozdravio Slavko Ilić, koji je na skup došao u ime boraca Hercegovine.

- Golija je bila utočište 1941. stradalom srpskom narodu iz Hercegovine, i vođen tim saznanjem, i ne žaleći svoj život, pošao je i Mišo Doknić. Otišao je u nezaborav, tamo gde mu je i mesto - kazao je Ilić.

Skup u Parohijskom domu Manastira Svetog Save pod Orlinom Foto V. Kadić

Skup, koji je protekao uz dosta emocija, suza i uzdahe rodbine i prijatelja, blagoslovio je prota Dragan Krušić, dugogodišnji golijski paroh.

- Mišo je bio veliki srpski ratnik, dobrovoljac, vitez i junak, rodoljub i slobodar. Za uzvišene ideale žrtvovao je svoj život, a taj jevanđelski primer nadahnjivaće buduće mlade srpske naraštaje kako se treba boriti za slobodu svoje otadžbine - kazao je prota Krušić, dok je, ispred porodice, Radoš Doknić odao zahvalnost Đuranoviću i Goranoviću koji su Mišovo ime smestili među slavne junake.

Dragoman  Miša Doknić

SAHRANA POSLE 12 GODINA

U POKUŠAJU pravljenja "potkovice" kod Konjica, u cilju zaštite srpskih sela, ratna jedinica kojoj je pripadao Mišo Doknić (na slici) razbijena je u borbi sa jakim muslimanskim i hrvatskim oružanim formacijama. Mišo je pritom teško ranjen u bliskoj borbi u rejonu Rošca, a saborci nisu uspeli da ga izvuku, pa je godinu i po dana vođen kao nestalo lice u sastavu nikšićko-šavničke grupe. Njegovi posmrtni ostaci identifikovani su 2. marta 2004. u Sremskoj Rači. Posle reobdukcije na VMA u Beogradu dva dana kasnije, zajedno sa posmrtnim ostacima još sedam pripadnika nikšićko-šavničke grupe, njegovi posmrtni ostaci su dopremljeni u Nikšić.