CIVILIZACIJA će propasti zbog rečenice da "svaki čovek ima svoju cenu". Ili neće - zbog ljubavi koja potire tu skarednu misao.

Ovih dana smo svi pod istim pritiskom. Bez izuzetka. Novobeogradski bračni par Vesna i Dragan Milojević žive kao i svi ostali, zatvoreni u svoja četiri zida, uz potrebu da čuvaju i sebe i druge.

Prekoputa je Milka Trkulja. Ona je "prevazišla" granicu od 65 godina, živi sama i ima sina koji je završio visoke škole i trenutno radi u našoj diplomatiji u inostranstvu. Milka je sama i strpljiva dok sve ovo ne prođe. Dakle, priča teče baš kao i bezbrojne pripovesti koje mnogi sugrađani ovih dana gledaju i proživljavaju.

Dragan je, opet, kao svaki zreo, brižan i lepo vaspitan čovek nekoliko puta zvao baka Milku i raspitivao se za zdravlje, ponudio se ako joj treba nešto iz prodavnice... Smerna starica je uzvratila skromnom listom potrepština uz molbu i za nekoliko sitnica iz apoteke.

Sve bi se tu završilo, pošto je Dragan lako obavio sve što je trebalo učiniti.

Prošlo je nekoliko dana, pozvonio je Vesnin telefon, baka Milka je imala potrebu za još nečim. Dabome, Dragan stavlja masku i rukavice i kucne na vrata vremešne komšinice.

A tamo... Bruća pogača u znak zahvalnosti.

Milka je otvorila vrata i uz topao pogled, topliji od vruće pogače, svojim ljubaznim komšijama uzvratila dobrotu onako kako je ona najbolje umela.

Dobrotom.

Neće ovaj svet propasti dok je ovakvih ljudi.

Koji "nemaju svoju cenu".