PRE ravno 78 godina, na današnji dan, rake na Bubnju su bile iskopane. Bile su "spremne" za logoraše u Nišu. U zlo vreme kada je važilo pravilo "sto Srba za jednog nemačkog vojnika", odmazdom fašista je bilo planirano da zatočenici budu streljani zbog stradanja desetina nemačkih vojnika kod Leskovca. Onima čija su se imena našla na spisku smrti preostalo je samo jedno - da preko bodljikave žice, po svaku cenu, pobegnu!

Logor na Crvenom krstu u Nišu, koji sada nosi ime Memorijalni kompleks "12. februar", danas obeležava 78 godina. Srbija i Niš sećaju se prvog organizovanog proboja nacističkog logora u Evropi. Bekstvo namučenih logoraša upravo je ono po čemu je koncentracioni logor u Nišu jedinstven, zbog čega je i ovaj grad u to vreme bio na mapi Evrope jedina svetla tačka!

- Proboju logoraša, prethodila je ofanziva Nemaca južno od Leskovca - priča za "Novosti" Nebojša Ozimić, istoričar i kustos Narodnog muzeja u Nišu. - Tada je u borbama sa partizanima poginulo više desetina Nemaca, a na snazi je bila odluka o streljanju civila: "Sto za jednog". Logoraši su preko doktora Velizara Pijade dobili informaciju da se za njih kopaju grobovi na Bubnju i da predstoji masovno streljanje kao osveta za ono što se dogodilo. Nisu imali drugog izbora nego da počnu međusobno da sklapaju dogovore.

U planovima logoraša, po rečima našeg sagovornika, najpre je trebalo da se beži kroz kapiju.

- Nemci su, međutim, saznali za to pa su postavili mitraljeze - kaže Ozimić. - Kada su izašli na noćnu šetnju logoraši su videli da su Nemci doznali za plan, pa su odlučili, prema svedočenju preživelih logoraša, da Branko Bjegović, student prava, iz zatvora da komandu da se ide preko žičane ograde. Od 147 logoraša iz sobe 12 koji su započeli proboj, njih 105 je uspelo da pobegne.


Bekstvo je odjeknulo kao bomba i, kako tvrdi naš sagovornik, posle tog bekstva usledila su streljanja. Masovna streljanja na Bubnju.

- Iz sećanja preživelih logoraša saznali smo da je prva grupa koja je došla do samih žica, tu i ostala. Oni su najviše izginuli - objašnjava Ozimić. - Branko Bjegović je uspeo da pobegde. Domogao se partizanskog odreda i od partizana je saznao da su neki logoraši ostali ranjeni u snegu. Vratio se da ih potraži. Na putu je naišao na nemačku patrolu i vojnici su ga ubili.


PROČITAJTE JOŠ - Odlazak čuvara sećanja na niški logor


Nacistički logor na Crvenom krstu u Nišu je osnovan septembra 1941. godine. Do tada je to bila kasarna Konjičkog puka "Miloš Obilić". Aprila 1941, služila je za prihvat ratnih zarobljenika. Već od septembra, što korespondira sa prvim akcijama protiv okupatora, prvim borbama u Srbiji i potrebom Nemaca da stanu otporu na put, stiže mučka naredba: "Sto Srba za jednog nemačkog vojnika" i podizanje koncentracionih logora.


U početku, logor u Nišu je bio na maloj površini sa jednom zgradicom. Posle drugog bekstva, decembra 1942. godine, Nemci su ga dogradili i ojačali.

Neki izvori ukazuju da je u logoru bilo od 30.000 do 35.000 zatočenika, a zvanični podaci govore da je na različitim lokacijama ubijeno ili streljano oko 10.000 mučenika iz ovog logora.


PROČITAJTE JOŠ - Logor Aušvic je postao simbol strahota: Fabrika smrti u zemaljskom paklu zaustavljena pre 75 godina


ŽILNIK ROĐEN U LOGORU

NAŠ poznati reditelj Želimir Žilnik rođen je 1942. godine u nacističkom logoru Crveni krst u Nišu, gde je, kao članica pokreta otpora, bila zatočena njegova majka Milica. O njegovom boravku u ovom stratištu i danas svedoče njegove pletene patikice.