Moguća i prognoza zagađenja

PROTEKLIH dana, paniku među građanima Severne Makedonije izazivaju enormni nivoi zatrovanosti vazduha, koji ovu zemlju postavljaju u neslavan vrh u svetskim okvirima. Istovremeno, redovna merenja pokazuju da je kvalitet vazduha u Srbiji znatno lošiji nego u zapadnoj Evropi. Upravo ta činjenica motivisala je tim naučnika iz Instituta za fiziku u Beogradu, sa Elektrotehničkog fakulteta i Univerziteta Singidunum da, uz podršku Ministarstva zaštite životne sredine, pokrenu projekat mapiranja izvora toksičnih, mutagenih, kancerogenih isparljivih organskih jedinjenja na teritoriji Beograda.

O ovom inovativnom projektu razgovarali smo sa dr Andrejom Stojićem, naučnim saradnikom u Laboratoriji za fiziku životne sredine Instituta za fiziku u Beogradu, članom tima koji radi na mapiranju izvora zagađenja.

PROČITAJTE JOŠ - SZO: Od zagađenog vazduha strada 600.000 dece godišnje

Kao primarni razlog za visok nivo zagađenja vazduha, Stojić ističe zastarele tehnologije u industriji, neredovnu obnovu, remont i unapređenje industrijskih sistema. Na drugom mestu nalazi se grejanje, a na trećem saobraćaj.

- Beograđani se greju dominantno iz individualnih ložišta, a za potrebe sagorevanja sve bacaju u peći - objašnjava fizičar. - Najviše se koristi naše autohtono gorivo lignit, koji je niskokaloričan i emituje velike količine štetnih nusproizvoda. Takođe, u saobraćaju učestvuju zastarela vozila, a zbog njegove slabe regulisanosti dolazi do velikih zastoja. U zbiru, sve to daje veoma nepovoljne okolnosti, koje važe za celu teritoriju grada.

PROČITAJTE JOŠ - Smog guši i Beograd!

Kako Stojić ističe, dodatni problem predstavlja to što struktura zagađenja nije u potpunosti poznata. Sistematski utvrđene baze podataka o svim štetnim emisijama ne postoje, pa Beograđani nisu u mogućnosti da saznaju šta sve udišu, niti u kojim periodima i na kojim lokacijama bi trebalo posebno da povedu računa.

- Naša atmosfera bogata je isparljivim organskim jedinjenjima koja su i u veoma niskim koncentracijama toksična i kancerogena. U Srbiji merenje je propisano samo za benzen, iako postoje hiljade takvih jedinjenja - nastavlja naš sagovornik. - Kada u vazduhu osetimo neprijatan miris smoga, to znači da je njihova koncentracija na izuzetno visokom nivou.

Osim samog identifikovanja zagađivača i stanja kvaliteta vazduha, moguća će biti i prostorno-vremenska prognoza zagađenja, pomoću najnaprednijih metoda veštačke inteligencije. Uz kombinovanje sa meteorološkim podacima, vrlo precizno će se utvrđivati kakvo je i koliko zagađenje, ne samo na mernom mestu, već i u širem krugu oko njega.

Dr Andreja Stojić

Ključnu korist ovog projekta, prema rečima našeg sagovornika, predstavljala bi mogućnost upravljanja kvalitetom vazduha.

- U ulicama kanjonskog tipa, poput Bulevara despota Stefana u Beogradu, koje imaju visoke zgrade sa obe strane, zagađenje je veliko, i to zbog otežanog provetravanja - priča doktor Stojić. - Nadležni organi mogli bi, na osnovu obrađenih podataka sa mernih stanica, da takve ulice pokriju vozilima gradskog prevoza na električni pogon, ili da izmeste saobraćaj iz najkritičnijih zona. Što se samih građana tiče, svoje aktivnosti i obaveze prilagođavali bi prognozi zagađenja, koja bi, kao i meteorološka, bila pouzdana do tri dana unapred. To bi posebno pogodovalo zaštiti zdravlja osetljivih kategorija - dece, trudnica, hroničnih bolesnika.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u zemljama u razvoju, kojima pripadaja i Srbija, čak 88 odsto slučajeva prevremene smrti može se povezati sa atmosferskim zagađenjem.

OPASNOST ZA SRCE I KRVNE SUDOVE

TOKOM leta dominiraju emisije iz saobraćaja, dok su daljinsko grejanje i individualna ložišta dominantni izvori isparljivih organskih jedinjenja u hladnijem periodu.

Iako u javnosti dominira mišljenje da je najugroženiji respiratorni sistem, zagađenje štetno utiče najpre na srce i krvne sudove, a u manjoj meri i na dijabetes i maligna oboljenja.