Vladika zapadnoevropski Luka: Kriza nas podseća da mislimo na bližnje

Goran ČVOROVIĆ

utorak, 21. 04. 2020. u 14:00

Владика западноевропски Лука: Криза нас подсећа да мислимо на ближње
Strpimo se svi zajedno, koliko je neophodno, da iz ove pošasti izađemo solidarniji
OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“ - PARIZ

I U doba najvećeg blagostanja određen broj ljudi sprečen je da dođe u crkvu. Ova kriza nam je svima podsetnik na takve naše bližnje, kao i da bez brige i ljubavi prema bespomoćnim i ugroženim i naše učešće na liturgijama gubi smisao.

Ovako, za "Novosti", o sabornosti na Vaskrs u ovim teškim i posebnim životnim okolnostima koje je nametnula pandemija virusa korona, govori vladika zapadnoevropski Luka. Ukazujući da je u Crkvi Sveti Sava u Parizu tajna vaskrsenja propovedana bez prisustva vernika, a da je liturgija prenošena na zvaničnoj fejsbuk-stranici ove naše svetinje, vladika Luka navodi da je Eparhija zapadnoevropska, poštujući propisano, iznalazila u ovim bremenitim vremenima odgovarajuće načine da sa svojim vernim narodom "živi svetotajinski i molitveno".

* Kako se čuva nacija u ovakvim trenucima? Jedinstvom?

- Vidimo da se solidarnost i jedinstvo projavljuju u svim državama. Na nacionalnom nivou, a takođe i na lokalnom i globalnom kroz međusobno ispomaganje. Svi građani, među njima i pravoslavni vernici, duboko su svesni da svojom strpljivošću olakšavaju napore zdravstvenih radnika i drugih nadležnih službi. Ovakva vremena u istoriji često obeleže i duboke i pronicljive misli i postupci različitih ljudi. Stoga treba osluškivati, biće na korist i danas i za naredna pokolenja.

* Kada vidite kraj ovoj virusnoj pošasti i kakav čovek treba da izađe iz nje?

- Da se strpimo koliko je neophodno i da svi izađemo solidarniji. Da svest o našoj krhkoj egzistenciji pojača staranje za druge ljude. Daj Bože da nas podstakne da na svetskom nivou dođe do konkretnih rezultata, ako ne u pogledu kompleksnog pitanja zaštite od virusa i bolesti, da makar svi imaju pristup pitkoj vodi i neophodnoj hrani.

* Virus korona je zaustavio i litije u Crnoj Gori? Hoće li se, po vašem mišljenju, one nastaviti kada sve ovo prođe?

- Zadivljen sam preporodom i slogom našeg naroda u Crnoj Gori. Takođe i promišljenošću i pribranošću mitropolita Amfilohija i druge sabraće episkopa koji mudro štite vekovnu crkvenu imovinu. Nadam se i molim da se sporni zakon što pre povuče i da se nađe pravično, savremeno i za sve zadovoljavajuće rešenje. Svakako da u širem smislu litije kao svedočenje mira i ljubavi, i kao izraz jedinstva po suštinskim pitanjima pravde i čovečnosti, treba da ostanu zasvagda nadahnuće.


LjUBAVLjU PROTIV BOLESTI

* ŠTA nam se ovo događa? Je li ovo neka kazna čoveku?

- Čovjek bačen na burnu brežinu, kako peva veliki Njegoš, oduvek se pita jel' mu zemlja tvorcem određena za kaznu kakvu tainstvenu? Naročitom oštrinom ova pitanja nas probadaju u vreme bolesti, ratova i nemaštine, iznenadnih smrti i stradanja bližnjih. Kao hrišćani, zajedno sa Njegošem verujemo da "ovo je najviša taina... ovoga su u grobu ključevi". U ljudsku istoriju i u grob sišao je Bog. Bog koji je sami Život i sama Ljubav. Darovao nam je vaskrsenje, pobedu nad grehom i smrću i dar da se nazovemo deca Božja ako ljubimo Boga i ako imamo ljubav i zajednicu jedni sa drugima, kao što piše Sveti Jovan Bogoslov.