NOVU 2020. godinu dočekala je na najjužnijoj naseljenoj tački na planeti, oko 13.000 kilometara od kuće, u mestu Ušuaja, u Argentini. Putovanje, koje je za većinu neobično i nesvakidašnje, Beograđanki Snežani Radojičić (53) je svakodnevica. Već devet godina, njen život je neprekidna avantura, a dom svaka tačka na Zemlji. I uvek na drugom kraju.

Vozi bicikl svetom, korača, piše putopise, a svojim knjigama i tekstovima na blogu uveseljava radoznale čitaoce koji sa pažnjom gutaju njene doživljaje. Od objava svojih priča i obilazaka sveta uzduž i popreko, Snežana zapravo i sakuplja novac za naredna putovanja. Zainteresovani čitaoci njenih putopisa kupovinom knjiga ili "kilometara" preko bloga, čitaju nove avanture, a ona nastavlja dalje.

Nedavno je njena neobična slika na društvenim mrežama uoči dočeka Nove godine, zaintrigirala mnoge. Staru je ispratila u društvu argentinske porodice, u duhu njihove tradicije, kako je napisala "Na kraju sveta". Priliku da prisustvuje autentičnom porodičnom skupu Argentinaca dobila je neočekivano, jer je kao jedini gost u kući koju iznajmljuje stigla u osam uveče, pred sam doček.

- Dopadali su mi se ti ljudi, srdačni i prostodušni, niko me nije pitao ko sam i otkud tu, već su se pozdravljali sa mnom kao sa svima ostalima - pisala je Snežana na svom blogu. - Na trenutak sam se osećala kao u sceni Almodovarovog filma.

Jedan od njenih najjačih utisaka o Argentincima je da su vrlo brižni i da im je to urođeno, jer za to čini se, ne ulažu poseban napor.

- Kada sam posle divne večeri provedene u tako toploj i prijatnoj atmosferi, a okružena ljudima koje prvi put srećem, otišla na spavanje u limenu baraku, koju od njih iznajmljujem, taj smeštaj mi se činio kao najlepša palata - priča Snežana. - U prvom trenu, kada sam tek stigla u Ušuaju, smeštaj mi se činio preskromnim, ali posle vremena koje sam provela sa ovom porodicom - kao dvorac od neprocenjive vrednosti. Iskustvo koje sam ovde doživela ne nude ni najskuplji hoteli na svetu.

Foto Privatna arhiva


Pre nego što je krenula na put, ova profesorka književnosti, predavala je u školi, bila lektor u novinama i izdavačkim kućama, u osiguravajućim kućama menadžer prodaje, prodavala je nekretnine... Ali se, kako kaže, 24. jula 2011. dogodio njen veliki skok u neizvesnost. Spakovala je bicikl u autobus za Bratislavu odakle je započela kotrljanje po Karpatima, potom preko Balkana, pa na istok do Japana, i dalje na sever do Sibira, i još dalje na jug do Timor-Lestea, kako ju je put vodio.

Od tada obišla je 45 zemalja, stigla i do kontroverzne Severne Koreje, Kambodže, Nepala, Laosa, Mjanmara, Vijetnama, Gruzije, Kazahstana, Tadžikistana, Rusije, Kine, Japana, krstarila Evropom, sada i Latinskom Amerikom... Prešla je najmanje 55.000 kilometara! Od tada je Snežana neprekidno na drumu. Piše, putuje, drži tribine.

Sa komodo zmajem, Foto Privatna arhiva

Tačno na osmogodišnjicu od početka njene najveće životne avanture, kaže, kupila je kartu u jednom pravcu za Južnu Ameriku i ponovo skočila u nepoznato:

- Živeću na drumu, spavaću u šatoru i neću znati ni šta se nalazi na deset metara ispred mene, niti šta će se desiti u narednih pet minuta. To je stvarna avantura, koja vam daje osećaj da ste živi svakog trenutka, da svakog minuta samo vi i niko drugi upravljate svojim životom, da donosite odluke, da birate. Moćan osećaj, čija je cena odricanje od izvesnosti i udobnosti. Način života koji sam izabrala sigurno nije lak, ali za mene je vredan, ispunjava me, a verujem i da knjige koje pišem ostavljaju trag. Nisam se obogatila materijalno, nemam ušteđevinu, preživljavam svaki dan kao većina, ali sam srećna i prebogata prijateljima, doživljajima, iskustvima. Posle svih ovih godina, mislim da više ne bih ni umela da živim drugačije.


Snežana sa domaćinima na dočeku nove 2020. godine, Foto Privatna arhiva

TEŽAK POČETAK

PRVA godina bila je vrlo teška, jer sam preživljavala sa 150 evra, za koliko sam tada izdavala stan, uz sporadičnu prodaju kilometara koje su "kupovali" moji prijatelji - priča Snežana. - Tada sam ostala i bez partnera sa kojim sam krenula na put. Mučila me nekvalitetna oprema: bicikl je bio star 30 godina, sa osam brzina, šator letnji, a u njemu sam spavala i na minus 10 stepeni. Uprkos svemu, imala sam slobodu. Vremenom su se stvari, prihodi promenili nabolje, a sloboda je i dalje ono najvažnije što me pokreće.


DOŽIVLjAJI I IZAZOVI

BILA je zavejana u Mongoliji, popela se na vrh Torung La na Himalajima, stajala na ivici vulkana, mimoilazila se sa najvećim zverima, zmijama, komodo zmajem i drugim najegzotičnijim stanarima planete, kampovala pored kambodžanskih minskih polja... U svojim putopisima opisala je let paraglajderom iznad Kavkaza, vožnju biciklom Putem svile u Kini, plovila Mekongom, gledala spaljivanje mrtvih u Katmanduu, igrala s tigrovima u Tajlandu...