Do škole moraju preko brda, pruge i jezera

TROJICA mališana, Filip (14), Saša (14) i Dragomir Derikonjić (12) iz sela Mažići, koje se nalazi na granici Prijepolja i Priboja, da bi stigli do škole koju pohađaju, u Pribojskoj Banji, svakodnevno u jednom smeru putuju više od dva sata. Na tom putu prvo pešice prevale preko brda, a zatim koriste rečni i dva drumska prevoza, dok prugu prelaze peške. Uprkos svemu ovome, nikada ne kasne na nastavu.

Pročitajte još: Đaci pešačili četiri kilometra po snegu

Svakodnevno putešestvije mališana bi se znatno skratilo ako bi Opština Prijepolje pristala da investira i asfaltira, na svojoj teritoriji, seoski put u dužini od pola kilometra. Onda bi to isto učinili i Pribojci, prema ranije datom obećanju, na svojoj strani od Preprana i manastira Orahovica u Mažićima do međe sa prijepoljskom opštinom. Time bi se stekli uslovi za dolazak minibusa u selo i rešile bi se muke kako školaraca tako i ostalih žitelja.

Pročitajte još: "NIČE" ŠKOLA NA PEŠTERU: Nove učionice već od 1. maja

Trojica Derikonjića bude se pre prvih petlova, u sami cik zore, o prvo pešače tri kilometra do Potpećkog jezera. Posle tabananja na red dolazi vožnja čamcem preko jezera, a zatim penjanje strmom kozjom stazom i prelazak pruge Beograd - Bar da bi stigli do asfalta i seli u autobus. To ne znači i kraj muka naših malih junaka, jer nakon samo nekoliko kilometara vožnje na red dolazi novo presedanje i čekanje drugog autobusa da bi napokon u 8.15 seli u školske klupe.

Na putu do škole svakodnevno prelaze preko pruge Beograd – Bar

- Kad zimi zaledi jezero, tate moraju da razbijaju led, leti opadne nivo vode, jednom nam je tako drugarica utonula, pa se od tada i plašimo - kaže učenik osmog razreda Filip Derikonjić i dodaje da im je problematičan i prelazak preko neobezbeđene pruge.

- Najgore nam je kad je mrak, led i magla. Kad je magla, ne možemo da se orijentišemo gde da izađemo iz čamca - priča Saša.

Dragomir tvrdi da su navikli na ovakav put, ali da im je zimi najteže, jer nekad dugo čekaju na presedanje u drugi autobus.

Jedna ruta ujutru, ista po podne, najkraća preko plahovitog jezera. Isto ovako u školu su išli i njihovi roditelji koji su sada njihove čamdžije.

A kad ih nepouzdano jezero izda, idu peške i deset kilometara od kuće do autobusa, pa skoro celi dan provedu u putu. Prepreke i vreme im nikada nisu bili izgovor da se pravdaju u školi i svi su dobri đaci.

- Mogu da pohvalim ovu decu da nisu nikada zakasnila, da nemaju neopravdanih izostanaka i da samo bolest može da ih spreči da ne dođu u školu - tvrdi razredni starešina Aco Dujović.

Filip, Saša i Dragomir se ne žale, kažu navikli su, ne zavide drugoj deci što se više naspavaju. Oni stignu i da nauče i da se igraju, pa i da pomognu roditeljima.

Tabananje kozjom stazom neizbežna je svakodnevica za male Derikonjiće

Višegodišnje obraćanje žitelja sela Mažići i vapaj za rešavanjem njihovog životnog problema u prijepoljskoj i pribojskoj opštini zasad je imalo malu vajdu. Filipov i Dragomirov otac Stanoje Derikonjić kaže da im je Opština Priboj omogućila autobus s druge strane jezera, ali da bi im bilo mnogo lakše kada bi Opština Prijepolje asfaltirala pola kilometra puta na njihovoj teritoriji, a Priboj završio oko pola kilometra na svojoj, pa da ne prelaze jezero, bar u letnjim danima.

- Na taj način bi minibus koji vozi iz Mažića decu u školu mogao da se spusti do kuća po njih, i da ih preveze preko brane HE "Potpeć" do škole - naglašava otac hrabrih dečaka.

PETORO UČENIKA

Iz sela Mažići Osnovnu školu "Nikola Tesla" u Pribojskoj Banji pohađa ukupno pet učenika. Pored tri dečaka, u nju idu i dve devojčice, koje zbog straha od vode i prelaska jezera čamcem ne koriste istu maršrutu kao dečaci, već ih roditelji makadamskim putem voze zaobilaznicom oko jezera.