Nemci disciplinom pobeđuju virus, mala privreda strahuje od bankrota

ŠTUTGART/BERLIN - Početkom pandemije korona virusa, nemačke pokrajinske vlade su samostalno, svaka za sebe, odredile potrebne mere zaštite. Te mere su se među pokrajinama često razlikovale, pa je tek nekoliko sedmica kasnije Savezna vlada u Berlinu uspela da sa pokrajinskim vladama dogovori bar neke opšte mere koje će važiti na celoj teritoriji.

Izrečene mere zaštite od pandemije se u Nemačkoj veoma poštuju, što mnogi pripisuju tradicionalnoj disciplini ovdašnjeg stanovništva. Malo je onih koji izbegavaju poslušnost ove vrste.

Prihvatanje zabrana je doprinelo da je danas od oko 83 miliona stanovnika oko 130.000 njih zaraženo korona virusom, što je proporcionalno manje nego u drugim državama, a uočljiv je i znatno manji procenat preminulih pacijenata. Mnogi to vide kao dokaz dobrog rada modernog nemačkog zdravstvenog sistema. Medicinski radnici ističu - da nismo reagovali na vreme, moglo je da bude mnogo gore.

Neki ministri u nemačkoj vladi su u cilju još bolje zaštite „glasno“ razmišljali i o uvođenju takozvanog policijskog časa. To se nije obistinilo, ali su sprovođene rigorozne zabrane okupljanja više od dve osobe na javnim mestima, osim ako se radi o članovima iste porodice koji žive u istom stanu. Propisano je držanje odstojanja od najmanje 1,5 metar prema drugima ali još ne i opšte korišćenje zaštitnih maski i rukavica, osim u dve pokrajine. Zabranjena su i sva druga masovna okupljanja od rada bioskopa i pozorišta, organizovanja utakmica, muzičkih fešti itd. pa do zabrane rada kafana, restorana, poseta frizerima, kozmetičarima, radnje površina manjih od 200 kvadratnih metara su zatvorene itd. Najstrože su zabranjene posete bolesnicima i korisnicima usluga stračkih i drugih domova .

Omladina naravno nije previše sklona da poštuje zabrane okupljanja, pa policija često mora da sprečava i rastura skupove mladih. Davno doneti zakon o sprečavanju infekcija predviđa mogućnost oštrog kažnjavanja ljudi koji ne poštuju zabrane ili zarazedruge osobe. Te kazne su, bar do danas, ređe izricane, uglavnom su na meti bili ugostitelji koji nisu poštovali zabranu rada i puštali goste. Zaprećene kazne su i do 25.000 evra ili zatvor do 2 godine, ali opomene, po svemu sudeći, dovoljno dobro deluju.

Velike kompanije -od Audija, preko BMV-a, Folksvagena i Mercedesa, njihovi dobavljači, ali i brojne druge firme, zatvorile su svoje pogone i zaposlene poslale na plaćene ili neplaćene odmore, ili na isplate tzv. „plata za skraćeno radno vreme“. One se isplaćuju od sredstava u fondovima za zaštitu od gubitka radnih mesta, u koji svoj udeo uplaćuju svi zaposleni. Računa se da u Nemačkoj momentalno ne radi preko dva miliona ljudi.

Sve pomenute mere su donele enormne posledice za privredu, posebno za tzv. „malu privredu“. Kritičari rigoroznih zatvaranja velikih pogona se pitaju, da li je zaista bilo nemoguće i opasno po zdravlje nacije, organizovanje rada pod zaštitnim sredstvima i uz obezbeđenje u pogonima propisane razdaljine među radnicima. Postavljeno je i pitanje, zašto nije bilo masovnijeg testiranja na virus svih onih koji su želeli da rade kako bi se iz radnog procesa izdvojili zaraženi? Ekonomisti kažu da će se posledice pandemije osećati možda i više godina. Po njima, očekuje se povećanje broja ljudi koji će, posle suzbijanja zaraze ostati bez posla.

Ipak, po odluci vlade, nastaće nova zaduživanja države kako bi se pomoglo, kome drugom nego naravno velikim koncernima! Priča se da će i mala privreda dobiti, a neki već dobijaju minimalnu pomoć. U veliku pomoć države mnogi, pogotovo mali privrednici, previše ne veruju. -Šta mi vredi najavljena pomoć nama malima ako ja, dok ta pomoć ne stigne, odem u bankrot- pita se naš sagovornik iz Štutgarta,vlasnik jednog restorana koji je morao da zatvori svoj lokal.

