Elzi Eiler živi u malom gradu Monovi u SAD-u, gde je gledala čitav svoj život kako se populacija postepeno smanjuje. Gradonačelnica, blagajnica, sekretargrada, vlasnica kafića samo su neke od njenih funkcija.


Svake godine na svom kafiću staviznak “Izbori za gradonačelnika” i potom glasa sama za sebe. Po zakonu je dužna da organizuje izbore.

Kao vlasnica kafića obaveznaje da traži dozvolu za alkohol i duvan, pa zahtev šalje državi, koja ga potom prosleđuje gradonačelnici, pa kada ga, kao gradonačelnica potpiše, vraća ga nazad sebi, kao vlasnici bara.


Pre 90-ak godina Monovi je imao oko 150 stanovnika. Tada su postojale čak tri radnje, nekoliko restorana, pa i zatvor. A grad je bio stanica na železniciElkhorn.

Eiler je ostala zadnja stanovnica nakon što je njen muž Rudi umro. Upoznali su se još u vrtiću, venčali kada je ona imala 19 godina i čitav su život proveli u Monoviju.




Crkva je poslednju ceremoniju održala 1960, do 1970. zatvorene su radnja i pošta, škola je zatvorena 1974. Takođe sedamdesetih, odselila su se i Eilerinina i Rudijeva deca. Par je 1971. otvorio kafić. Do 1980. u gradu je ostalo još samo 18 stanovnika, a 20 godina kasnije ostao je samo ovaj bračni par. Rudi je preminuo 2004.

Uprkos tome, Eiler nije htela da se preseli. Kaže da nije usamljena jer 12 sati radi u svom kafiću, gde ima redovne goste iz susednih mesta, a i turiste iz celog sveta koji dolaze da vide ovaj gradić sa samo jednim stanovnikom.

(Noob.ba)