Milorad Dodik otvoreno za Novosti: Prodavao sam bostan i slušao Dugmiće

ZA mene neki kažu da sam glavni ruski čovek na Balkanu. Pre toga su tvrdili da sam ključni američki igrač u BiH. Govore i da sam izraelski čovek. Ubrzo idem u novu posetu Kini, pa će verovatno reći da radim i za Kineze. Na sve ove navode odgovoriću im konkretno i jasno - ja sam čovek srpskog naroda iz Republike Srpska, a suština mog političkog delovanja je jaka i moćna RS!

To u intervjuu za "Novosti" poručuje predsednik Srpske Milorad Dodik sumirajući rezultate svoje decenijske političke borbe, uz neizbežne komentare o košarci, podsećanja na život na selu, studentske i vojničke dane, otkrivanje malih porodičnih tajni i rituala... Politika, razume se, ima primat, u danima kada mnogi žele da uzdrmaju temelje Srpske. Lider RS otkriva šta je, u stvari, njegova misija:

- Cilj je jaka i savremena Srpska, koja je, po svemu onom što jeste - država! A napadaju nas upravo oni koji ne žele da RS postane država. Žele da nas ukinu ili da stvore neku bezličnu strukturu unutar BiH. Zato im poručujem - naša snaga je u našem jedinstvu i jakom nacionalnom identitetu. Borba za Srpsku i slobodu srpskog naroda je večna.

* Verujete li intimno da će se Srpska kad tad pripojiti Srbiji? U Sarajevu često govore o "tajnim planovima" Beograda za RS...

- Nema tajnih planova između Srbije i Srpske. Srbi, sa obe strane Drine, jesu narod sa jakim identitetom koji je očuvan u istorijski nemogućim uslovima. Sačuvali smo srpski jezik, kulturu, običaje i jak odnos prema crkvi pod mnogobrojnim osvajačima na našim prostorima. Imali smo mnogo žrtava u borbi za slobodu. U NDH su nas pokatoličavali, a danas se neoliberalizmom pokušava ugušiti srpski nacionalni identitet. Zato napadaju saradnju RS i Srbije. Srbi, da su se pitali, ne bi izabrali da budu u BiH, već u Srbiji, i to je tačno. Šta će se desiti u budućnosti - videćemo, ali sigurno je da ćemo još čvršće i odlučnije biti vezani za maticu.

* Beograd nije podržao referendum u RS. Strepite li da će u budućnosti doći do suštinskog političkog razlaza Srpske i Srbije?

- Referendum je demokratska odluka naroda RS. I posle njega saradnja Srpske i Srbije je prijateljska i bratska. O nekim pitanjima možemo da imamo različite stavove, ali tu nema ni reči o konfrontaciji ili razilaženju. Srpska želi moćnu, jaku i stabilnu Srbiju. Vidimo da državni vrh Srbije vodi takvu politiku. Referendum je bio odbrana RS. Tačno je da ga Srbija nije podržala, ali je isto tako Beograd jasno rekao da je to stvar institucija RS i mi poštujemo njihov stav. Samo špekulanti govore i priželjkuju sukob Srbije i RS, ali od toga nema ništa. O svemu sam otvoreno razgovarao sa Nikolićem i Vučićem.

* Da ste na mestu zvaničnika Srbije i da vam Brisel ogoljeno ispostavi uslov: Kosovo ili članstvo u EU, kako biste postupili?

- Teško mi je da na to pitanje odgovorim. To je veoma delikatno. Nisam zvaničnik Srbije, ali jesam Srbin. Stav Srba o Kosovu je jasan. Ali, ovde je reč o licemerju Brisela i Zapada. Srbija se uporno kažnjava. Samo se na nju vrši pritisak i traže ustupci. To je ponižavajuće za svakog Srbina bez obzira na to gde on živi. Mnogo je izveštaja o kriminalu, korupciji i zločinima nad Srbima na KiM, ali svet o tome ćuti. Svi osećamo tu evropsku i međunarodnu nepravdu prema Srbiji. Teško je danas biti srpski državnik. Preko Kosova žele da ponize Srbe. Kao što eksperimentišu sa BiH, tako isto stranci rade i sa Kosovom. Sad traže srpsku imovinu. Sve više sam uveren da zavera Zapada protiv Srba - postoji. Zapad nikad nije predložio nijedno prihvatljivo rešenje za Kosovo.

* Mnogi vas percipiraju kao glavnog ruskog čoveka na Balkanu. Osećate li se tako?

