Deca kad navrate imaju običaj da me pitaju da li u našoj vodenici ima vampira: Garin mlin samleo dva veka

OD šest vodenica u Medveđi, kod Despotovca, "Garina" je jedina na reci Resavi koja još radi. A najstarija je. "Broji" cela dva veka. Sagradio ju je Gara Radisavljević, a nasledio njegov sin Boža. Njegov unuk Staniša, nažalost, nije mogao da radi u njoj, jer im ju je 1946. godine država oduzela sa još 10 hektara zemlje.

U minulim stolećima, smenilo se u njoj na desetine vodeničara, ispod njenog kamena samleveno je hiljade tona brašna, u njoj se rodila i poneka ljubav kad pomeljarke vodeničarima donesu ušur... Radisavljevićima je ponovo vraćena 2002. godine.

- Moj otac Jovan bio je najzagriženiji i najuporniji da nam se vrati dedovina - ponosno će Staniša, koji je nasledio dedino ime i peta je generacija vodeničara u ovoj porodici. - Osamnaest godina se tužio s državom, dok mu nije vratila zemlju i vodenicu. Potom smo je, pre pet godina, ponovo pokrenuli. Konstrukciju od drveta, "omazanu" mešavinom blata i slame, kao ni enterijer, nismo hteli da menjamo. Jedino smo deo poda koji je bio od zemlje izbetonirali i staru ćeramidu zamenili crepom. Čak je i jezičak brave iz čukundedinog vremena. Zamenjena je samo uzica koja zabravljuje vrata. Nije menjana ni sobica za vodeničara, a u njoj je i uzidani ormar koji se u našim krajevima zove dalap, u kome su se nekada čuvala i rakija, vino, slanica, čvarci...

Vodenica, objašnjava nam naš domaćin, ima tri mučnjaka i tri kamena. U njoj se melju žito, raž, ječam, heljda, ovas i sve vrste kukuruza. To je takozvano hladno mlevenje, jer vodenicu pokreću tri kamena. Kada je protok vode najbolji, 50 kilograma žita može da se samelje za dva i po sata. Staniša ne uzima ujam, već naplaćuje 15 dinara po kilogramu, a projino brašno prodaje za 60 dinara po kilogramu. Budući da ima stalne mušterije iz okolnih sela, ali i iz Velike Plane, Petrovca i Kragujevca, nije mu, veli, teško da dođe od kuće ni da bi samleo samo 10 kilograma kukuruza. Melje i noću, uz plamičak sveće, jer u vodenici nema struje.

- Deca kad navrate, ponesena raznim pričama, imaju običaj da me pitaju da li u našoj vodenici ima vampira - sa osmehom priča Staniša. - Kažem im da je vampir vodeničar, jer po celu noć radi. Baba Rada mi je pričala da je danju mlela za ujam, a noću da ne izgubi mušterije, jer je druga vodenica bila na samo 50 metara od naše. Ujam je tada bio veliki, jer je kukuruz bio skup i slabo je rađao. U vodenici još postoje tri sanduka, u kojima je moglo da se smesti oko 3.000 kilograma ujma. Porodica je od toga živela. Mlelo se svakodnevno preko cele godine.

Staniša Radisavljević

- Nije se promenilo ni mlevenje žita zimi, jer je tada najteže, naročito ako su zime jake - veli Staniša. - Tada zna da se zaledi kamen. Da bi mogao da se okreće, mora da se obija led. Mlelo se, kaže, svakodnevno preko cele godine.

AUSTRIJANCI ODUŠEVLjENI

GARINU vodenicu pre tri godine posetila je grupa turista iz Austrije, jer su želeli da vide kako izgleda srpska vodenica stara dva veka.

- Četrdesetoro ljudi izašlo je iz autobusa i s druma pešice došlo do vodenice - priča Staniša. - Najviše im se dopao guber od takozvane tropolac vune, star pola veka. On se takođe tkao na razboju, ali je to bila deblja, neofarbana, vuna. A, svi su, boga mi, pazarili i brašno.