Selfi sa sahrane za lajkove i pratioce

SNIMANjE, objavljivanje i šerovanje (deljenje) fotografija na kojima su žrtve saobraćajnih udesa, sahrane, povređeni ili preminuli, postalo je uobičajeno na društvenim mrežama. Morbidne fotografije i javno opraštanje od pokojnika, postali su način na koji pojedinac u moru medijskog sadržaja privlači pažnju na sebe, pokušava da stekne popularnost i izazove emocije drugih ljudi.

S druge strane, porodice čiji najmiliji su na ovakvim fotografijama, ili se o njima pišu tekstovi, imaju zakonsko pravo na tužbu na osnovu krivičnog dela uvrede ili iznošenja ličnih i porodičnih prilika, uprkos tome što sadržaj društvenih mreža u Srbiji nije zakonski regulisan.

- Očekuje se da EU uskoro usvoji regulaciju koja bi, bar jednim delom, mogla da utiče na delatnost društvenih mreža - kaže, za "Novosti", Mirko Mrkić, advokat i predavač medijskog i internet prava na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu.

Pročitajte još: Indija: Poginuo pokušavajući da napravi selfi sa medvedom

DOK ne zaživi, ne postoji nikakva zakonska obaveza da "selfi" fotografije sa sahrana, sa žrtvama saobraćajnih nesreća, ili nadgrobnim pločama u pozadini, budu skinute s društvenih mreža.

- Vlasnici svih društvenih mreža su privatne firme i možemo samo da ih obavestimo kada se na internetu pojavi sporan sadržaj. Hoće li sadržaj biti uklonjen, zavisi od njihove slobodne volje. Takve firme nisu obavezne da se pridržavaju zakona koji važe u Republici Srbiji i jedino što nam preostaje jeste tužba pred sudom države u kojoj su registrovane te firme, ako se sadržaj ne ukloni - objašnjava Mrkić.

Naše domaće zakonodavstvo, ipak, omogućava zaštitu dostojanstva, odnosno pijeteta umrle osobe. To znači da je moguće pokrenuti zakonski postupak protiv osoba koje su društvenu mrežu zloupotrebile, tako što su objavile neprimerene fotografije.

Depositphotos

- Postoji pravo na naknadu pretrpljene nematerijalne štete, zbog pretrpljenog duševnog bola i straha. Kada se dokaže da je neko namerno objavio neprimeren sadržaj, porodica ima pravo na naknadu štete. Posebna pravila postoje za štampane i elektronske medije - kaže advokat Mrkić.

KAO objašnjenje za ovu pojavu, koja odslikava nedostatak empatije i solidarnosti u društvu, sociolozi navode činjenicu da smo "zatrpani" vestima i slikama nasilja. S vremenom smo oguglali, stvorili distancu prema fotografijama koje gledamo na vestima, zbog čega je potrebno nešto "jače" i šokantnije da nam privuče pažnju.

Pročitajte još: ALARMANTNO: Za dobar selfi rizikuju život

- Novi jezik savremenog doba podrazumeva da lepo više nije dovoljno. Fotografije moraju da budu šokantne da bi privukle pažnju. Sadržaj "Instagrama" i "Fejbuka" je sve ekstremniji, jer jedna slika mora da privuče pažnju među milionima drugih. Tako smo došli u situaciju da internet bude preplavljen uznemirujućim, neprikladnim i morbidnim sadržajima, kojima pojedinac pokušava da privuče pažnju na sebe - kaže Dalibor Petrović, sociolog, koji se bavi izučavanjem uticaja društvenih mreža.

OSIM što štetu trpe porodice žrtava koje se nalaze na fotografijama dostupnim javnosti, ovakav način komunikacije stvara nepoverenje i strah među ljudima, što se neretko shvata i kao nedostatak empatije prema tuđoj nesreći, objašnjava prof. dr Dijana Lazić Puškaš, neuropsihijatar.

- To ne znači da smo postali loši ljudi već, jednostavno, pokušavamo da se snađemo u svetu i okruženju koje je stvorilo novo doba. Onaj ko želi da pomogne drugome, ko je doživeo nesreću i vapi za pomoć, svakako će to da učini, dok onaj koji umesto toga pravi selfi, ne bi pomogao ni pre 100 godina, kada telefona nije bilo. Jedina razlika jeste što će druga osoba imati dokaz u vidu fotografije da nije pokušala da pomogne - kaže prof. dr Lazić Puškaš.

Depositphotos

EMPATIJA

PRIRODNA reakcija svakog čoveka kada vidi nesreću na auto-putu ili osobu u nevolji jeste da zastane i pogleda o čemu se radi, objašnjava prof. dr Dijana Lazić Puškaš:

- Ukoliko niste samo radoznali, već pokazujete emocije, to je zdrava ljudska empatija. S druge strane, čovek kojem je jedina želja da zabeleži tragični trenutak, bez bilo kakve unutrašnje, emocionalne reakcije na tuđu nesreću, najčešće ima dublji, psihološki problem.