IZA masivnih belih, izrezbarenih vrata, koje je između dva rata radio "monden stolar", u beogradskoj Ulici kneza Miloša 19, krije se raskošni građanski salonac sa neprocenjivim kulturnim blagom. Tu se nalazi legat porodica Avrama Petronijevića Tekije, ustavobranitelja i predsednika Vlade, zatim Milana Piroćanca, državnika i jednog od osnivača Napredne stranke, kao i generala Pavla Jurišića Šturma, heroja Velikog rata i ličnog ađutanta kralja Petra Prvog.

U ovu kuću bio je zaljubljen i u njoj jedno vreme živeo pisac Slobodan Selenić. Tu je, u mezaninu, pre Drugog svetskog rata školu držao dr Sima Milošević, lekar, profesor i narodni heroj, koji je poginuo na Sutjesci. Kuću Petronijevića projektovao je slavni arhitekta Nikola Nestorović, a država ju je, na predlog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, zaštitila kao kulturno dobro pre mesec dana.

Na molovanim zidovima vise stare fotografije, između ostalih i srpske delegacije u Rusiji, u Carskom Selu, 1910. godine. Beše to na audijenciji kod cara Nikolaja Drugog, a na slici se, među gomilom ministara i oficira, prepoznaju kralj Petar, Nikola Pašić i Šturm. Na stolu prekoputa je beležnica sa telegramima koje je kralj diktirao Jurišiću. U drugoj sobi, pored biblioteke i voštiša (sto sa mermernom pločom, na koji se stavljao lavor za umivanje), smešteno je kanabe, a na njemu jastuk koji je Jelena, žena Pavla Jurišića Šturma, lično napravila od svoje balske haljine.

Tu je i sat koji je radio slikar i prvi srpski dizajner Dragutin Inkiostri Medenjak (poznat po freskama na ulazu u Vukovu zadužbinu), pa ulje na platnu s motivom cveća čuvene slikarke Bete Vukanović, kao i portreti familija Petronijevića i Piroćanaca. Među njima je i portret Amelije Petronijević, rad Uroša Predića.

Amelija je bila majka Anđelije Petronijević, zaslužne za sve što je danas sačuvano, kaže pravna naslednica zdanja dr Jelena Stojanović. Amelija je bila udata za Milana Piroćanca, pravnika, ministra inostranih dela, premijera.

- Tetka Anđelija je bila sitna žena, prepuna energije, iz novosadske familije Milovanovića. Njen muž Miloš Petronijević, Avramov unuk, umro je 1923, a sedam godina kasnije i sin jedinac. Rođena sestra Jelena bila je druga Šturmova supruga. Stanovali su odmah iza ćoška, u Mišarskoj ulici. Posle Pavlove smrti i ona se preselila ovde, pa su sestra i ona zajedno podigle mog oca a svog rođaka, Miloša Gavrilovića, koji je rano ostao bez roditelja - objašnjava Jelena Stojanović.
Sve umetnine i raskošna biblioteka iz 18. i 19. veka sačuvani su zahvaljujući lažnom zidu. Gospođa Anđelija naložila je pred Drugi svetski rat majstoru da joj pregradi mansardu, odnosno izgradi lažni zid. Tu su sakriveni ulja na platnu, fotografije, knjige, nameštaj, srebrnina... Stajali su u skrovištu pune četiri decenije, sve do osamdesetih.

Anđelija i Miloš Petronijević sa sinom


Soba u kojoj centralno mesto zauzima slika Bete Vukanović

Kuća Petronijevića podignuta je, inače, na placu koji je Avramu poklonio njegov provodadžija i venčani kum, knez Miloš. Plac, u to vreme na periferiji, izlazio je na dve ulice - Kneza Miloša, koja se zvala Obrenovački drum, i Kralja Milana, tadašnji Kragujevački drum. Da bi mogla da se gradi porodična kuća, deo zemlje je prodat i na njemu sagrađena Jadransko-podunavska banka.