- Obožavam i poštujem Rusiju i ponosan sam na saradnju sa Moskvom. Jer, mnoge zapadne zemlje imaju odličnu saradnju sa Rusima, a samo se Srbi kritikuju zbog saradnje sa njima. Ponosan sam na saradnju sa Rusijom i Putinom. Mi smo mala zemlja, a primaju nas na najvišem nivou i u Rusiji, ali i u Kini i u SAD. Znate čiji sam ja? Ja sam čovek srpskog naroda iz Srpske!

* Imali ste čast da se nekoliko puta sretnete sa Putinom. Ima li običaj da se ponaša neformalno i pamtite li neku anegdotu sa tih susreta?

- Pre našeg poslednjeg susreta u Moskvi, Putin je ceo dan radio. Bio je na sednici Nacionalnog komiteta za bezbednost. Donosili su važne odluke. Ali, na sastanak je došao pun energije. Pričali smo o svim važnim političkim pitanjima u BiH i regionu. Kad nas je ispraćao, poručio nam je: vidimo se opet - ubrzo!

* Strahujete li da će se novi globalni sudar velikih opet slomiti preko naših teritorija i domova i izazvati novo krvoproliće?

- Naravno da bi se sukob velikih sila u budućnosti negativno odrazio na naše prostore. Tako je uvek bilo u istoriji. Ipak, ne očekujem takav crni scenario. Mislim da niko u svetu nije toliko lud da započne neki novi, veliki rat. To bi vodilo katastrofi. Dok traju trzavice na globalnom planu, važno je da Srbi postanu svesni sebe i linije na kojoj se nalaze. Treba jačati srpsku državu i naciju i prestati se dodvoravati bilo kome. Srbi moraju da imaju jasan i jedinstven stav o svojoj budućnosti.

* Sarađivali ste sa Koštunicom i Tadićem, sada ste u gotovo stalnom kontaktu sa Nikolićem i Vučićem. Ko vam od njih najviše "leži" kao čovek?

- Svi smo imali nekakve predstave jedni o drugima, ali čim smo počeli da sarađujemo i da se češće susrećemo ti odnosi su postali iskreniji i bolji. Imao sam dobru saradnju i sa Koštunicom i Tadićem, a sada i sa Vučićem i Nikolićem. Mogu da svedočim o odgovornosti Vučića i Nikolića za državu Srbiju. Mi poštujemo Srbiju, oni poštuju RS. To su dobri ljudi i odgovorni državnici. Nikada nisu vršili pritisak na mene i RS.

* Jeste li imali prilike da sa Vučićem odigrate basket "jedan na jedan"? Ako niste, smete li kao deklarisani partizanovac da ga preko "Novosti" izazovete na megdan?

- Vučić je zadrti zvezdaš. Nisam dogovarao basket sa Vučićem, ali mislim da je bolji od mene, pošto je mlađi i verovatno u boljoj kondiciji. Jedino je iskustvo na mojoj strani i neka finta pod obručem.

* Smete li na "crtu" Bakiru Izetbegoviću? Deluje li vam kao dobar šuter?

- Nemojte da me zasmejavate. Rado bih odigrao basket sa Bakirom, ali ne bih imao dostojnog protivnika. Sigurno bih pobedio. Videli smo da mu košarka ne ide od ruke, kao ni politika. Bakir je verovatno uzeo loptu u ruke da bi se uslikao, ali nije to za njega.

* Rekli ste da je košarka vaša najveća strast?

- U ovim godinama često razmišljam o tome da se nisam naigrao košarke. A igrao sam stalno kad sam bio mlad i dok sam studirao. Igrao sam, za vreme studija, stalno basket na Bežanijskoj kosi. Dan i noć. U Aleksandrovcu smo igrali basket tako što upalimo farove na kolima. Zvali su me u kadetsku reprezentaciju BiH, ali bio sam iz manjeg kluba, pa nisam imao veliku podršku sarajevskih trenera. Obožavao sam da zakucavam. I to sa obe ruke. To nisu mogli mnogi u to vreme. Čak sam slomio i levu ruku prilikom zakucavanja. Bio sam na drugoj godini fakulteta. Podmetnuo mi se neki frajer i ja padnem na njega nakon zakucavanja i polomim levu ruku u zglobu.

* Može li Partizan ove sezone da svrgne sa trona Zvezdu? Je li odlazak Vujoševića bila greška?

