Amerika želi da „ukrade“ tajne S 400: Hoće da ga rastave na delove i ispitaju

NovostiOnline

sreda, 01. 07. 2020. u 09:31

Америка жели да „украде“ тајне С 400: Хоће да га раставе на делове и испитају

Foto Depositphotos

Nameru SAD da od Turske kupe ruske raketne sisteme za protivvazdušnu odbranu S-400 „trijumf“ ruski zvaničnici vide kao želju Amerike da pribavi ovaj sistem kako bi ga rastavili „na delove“ i tako ukrali rusku vojnu tajnu
Nameru SAD da od Turske kupe ruske raketne sisteme za protivvazdušnu odbranu S-400 „trijumf“ ruski zvaničnici vide kao želju Amerike da pribavi ovaj sistem kako bi ga rastavili „na delove“ i tako ukrali rusku vojnu tajnu.


Komentarišući predlog američkog senatora, republikanca Džona Tjuna, da Amerika treba da kupi ruski sistem S-400 od Ankare, ruski vojni eksperti kažu da Turska neće pristati na tu trgovinu sa SAD, jer su pitanja nacionalne bezbednosti i suvereniteta za tu zemlju važnija od političke konjunkture. Pored toga, ukoliko bi pristala na to, Ankara bi mogla da izgubi status pouzdanog partnera, zbog čega nijedna zemlja neće hteti da sa njom zaključuje takve sporazume.


Na pitanje ima li Turska uopšte pravo da preprodaje te ruske sisteme koje je kupila na kredit, vojni ekspert i pukovnik u rezervi Mihail Hodarjonok napominje da detalji ugovora nisu poznati javnosti, jer postoje klauzule o poverljivosti koje moraju da poštuju i prodavac i kupac.


„Pitanje bi trebalo formulisati nekako drugačije – hoće li se tursko vojno-političko rukovodstvo odupreti pritisku SAD ili ne?! Uostalom, naoružanje se ne kupuje tek da bi se kupio određen tip oružja, već se kupuje za rešavanje političkih problema, s obzirom da je rat nastavak politike. Koje zadatke planira da rešava tursko rukovodstvo uz pomoć S-400? Činjenica je da za Tursku u datom trenutku članstvo u NATO-u nije kritično, a pretnja sa severoistoka, od strane Sovjetskog Saveza je nestala i ovaj pravac trenutno ne predstavlja nikakvu nevolju za Tursku. Zadaci s kojima se Ankara sada suočava potpuno su drugačiji. Na primer, ima teške odnose sa Grčkom, a napetost raste i sa Izraelom u regionu istočnog Mediterana. Takve probleme nije moguće rešiti oružjem zapadnog tipa, američke ili zapadnoevropske proizvodnje. Uzmimo kao primer taj često pominjani F-35, koga Turska, doduše, još nije kupila – mogućnosti tog aviona se mogu svesti na nulu uz pomoć sistema ALIS i pritiskom na dugme u SAD, tako da Turska neće moći da reši svoje probleme sa zapadnim oružjem. Pre svega, to se uzima u obzir pri kupovini oružja, a ne da li je nešto bolje ili gore“, objašnjava Hodarjonok za Sputnjik.


Zbog toga je, smatra ekspert, Turskoj potreban S-400 i uveren je da Turci neće preprodavati taj sistem.


„Ovde se ne radi o tvrdoglavosti političkog rukovodstva Turske, već o tome kakve zadatke oni mogu rešiti uz pomoć S-400. Sasvim je moguće da će se odupreti pritisku SAD, iako imaju određenu zavisnost od Zapada, uključujući i onu u tehnološkoj sferi. Međutim, Erdogan ima mnogo aduta – on može da podigne rampu i pusti izbeglice u Evropu. Dakle, Turskoj je potreban sistem S-400, tim pre što su ga već testirali na svojoj teritoriji i uverili se u njegove visoke borbene sposobnosti. Mogućnosti S-400 su čak i premašile očekivanja turskih vojnika. Ako je Erdogan rešen, ne možete ga prisiliti nikakvim sankcijama, niti pritiscima. Pritisak na Erdogana može da košta Zapad i dovede do raspada NATO-a, a teško da SAD to žele“, kaže Hodarjonok.

Amerikance intrigira S-400

Zamenik predsednika Komiteta Saveta Federacije za međunarodna pitanja Vladimir Džabarov je uveren da SAD žele da od Turske kupe sistem S-400 kako bi ga rastavili do „poslednjeg šrafa“ i pokušale da stvore nešto svoje.