Na istom zemljištu, pre nego što je sagrađena nova, stajala je stara, prizemna kuća Petronijevića, sa velikim dvorištem. Miloš i Anđelija ruše je iz temelja i počinju gradnju samo godinu dana pre nego što će on preminuti.

- Bila je to za ono vreme moderna stambeno-poslovna zgrada, retkost u Beogradu. U prizemlju su bila četiri dućana, na mezaninu dva biroa i dva manja stana, a na tri sprata po dva velika stana od po 220 kvadrata. Na mansardi su bili stan i tavan - kaže domaćica, koja je ime dobila po Jeleni Šturm.

Voštiš služio za umivanje


Pred rat, njihov podrum proglašen je za sklonište u slučaju vazdušnih napada, a dole je bio i bunar, na kom su se Beograđani tokom okupacije snabdevali vodom. I otac i ona odrasli su ovde. Tačnije, ona je odrasla u delu stana na drugom spratu, pošto je cela zgrada nacionalizovana 1953.

- Dali su nam jednu prolaznu sobu, uz toalet, pa su svi stanari morali da prođu kroz našu prostoriju da bi išli u kupatilo. Bila je to kazna za buržoaziju. Mama, tata, tetka Anđelija i ja delili smo tih 220 kvadrata sa dve porodice iz Hrvatske i predratnim ministrom Đorđevićem. Tokom osamdesetih, neki su se odselili, drugi su umrli. Kako se prostor oslobađao, tata, arhitekta po profesiji, polako je spuštao nameštaj s mansarde i restaurisao ga - priča Jelena.

Sretenjski ustav, 1835. godina

Stan iznad, u kome je danas spomen-zbirka Petronijevića, uzela je opština Vračar i izdavala ga kao poslovni prostor.

Jelena je dobila kuću u postupku restitucije 2012. Prethodni stanari ostavili su joj milionske dugove za struju, koje je jedva isplatila. Kao profesor istorije umetnosti (predavala je, između ostalog, na Univerzitetu u Sidneju i na Itaki koledžu, u državi Njujork), odlučila je da kuću oživi i u njoj napravi istraživački centar za mlade koji žele da proučavaju modernizacijske tokove u srpskoj arhitekturi, politici, diplomatiji...

Oni koji žele da obiđu kuću Petronijevića i mimo Dana evropske baštine, mogu se najaviti telefonom na broj sa njihovog sajta.


KNjIGE

DR JELENA Stojanović je iz Amerike prenela svoju biblioteku od nekoliko hiljada knjiga, koja krasi zidove legata. One nasleđene iz prethodnih vekova, a ima ih najmanje 500, uskoro će, u dogovoru sa Odeljenjem za informatiku i bibliotekarstvo Filološkog fakulteta u Beogradu, popisati i učiniti dostupnim.

Jelena Stojanović

SPONA IZMEĐU OBRENOVIĆA I KARAĐORĐEVIĆA

AVRAM Petronijević Tekija bio je predsednik Vlade i za vreme Milana i za vreme Mihaila Obrenovića, ali i kod Aleksandra Karađorđevića. Bio je ministar spoljnih poslova Kneževine Srbije. Iako samouk, govorio je nemački, grčki, cincarski, italijanski, francuski i turski jezik. Njegov sin Milan studirao je u Minhenu i Hajldebergu prava, a bio je jedan od najistaknutijih diplomata Srbije u drugoj polovini 19. veka i ministar inostranih dela. Oženio se princezom Kleopatrom Karađorđević, Karađorđevom unukom, koja je umrla samo pola godine posle svadbe. Iz drugog braka sa Jelisavetom Cajom rođenom Cukić, imao je troje dece, među kojima i Miloša, Anđelijinog muža. On je završio prava u Nemačkoj i Francuskoj. Bio je lični sekretar kralja Aleksandra Obrenovića.