- Poznajem situaciju u Partizanu iznutra. Dule je bez sumnje veliki stručnjak. Pogledajte koliko je samo stvorio igrača za svog mandata. Klub je došao u probleme zbog svoje organizacije. Naravno i danas vredite u košarci onoliko koliko imate novca. Fali Srbima rivalitet Partizana i Zvezde. Kada je Partizan u košarci bio u najboljim danima, Zvezda je bila u velikim problemima. Sada je obrnuto. Mislim da najveći problem srpskih klubova to što u upravi sede oni koji žive od kluba a ne žive za klub.

* Ko je najbolji naš košarkaš svih vremena?

- Uh, to je teško pitanje. Gledao sam mnoge. Od Kićanovića i Dalipagića, pa do Divca, Paspalja, Bodiroge. Tu su nijanse. Divac me oduševljavao, pa Bodiroga koji je pokazao celom svetu kakav je igrač. Kića i Praja da igraju danas bili bi mega zvezde. Setim se, po nekim anegdotama, i manje poznatih, a vrhunskih igrača. Takav je bio Mišović iz čačanskog Borca. Gledao sam Borac u Beogradu dok sam studirao, a on je bio vanserijski igrač. Sećam se jedne situacije, neki Urošević koji je igrao isto za Borac, na nekom meču pokušao je da dobaci loptu igraču iza leđa a ona ode bogu iza nogu. A priđe mu Mišović i opali šamar pred punom dvoranom.

* Je li tačno da ste sa ocem kao dečak prodavali lubenice na primorju?

- Moj otac je bio poljoprivrednik i prvi je u kraju nabavio kombi, pa kamion. Radili smo stalno. Vozili smo robu u Sisak, Zagreb, Maribor, Celje... Još kao dečak i pre završetka osnovne škole obišao sam sve te gradove sa ocem. Bio na pijacama. Pre podne smo radili u polju. Završimo oko sedam osam uveče, pa sednemo u kamion, nekada sam sedeo i iza vreća u prikolici. Morali smo biti na pijaci do dva ujutro. Tu smo raspoređivali robu i čitav dan stajali za tezgom. Prodavali smo krompir, boraniju, grašak i lubenicu. Splita se sećam po pijaci kod stadiona Hajduka.

* I pored toga uspeli ste da upišete fakultet...

- Rad sa ocem me nije sprečio da upišem Fakultet političkih nauka u Beogradu, u genraciji 1978-79, a diplomirao sam 1983. S tim da sam se na trećoj godini studija oženio i dobio dete. Uspeo sam uz podršku supruge i porodice da završim fakultet.

* Poznato je i da volite "Bijelo dugme". Dolazite li na njihov koncert u "Beogradsku arenu"?

- Voleo sam "Bijelo dugme". Na našim igrankama se svirao rok i pop. Nije bilo narodnjaka. Bio sam na koncertu "Bijelog dugmeta" u Sarajevu, kao i na hipodromu u Beogradu. Ako mi obaveze dozvole možda i odem na novi koncert u "Arenu".

* Kako ste od rokera postali narodnjak koji na mitinzima peva pesme Mitra Mirića?

- Uvek sam voleo pravu narodnu muziku. I sada volim da zapevam. Ko peva zlo ne misli. Volio sam i narodnu pesmu i pogotovo tu seosku idilu koja je išla uz nju. Moje selo je u ravnici u Lijevču polju. Kada se kopaju kukuruzi, onda se okupi celo selo i po čitav dan se znalo ići od domaćinstva do domaćinstva. Naravno, stalno se pevalo. Uvek ću pamtiti kao nešto lepo iz detinjstva kada se dan umiri i kada kopači krenu sa polja...

PREDSTAVLjANjE U VRTIĆU

* NEDAVNO ste peti put postali deda. Koliko su vas unuci promenili?

- Unuci su mi uneli veliku pozitivnu promenu u životu. Tek kada dođu čovek spoznaje suštinu života. Dok imate decu, imate obavezu da ih vaspitate, da brinete o njima. A unuci su ti da im pokažete, pored vaše dece, ljubav i pažnju. Sećam se kad je najstariji unuk Stefan krenuo u školu, ćerka mu je skrenula pažnju da se ne ističe i da ne priča ko mu je deda. I on posluša majku, ali nakon nekog vremena deca "provale" ko mu je deda pa ga počnu zezati - tvoj deda je Milorad Dodik! Ljutili su se što im to nije rekao. Sve to sluša unuka Isidora koja treba da krene u vrtić za nekoliko dana. Došao i taj dan. Ona došla u vrtić i odmah sa vrata opali: Ja sam Isidora, a moj deda je Milorad Dodik! (smeh)