UČITELJICA NA MUKAMA BEZ POSLA: Dajte mi šansu da pomognem sinovima u kolicima

MIRJANA Stoilković (43), učitelj s master diplomom iz Vranja, već 14 godina kuca na sva moguća vrata kako bi dobila bilo kakav posao i time olakšala život dvojici od trojice sinova koji su vezani za kolica. Nemanja (25) i blizanci Milan i Miloš (13) najveće su Mirjanino bogatstvo, ali su najstariji sin i jedan od blizanaca, Milan, svako od svoje pete godine, oboleli od mišićne distrofije, teške i neizlečive bolesti koja ih je vezala za kolica.

Bolest zahteva odgovarajuću negu i mnogo pažnje i izdvojenog vremena, ali i dosta novca, a njih petoro žive od plate supruga Dragana (57) i dodatka za tuđu negu i pomoć. Nisu korisnici ni dečjeg dodatka, a jednokratnu pomoć od 5.000 dinara su dobili jednom od lokalne samouprave. Zbog svega toga, Mirjana godinama kuca na sva vrata iza kojih bi se mogla stvoriti šansa za bilo kakvo zaposlenje.

- Ne biram mnogo, značilo bi mi bilo kakvo zaposlenje sa stalnim prihodima, da mogu da podignem kredit za potrebe bolesnih sinova. Iako pripremam doktorat iz metodike srpskog jezika i književnosti, spremna sam da se prihvatim i metle - kaže Mirjana.

PROČITAJTE JOŠ: Veroučitelji na mukama

Milan (13)

Zbog očajnog položaja u kojem se našla, Mirjana se obratila i premijerki Ani Brnabić, kojoj je zahvalna na brzoj reakciji.

- Premijerka je poslala dopis ministru prosvete i lokalnoj samoupravi, ali me iz gradske vlasti o tome za mesec dana nisu čak ni obavestili. Ministar Šarčević mi je preporučio da svakodnevno pratim bazu "Dositej", ali ja nemam tu mogućnost, jer nisam u radnom odnosu - kaže Mirjana.

PROČITAJTE I: Dete, a izdržava porodicu

U lokalnoj samoupravi kažu da su primili dopis premijerke Ane Brnabić i da su

- Mi smo joj pomogli oko angažovanja u inkluzivnoj nastavi, ali je ona to napustila jer joj nije odgovaralo. Teško je naći posao u prosveti pored svih problema u toj oblasti. Naravno, to ne znači da Mirjani nećemo pomoći čim se ukaže neka prilika - kaže Zorica Jović, gradska većnica za obrazovanje u Vranju.

TROŠKOVI LEČENjA

OSIM lekova i preparata koje svakodnevno uzimaju, porodica mora da plaća i terapeuta za Nemanju i Milana. Kako za mišićnu distrofiju nema pravog leka, njih dvojica imaju kineziterapiji, koja košta od 500 do 800 dinara dnevno po detetu. Pored toga, tu su i razna pomagala, od kojih pojedina ne mogu da se dobiju o trošku države. Redovne kontrole na klinici u Beogradu su im dodatni trošak.