DOK kod mnogih izazivaju strah i nelagodu, zmije su razlog zašto ljubitelji ovih gmizavaca namerno dolaze na neki lokalitet. Biolog Vernes Zagora, koji se herpetologijom - izučavanjem gmizavaca, u Crnoj Gori bavi sedam godina, kaže da ima specijalizovanih grupa, prevashodno iz Zapadne Evrope, zainteresovanih da dođu u Crnu Goru kako bi videli gmizavce, hvatali ih, fotografisali, a zatim vratili u prirodno stanište.

- To i nije novina. Slične ponude već se rade u Hercegovini. Naravno, takvim grupama je potreban dobar poznavalac terena. U konkretnom slučaju, za ovu turističku ponudu u barskom kraju su interesantni Lisinj, Mrkojevići, okolina Virpazara, a jedan od najinteresantnijih lokaliteta je planina Bjelasica, gde je najlakše naći šarke i šargane, zmije otrovnice - kaže Zagora.


PROČITAJTE JOŠ:
Rušenje divljih objekata u krajnjoj nuždi

Na pitanje kako se opremiti za ovakvu avanturu, naš sagovornik objašnjava:

- Bez rukavica se nigde ne ide. Zaštitne rukavice su neophodne i uvek se trebaju koristi kada se hvataju zmije. Kad se zmija uhvati, sledi fotografisanje. Ljubitelji zmija uglavnom znaju koju zmiju su uhvatili. Nakon što se za sat-dva naprave zadovoljavajuće fotografije, zmija se pušta. To rade istinski ljubitelji ovih gmizavaca, koji na planeti Zemlji žive 150 miliona godina duže od nas, zbog čega su nezamenjivi deo prirode.

foto Pixabay

Prema rečima biologa, od aprila do novembra je moguće videti zmije, a vremenski uslovi koji zmiji prijaju su sunce posle kiše i umerena temperature.

- U letnjim mesecima, kada su temperature oko 40 stepeni, zmiju je skoro nemoguće videti. Kad su takvi dani, kreće se u ranim jutarnjim satima, od 5.30 do osam sati - pojašnjava Zagora, koji je sa kolegom iz Beograda Aleksandrom Simovićem autor prve publikacije o zmijama "Zmije Crne Gore".

Bilozi tvrde da je okolina Bara pravi je herpetološki biser, od Zubaca, Ostrosa i Vladimira do Mikulića, Mrkojevića i Možure.

Foto Jutjub

- Ističem važnost očuvanja biodiverziteta, ne samo sa aspekta ekologije, već i iz ekonomske sfere, jer je posmatranje prirode jedna od najbrže rastućih grana turizma, i kod nas zbog toga iz dana u dan dolazi sve veći broj turista iz Zapadne Evrope - dodao je Zagora.


foto Pixabay


OTROVNICE SA CIKCAK ŠAROM

U Crnoj Gori živi 15 vrsta zmija, od kojih je pet otrovno. One se raspoznaju po izraženoj cikcak šari na gornjoj strani tela i njihova dužina je do 70 centimetara. Sve odrasle zmije duže od jednog metra koje žive u Crnoj Gori nisu otrovne, već bezopasne. Naučno je dokazano da u kontaktu sa čovekom zmije pokušavaju da pobegnu. U slučaju da nemaju izbora, odlučuju se na poslednju opciju, a to je samoodbrana, koja se može završiti ujedom.


PROČITAJTE JOŠ:
Kazne za ratnike u tuđim ratovima

Depositphotos

BIZNIS SA POSKOKOM

Na Adi Bojani sve je manje crvenih poskoka. Jedan od razloga je biznis sa zmijama.

- U pesku, na samoj plaži Ade, nikada nisam video poskoka. Oni se mogu videti u šiblju, grmovima, ali i tamo ih je sve manje. To su zmije koje ljudi vole da imaju u privatnim kolekcijama i drže ih kao kućne ljubimce. Njihova cena se kreće od 60 do 400 evra, u zavisnosti od toga da li je u pitanju mužjak ili ženka i kakvu šaru ima na leđima. Najveća cena se postiže kada se u paru prodaju ženka i mužjak. Inače, ženke su skuplje, jer su veće i imaju lepše šare od mužjaka - objasnio je Zagora.