Nemački mediji koji su u prvo vreme, kao po komandi, podržali izrečene mere pokrajinskih i Savezne vlade u Berlinu, kao da su se, posle mnogih opravdanih protesta male privrede osvestili, sve češće iznose javne kritike gotovo totalne zabrane mnogima koji su hteli i morali –da se bave svojim poslom! Čitaju se, slušaju i na TV kanalima gledaju oprezni nagoveštaji, ali i oštra protivljenja nekih stručnjaka, kako i kada da se olabave mere –pogotovo radu malih zanatlija, trgovačkih radnji, butika, malih prodavnica itd.

Svi su izgledi da će vlada za koji dan najzad popustiti i dozvoliti i „malima“ da rade svoj posao. -Nema logike, čuli smo komentare i naših ljudi, da veliki marketi mogu da prodaju sve i svašta –od životnih namirnica, odeće, obuće, kućnih drangulija i dr. pa do cveća i igračaka,a da je država zatvorila prodavnice igračaka, cvećare, butike- kaže nam naš sagovornik Milan Ćurčić iz Štutgarta.

– Naravno da se u velikim marketima vodi računa da u prodavnicu ne navali odjednom preveliki broj mušterija i da se drže propisana rastojanja među kupcima, o čemui brine osoblje marketa ili čak privatna obezbeđenja. Valjda država misli da su mali prodavci blentavi, pa ne mogu da urade isto- da paze ko će i kada ući u njegovu radnju. Ako se što pre nešto ne promeni, kaže nam naš sagovornik Radovan Ž. bezbroj „malih“ će bankrotirati i nestati. Svi troškovi za kirije, eventualno personal itd. teku dalje- a pazara nigde.

Posebno su pogođene kafane i restorani, pa se i tu očekuje, ako se stav vlade po pitanju zabrane ulaska gostiju u lokale što pre ne revidira, masovan propast ugostiteljstva.

– I mi možemo npr. da iz lokala izbacimo polovinu stolova i da ispoštujemo razmak među gosti ma. Pošto nije obaveza nositi maske, gosti mogu na miru da jedu i piju, a mi bismokao vlasnici bili u obavezi da kod nas rade samo osobe sa propisanom zaštitom i negativno testirane na virus. Smanjio bi se promet, ali bi imali bar nešto para, makar za kirije -reče nam vlasnik jedne srpske kafane. - Ovako bankrot nam je svima već pred vratima.

- Nemačka vlada razmatra da što pre dozvoli đacima-osnovcima da krenu u škole, starijim razredima nešto kasnije, dok obdaništa ostaju i dalje na „listi čekanja“kada će da prime mališane. To je za nas zračak nade da će uskoro stroga pravila zaštite biti bar malo izmenjena i za ljude iz male privrede,slično kao u Austriji - rekao nam je u telefonskom razgovoru Gerhard Miler iz Zanatske komore.

Do samo pre dva, tri meseca Nemačka je takoreći svećom tražila radnike mnogih zanimanja po Balkanu, a sada i ovi koji su primljeni na posao strepe –šta će biti posle pandemije. Strepe i veliki voćari i poljoprivrednici koji decenijama za berbe voća i sakupljanje povrća dovode jeftinu radnu snagu iz Poljske, Rumunije i Bugarske. Godišnjeu Nemačku dolazi do 150.000 sezonaca koji su zbog pandemije, ovog puta izostali. Tek pritiskom na sopstvenu vladu i pregovorima nemačkih ministara sa svojim kolegama iz pomenutih država, pri čemu je glavni problem bila pandemija, uspeli su da na rad dovedu samo oko 90.000 stranaca. Ako ne uspeju da reše problem za preostalih 60.000 radnika, ostaće mnogo čega neobrano – pa će cene zbog manje proizvodnje skočiti.

Nemci, navikli na velike plate i lakše poslove, iako preko dva miliona njih momentalno ne radi, ne žele da se bave baštovanskim i voćarskim poslovima za male pare. Bar za sada- još ne!