On smatra da SAD „ne kradući“ rusku vojnu tajnu žele da „zadovolje svoju radoznalost“. Ruski senator takođe veruje da sporazum o S-400 između Rusije i Turske najverovatnije ne predviđa preprodaju kompleksa trećoj zemlji.


Međutim, zapadni mediji ocenjuju da bi kupovina ruskih sistema S-400 od Ankare omogućile SAD i Turskoj da izađu iz ćorsokaka i reše tešku situaciju vezanu za učešće Ankare u programu proizvodnje borbenih aviona pete generacije F-15.


„Ja ne bih povezivao te stvari na takav način. Turska je učestvovala u programu stvaranja F-35, ima razvijenu vazduhoplovnu industriju i zaista je trebalo da napravi neke delove za taj avion, uključujući deo trupa i niz drugih komponenti. Međutim, Amerikanci u tom slučaju mogu da prežive gubitak Turske kao saradnika i to proizvodnjom svih ovih komponenti u svojim nacionalnim preduzećima. Tako da to nema veze sa S-400“, kaže ruski ekspert.


Isporuke najnovijih ruskih PVO sistema S-400, koja su izazvale ozbiljnu krizu u odnosima Turske i SAD, počele su u julu prošle godine. Moskva i Ankara su još 2017. godine zaključile kupoprodajni ugovor o četiri diviziona S-400, vredan 2,5 milijardi dolara. Deo će Turska platiti samostalno, a deo pomoću kredita koji će dobiti od Rusije.


Vašington je zahtevao od Ankare da odustane od sporazuma i zauzvrat kupi američki sistem „Patriot“, preteći istovremeno da će isključiti Tursku iz programa tih borbenih aviona i da će uvesti sankcije Ankari. Međutim, SAD su do sada ispunile samo deo pretnji koji se tiče F-35, dok sankcije nisu uvele.


ZAŠTO SAD ŽELE DA KUPE S-400 OD TURSKE, A NE OD RUSIJE

Hodarjonok napominje da nema ništa neobično u tome što SAD žele da sistem S-400 nabave od Turske, a ne direktno od Rusije.


„Kupovina S-400 direktno od Rusije je, u principu, moguća, ali to bi značilo da su SAD odlučile da podrže svog ’neprijatelja‘ – tako nas makar oni vide. Pored toga, to bi značilo i direktno ulaganje u razvoj ruske odbrambene industrije. Oružje se, svakako, ne kupuje od protivnika, već od prijateljskih zemalja i to bi bilo kršenje svake logike“, ističe ekspert.

Međutim, on smatra da od krađe tehnologija Amerikanci ne bi imali nikakve vajde jer se, između ostalog, radi o izvoznoj verziji S-400.


„Što se tiče krađe tehnologije, nije Turska prva zemlja koja je kupila S-400, mi smo ga prethodno prodali Kini. Ako je izvozna prodaja već započela, moramo imati na umu da se tu radi o izvoznoj varijanti sistema S-400, koja se razlikuje od one koja se pravi za rusku armiju. Pored toga, svi principi na kojima je kompleks izgrađen generalno su poznati i lakše je napraviti sopstveni sistem od nule nego ga kopirati. Isti principi i ideje sprovode i naši američki i zapadnoevropski proizvođači sistema protivraketne odbrane, a u izvoznim uzorcima S-400 nema velike tajne“, kaže ekspert.


Pažnja svetskih medija dugo je već usmerena na sisteme dugog dometa S-400, za koga su zainteresovane mnoge zemlje. Mnogo je rečeno o impresivnim mogućnostima sistema protivvazdušne odbrane u borbi protiv borbenih aviona, krstarećih i balističkih raketa, što izaziva nelagodu na Zapadu. Zbog toga ne čudi što su Amerikanci zainteresovani za nabavku ruskog sistema S-400 „trijumf“.


„Na ovaj način SAD zapravo pokazuju celom svetu da je S-400 po svojim taktičkim i tehničkim karakteristikama superiorniji od američkih sistema ovog tipa, a takođe i da su SAD spremne na svakakve trikove, uključujući i one koji izlaze iz okvira pravnog polja, samo da bi neutralisali ruski sistem. Ideja počinje da se generiše u političkom establišmentu SAD - kažu, potrebno je otkupiti ovaj sistem od Turske, i tako rešiti ozbiljne nesuglasice oko unifukacije oružja u zemljama NATO-a. Čini mi se da se oni tu neće zaustaviti, još će biti novih ideja i novih akcija SAD. Ova situacija takođe ukazao je na to da SAD ne mogu stvoriti ništa slično - jednostavno nisu za to (sa)zreli“, zaključio je ruski ekspert Andrej Koškin.



rs.sputniknews.com

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije