Maglić - najviši vrh BiH i Republike Srpske visok 2386m n/v je izazov za svakog planinara. Ljubica Stanić, osmogodišnja planinarka iz Istočnog Sarajeva, devojčica koja sada treba poći u treći razred osnovne škole je najmlađa planinarka iz ovog grada, a možda i RS i BiH (ili među najmlađim) koja je izašla na vrh Maglić “Poštarevom stazom” i istom se vratila.


Prema rečima iskusnih planinara, postoji velika razlika kojom stazom se ide, je li to staza sa Trnovačkog jezera gde nema detalja penjanja stene i postavljenih sajli ili je to staza sa Prijevora i “Poštareva” staza gde imaju sajle i dosta teških detalja za penjanje, a posebno za silazak gde i odrasli iskusniji planinari imaju poteškoća.

Ovu avanturu, zvanu „uspon na Maglić“ Ljubica je uspela da ostvari uz oca Miodraga, iskusnog planinara. A kako je njen dečiji san pretočen u stvarnost, prepričavaju zajedno, kroz slikovite opise pune emocija.

Ljubica je često gledala naše slike i video snimke sa uspona na ovaj vrh, a onda bi uzela bojice i papir pa crtala planinu i vrh onako kako ga je doživljavala. S vremena na vreme bi išla na pojedine planinarske ture prilagođene njenom uzrastu, ali je stalno pitala za Maglić. Objašnjavao sam joj da je to najviši vrh države visok 2386m n/v, da za to treba još da poraste, da je to ozbiljna planina i da je to dosta naporno, da ima sajla i da se mora znati penjati, kao i imati dobru kondiciju i da će nekada ići na Maglić, a ona me je svaki put iznenađivala svojim odgovorima. Njena odlučnost i upornost me naterala da počnem razmišljati o njenom pokušaju uspona na Maglić. Dogovorili smo se da počnemo sa pripremama misleći da ću ja to uspeti da produžim za barem još godinu dana.



Ljubica nije tek tako mogla poći na uspon. Iza toga je bilo mnogo priprema i učenja sa ocem, koji joj je prenio svoje znanje. Ona je aktivno učestvovala u svim aktivnostima, od odlaska u prodavnice planinarske opreme, kupovine opreme, odlaske na lakše uspone Volujak, Trebević, Visočica, Treskavica, vodopad Skakavac, Trnovačko jezero itd. Svaki put je prevazišla očeva očekivanja ali je prevazilazila i svoj uzrast.


- U pripreme smo uključili i vožnju bicikla, a u kući bi se često igrali sa planinarskom opremom učili kako se šta koristi, gledali fotografije i razgovarali o planinama. Maglić je zaista ozbiljan vrh i za dosta starije i iskusnije planinare, a posebno tzv. “Poštarevom“ stazom kojom smo planirali da izvršimo ovaj uspon. Pre same odluke da li da idemo, bilo je potrebno isprobati uspon uz sajle i da li postoji strah od visine, a za tu vežbu otišli smo na Treskavicu u podnožju vrha Treskać, na dosta težak teren pun sipara, zarastao i velikog nagiba, da bismo vežbali uspon sajlom uz kuloar. Tu sam ostao bez teksta. Ljubica je savršena, nijedan pogrešan potez, svaku reč je upijala, a pokreti i veština kojom je radila su bili kao da godinama penje takve detalje i koristi opremu. Rekla mi je: “Tata, idemo na Maglić samo dok malo prođu ove vrućine”. Ja više nisam imao odgovor. Pratili smo vremensku prognozu i odredili da dan uspona budu 27. i 28. avgust, kaže Miodrag.


PROČITAJTE JOŠ: Planinar Miodrag Stanić otkriva sve lepote tajnovitog Maglića (FOTO/VIDEO)

Zatim su Ljubica i on napravili plan, a na usponu im se pridružio njihov kum Predrag Krstović, čemu se Ljubica posebno obradovala jer on pravi najlepše fotografije i ima veliki fotoaparat, te su znali da će putovanje biti ovekovečeno dobrim fotografijama.



Krenuli smo prema Tjentištu u “Domaćinstvo Ikonić” gde će nam biti kao i obično baza, gostoprimstvo, ugodan smeštaj i sve što nam je potrebno da bismo sutradan odmorni i spremni krenuli na završni uspon. Dogovorili smo se da ustajanje bude u 05.30h, na prvi zvuk alarma na telefonu već je bila van kreveta i počela sa oblačenjem. Vožnja kroz prašumu Perućicu do polazne tačke “Lokva Dernečište” i polazak na stazu u 07.30h. Na početku staze stoji markacija i table obaveštenja prema kojima je do vrha Maglića potrebno 4 sata, a to znači da toliko treba odraslom prosečnom planinaru. Penje se oko 800m visinske razlike u dosta kratkoj stazi, što znači da je veliki uspon. Stazu kao i sam Maglić poznajem odlično, ali sada je drugačije, prepričava Miodrag i nastavlja dalje sa opisima ove nesvakidašnje priče. U prvom delu staze krećemo se kroz šumu, gde uz stazu beremo maline i šumske jagode. Prvu pauzu pravimo na livadi sa koje se pruža pogled na sam masiv i gorostasa koji nas čeka visoko gore, okružen zastašujućim stenama. Doručak na livadi sa pogledom na Maglić. Nastavljamo kretanje do početka stena gde su postavljene prve sajle. Stavljamo na sebe potrebnu opremu, kacigu, pojas, osiguranje i krećemo uz stene, mokre i klizave. Greška se ne sme desiti. Proveravamo sve još jednom, spremna je. Ja idem prvi, Ljubica je užetom vezana za mene, a Peđa ide iza nje da pomogne. Savladavamo prvu stenu gde počinje sajla uz njen komentar: “E, ovo je pravo planinarenje”. A onda jednu za drugom glatka kamena ploča, prečanje preko stene, veliki usek, zakači se, prekači se, stalna dinamika pokreta. Ljubica svako uputstvo sluša i do krajnjih detalja radi po propisu. Planinario sam sa dosta planinara, posebno po Magliću, ali takvu odgovornost, takav fokus na radnju nisam video. Pokušavam da pravim češće pauze da se ne umori, da popije dovoljno tečnosti i napravi predah, osveži se, pojede čokoladicu ili suvo voće. A ona mi kaže: “Samo ti govoriš hoćemo li malo odmoriti” i smeh.
Nastavljamo strmim delom prema prevoju odakle se vidi vrh. Sunce već dobro greje, ali kao i uvek na planini ima malo svežeg vetra. Prilazimo završnom delu, penjemo se uz brid stene gde je sa desne strane litica, duboka nekoliko stotina metara. Na tom delu nema sajle i postavljenog osiguranja, pa sigurnim i pažljivim korakom prelazimo taj deo i izlazimo na sam vrh Maglića u 12h. Shvatam da smo samo pola sata išli duže od napisane satnice na tabli,na početku staze.



Na vrhu je bilo puno radosti, a ono što je Ljubica izjavila delovalo je kao da se radi o dugogodišnjem planinarskom iskustvu.

- Ovo je samo pola puta, treba se i vratiti odakle smo krenuli, kako si mi rekao, a čestitanje je tek kada se vratimo sigurno i bezbedno, uspon nije obavezan ali povratak jeste, rekla je Ljubica, a to je oduševilo njenog oca.

- Koliko je pažljivo slušala naše razgovore, a mislio sam da nije zapamtila ni deo toga. Ručak na vrhu, oblak zaklanja sunce, pravi nam hlad, vreme za poželiti,uživamo u pogledu, pokazujem joj sada kuda smo išli na Trnovačko jezero, gde je Volujak, a gde je Zelengora gde ćemo ići… Odmor na vrhu sa uživanjem, Peđa je legao na travu, zaspa, stavljam podmetač. Zaspa i Ljubica. Posmatram je, miran dečiji san. Posle odmora usledio je povratak koji je na ovakvim stazama uvek teži deo jer je potrebno otpenjavati unazad pojedine delove ili licem biti okrenut prema provaliji što može izazvati strah i paniku. Silazimo sa vršnog grebena, a onda lakšim delom do mesta gde nas čekaju sajle, otpenjavanje i rešavanje situacija. Silazimo polako i sigurno, rešavajući jednu za drugom, stepenik po stepenik, stenu po stenu. Silazimo na onaj sigurniji deo koji vodi livadom.


Iz pravca Durmitora dolaze tamni oblaci, malo požurujemo kao da nismo već devet sati proveli u planini. Dolazimo do auta, sada smo na sigurnom, čestitanje i pravo oduševljenje. Znajući šta Maglić znači u svetu planinarstva, izlazak jedne osmogodišnje devojčice koja se planinarenjem bavi manje od godinu dana, aktivnije tek tri meseca je za svaku pohvalu, divljenje i slobodno se može nazvati podvigom. Pravimo supu za oporavak, ali jako nevreme nas je nateralo da je pojedemo u autu, pljusak, šuma, grmi, seva, a mi u vozilu na sigurnom, smejemo se i analiziramo. Opet nam je Maglić dozvolio da budemo srećni, dao nam je priliku, uskladio je vreme i uslove, a mi smo mu se zahvalili i obećali da ćemo se družiti još mnogo puta, zaključuje Miodrag.

Na licu male osmogodišnjakinje videlo se zadovoljstvo, a ona nije još uvek bila svesna situacije i svog uspeha u planinarstvu. Osmeh nije silazio sa njenog lica i umor se nije video. A onda su kažu svi zajedno shvatili da su ispisali jednu neponovljivu avnturu o kojoj će se dugo pričati, jer će ova mala i hrabra devojčica biti verovatno prva koja se popela na najviši vrh države sa samo osam godina i nesumljivo će postati uzor drugoj deci.