Miša Đurković: Godina promena u Evropi

U nedelju su, u dve veoma važne evropske zemlje, građani izlazili na birališta. U Italiji, koja je jedan od osnivača Evropske zajednice, održan je referendum. Nominalno, radi se o glasanju na kome su Italijani odlučivali da li su za reforme senata ili protiv njih, ustava i državne uprave koje je predložila vlada Matea Rencija. I, glasali su protiv.

No, kako to često biva, referendumska kampanja je na svetlost dana iznela sve teme koje tište građane ove lepe i vrlo rastrzane zemlje: podigao se problem imigracije, odnos prema evru i evrozoni, a sve više i prema samoj Evropskoj uniji itd. Poslednje ankete pokazivala su da se Renciju i ne piše dobro, s obzirom na to da je ovim referendumom stavio na kocku i budućnost svoje vlade. Po istraživanjima javnog mnenja pristalice odgovora"ne" su od polovine juna prešle u vođstvo i od tada kontinuirano rastu. Pokret "Pet zvezdica", koji se zajedno sa Ligom za sever nalazi na čelu kampanje "Ne", tražiće pad vlade i prevremene izbore. "Volstrit džurnal" je pre nekoliko dana faktički najavio poraz Rencija i ustvrdio kako je Italija sledeća etapa na kojoj će novi populizam u Evropi da pobedi. Nakon prevremenih izbora zaista bi se moglo desiti da partija komičara Grila dođe u situaciju da formira vladu.

To što "Volstrit džurnal" zajedno sa celokupnim političkim i ekspertskim mejnstrimom u Evropi naziva populizmom, jeste već uočljiv talas pobune običnog sveta koji jedan deo elite podstiče, podiže i usmerava u pravcu za koji se zasad zna samo da neumoljivo čisti klintonijansku elitu. Kuda će to u stvarnosti da ide, još nije moguće ni predstaviti. Očigledno je međutim da nakon "bregzita", Trampa i izbora ove nedelje, talas promena počinje da deluje nezaustavljivo.

Institut za evropske studije je, naslućujući ovakav razvoj događaja, pre nekoliko meseci zajedno sa jednim ovdašnjim nedeljnikom pokrenuo serijal pod nazivom "Godina izbora". Ideja je da u sledećih godinu dana propratimo čitav niz veoma značajanih izbornih dešavanja. Gosti su kako domaći stručnjaci, tako i eksperti iz zemlje u kojoj se izbori održavaju, a događaje radimo u koordinaciji sa odnosnim ambasadama u Beogradu. Krenuli smo sa predsedničkim izborima u Bugarskoj, koji su u oktobru doneli prvu veliku političku promenu, pad vlade Borisova. Nastavili smo sa Makedonijom, u kojoj se 11. decembra konačno održavaju parlamentarni izbori, a naredne nedelje godinu završavamo debatom o veoma značajnim predsedničkim izborima u Austriji.

Kao što je poznato, prošli pokušaj održavanja drugog kruga je poništen pa su u nedelju austrijski birači ponovo izašli na birališta. Kako god da je se ovo dešavanje završilo, u pitanju je prava revolucija. Naime, stranke vladajuće velike koalicije su zbrisane u prvom krugu, a poverenje građana su osvojila dva čoveka koji dolaze sa radikalnih krajeva političkog spektra. Uglavnom su se analitičari fokusirali na činjenicu da bi nakon eventualne pobede Hofera, Austrija postala prva država nakon Drugog svetskog rata u kojoj građani demokratskim metodama biraju pripadnika radikalne desnice za predsednika države. No i pobeda Aleksandra van Belena nije ništa manji šok, jer je to prvi kandidat zelene, po nekima prokomunističke stranke koji postaje predsednik važne evropske zemlje.

Zanimljivo je da je Hofer dobio podršku predsednika Srbije Nikolića, a da je RT Republike Srpske uradila veliki intervju sa njim. FPO se ozbiljno trudio da osvoji glasove nimalo zanemarljive srpske zajednice u Austriji.

U svakom slučaju, čini se da se ovaj talas nove alternativne desnice nezaustavljivo širi ozbiljno drmajući Evropu i vraćajući u žižu politike teme koje je politička korektnost godinama suzbijala. Lider AfD Frauke Petri je nakon Trampove pobede u dnevnom listu "Junge frajhajt" objavila članak pod nazivom "Kraj političke korektnosti". Evropski prostor je sa "bregzitom" počeo prilično radikalno da se menja i otud ova naša ideja da serijom debata ispratimo trasnformaciju Evrope i EU.

Sledećeg vikenda biće parlamentarni izbori u Makedoniji, ali i u Rumuniji. Naredne godine čekaju nas parlamentarni u Holandiji, predsednički u Francuskoj, savezni u Nemačkoj, parlamentarni u Češkoj, verovatni prevremeni u Grčkoj i Italiji itd.

I naši političari bi trebalo da proprate, analiziraju i shvate ove proces, kako bi pokušali da nađu prostor za pozicioniranje našeg naroda i zemalja u svetu koji se zaista menja.