Opasnost od raspada Ukrajine

Poslednji događaji u gradovima u jugoistočnoj Ukrajini, gde su proruski demonstranti zauzeli državne zgrade i zatražili samostalnost od Kijeva i prisajedinjenje Rusiji, doveli su zemlju na rub raspada i građanskog rata.

Da je opasnost od takvog scenarija postala realna smatra i sagovornik Tanjuga, dugogodišnji diplomata i član Foruma za međunarodne odnose Dušan Lazić, koji je obavljao dužnost ambasadora Srbije u Ukrajini.

"Sve je veća opasnost da Ukrajina, najveća evropska država, bude podeljena. Pri tome treba imati u vidu da je Ukrajina članica svih najznačajnijih međunarodnih organizacija, kao i da su Rusija, SAD i Velika Britanija garanti teritorijalnog integriteta ove zemlje, prema sporazumu iz 1994. godine kada se Kijev odrekao nuklearnog naoružanja", rekao je Lazić.

On je istakao da se Ukrajina nalazi na veoma osetljivom geostrateškom položaju, gde se tradicionalno ukrštaju svetski interesi, a posebno interesi velikih sila.

"Takođe treba imati u vidu da preko teritorije Ukrajine vode i glavni energentski tokovi koji povezuju istok i Evropsku uniju. Ukoliko dođe do podele Ukrajine to će imati negativne posledice ne samo po Ukrajinu, već i znatno šire", ocenio je Lazić.

Lazić smatra da je dobrodošla svaka diplomatska inicijativa u cilju pregovora i pronalaženja kompromisa uz izbegavanje sukoba i daljih konfrontacija.

"Nesumnjivo je da su odnosi između SAD i EU i Rusije na drugoj strani na veoma niskom nivou, a to pokazuje da je sada iz temelja poljuljano poverenje između njih. U toj situaciji kada ne postoji poverenje i kada se produbljuju sukobi, neophodno je da se razgovara i da se uzmu u obzir stavovi Kijeva", kazao je Lazić.

Istovremeno, vlasti u Kijevu pokrenule su policijske operacije hapšenja proruskih demonstranata koje su proglasili teroristima, a prema izveštajima iz Harkova, tamo je lišeno slobode 70 osoba.

Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da su pritvoreni osumnjičeni za "nelegalne aktivnosti koje se povezuju sa separatizmom, organizaciju masovnih nereda, narušavanje ljudskog zdravlja i narušavanje drugih zakona".

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije izrazilo je zabrinutost zbog "učešća američkih plaćenika u vojnim pripremama u Ukrajini" i pozvalo da se prekine sa aktivnostima "koje u sebi nose opasnost od izbijanja građanskog rata".

Moskva je navela da ima podatke o učesću američkih plaćenika u okviru jedinica ukrajinske policije, kao i da oni imaju zadatak nasilnog gušenja protesta jugoistoka Ukrajine protiv politike aktuelnih vlasti u Kijevu.

"Prema informaciji koju posedujemo, u jugoistočne oblasti Ukrajine, uključujući Donjeck, pristižu jedinice unutrašnje vojske i nacionalne garde Ukrajine, uz učešće ekstremista nelegalne oružane formacije Desni sektor", navodi se u saopštenju i dodaje da "naročitu zabrinutost izaziva okolnost da je toj operaciji priključeno približno 150 američkih specijalista iz privatne vojne organizacije "Grejstoun" (Greystone), preobučenih u uniformu boraca jedinice 'Sokol'", navelo je rusko Ministarstvo.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov naveo je u autorskom tekstu za britanski "Gardijan" da nije Rusija ta koja destabilizuje Ukrajinu i da "pokušaji onih koji su organizovali secesiju Kosova od Srbije i Majote od Komorskih ostrva da stave pod sumnju slobodno izražavanje volje stanovnika Krima ne može drugačije da se oceni, nego kao flagrantna demonstracija dvostrukih standarda".

Ruski ministar je za britanski list napisao da zabrinutost povodom Ukrajine izaziva i težnja da se zatvaraju oči pred time da "glavnu opasnost za budućnost" te zemlje predstavlja "širenje haosa koje seju ekstremisti i neonacisti".

Lavrov je pozvao NATO da prestane sa neosnovanim podizanjem napetosti i vrati se ozbiljnom zajedničkom radu.

Za to vreme generalni sekretar NATO Anders fog Rasmusen izjavio je da događaji u istočnoj Ukrajini predstavljaju razlog za veliku zabrinutost i pozvao Rusiju da povuče trupe sa ukrajinske granice.

"Događaji na istoku Ukrajine izazivaju veliku zabrinutost, tražim od Rusije da se povuče", rekao je Rasmusen na konferenciji NATO u Parizu.

"Svaki drugi potez u istočnoj Ukrajini bi predstavljao ozbiljno zaoštravanje situacije, a ne smirivanje. Ukoliko bi Rusija dodatno intervenisala u Ukrajini, to bi bila istorijska greška. Imala bi ozbiljne posledice po naš odnos sa Rusijom i još više međunarodno izolovala tu zemlju", istakao je Rasmusen, i dodao da Rusija mora da povuče "na desetine hiljada vojnika" koje je grupisala na ukrajinskoj granici.

Umesto smirivanja, u današnjim neredima u gradu Mikolajevu, na jugu Ukrajine, ozbiljno je povređeno najmanje desetoro ljudi, kada su kako prenose ukrajinski mediji proruski aktivisti bezuspešno pokušavali da uđu u zgradu lokalne samouprave, odakle su ih odbile pristalice Majdana i porušile im i šatore.

Rusija je odbacila optužbe SAD da Moskva destabilizuje Ukrajinu predloživši multilateralan format pregovora u kojem bi bili zastupljeni Evropljani, Amerikanci, Rusija i ukrajinske strane, uključujući političke faktore na istoku i jugu te zemlje.

Proruski demonstranti zauzeli su zgrade administracija Donjecke, Luganske i Harkovske oblasti, gde su sinoć stigle specijalne jedinice policije iz drugih regiona Ukrajine, a zvanični Kijev je tu akciju okarakterisao kao "ruski plan za rasparčavanje Ukrajine".