Beloglavi sup turistički bum

SPECIJALNI rezervat prirode "Uvac", poslednjih nekoliko godina doživeo je pravi turistički bum. Meandri Uvca na čijim liticama se gnezde beloglavi supovi postao je "meta" namernika iz celog sveta. Već u prvoj polovini ove godine, broj turista na Uvačkom jezeru premašio je celokupan prošlogodišnji broj posetilaca! Iz ekonomskih razloga, to svi priželjkuju, ali za zaposlene u rezervatu ovo je novi izazov - treba zadovoljiti goste, ostvariti prihod, ali i sačuvati sve prirodne vrednosti Uvca.

Po rečima Miljke Dučić, v. d. direktora SRP "Uvac", za prvih šest meseci rezervat je posetilo oko 7.000 turista. To, kako kaže, "govore" prodate ulaznice, ali se procenjuje da u kanjonu Uvca godišnje boravi i po 30.000 gostiju. Kada je reč o prihodima to su dobre vesti, ali istovremeno rizik po mir stalnih stanovnika rezervata - beloglavih supova i drugih ugroženih životinjskih i biljnih vrsta.

- Bez očuvanog prirodnog dobra, beloglavog supa i drugih vrsta ptica, ribljeg sveta, pećina, nema ni interesovanja turista - podseća Dučićeva. - Turiste, dakle, može da zadrži samo ono što ih je i privuklo Uvcu: sačuvane prirodne vrednosti, retke biljne i životinjske vrste, čista jezera i živopisni meandri. A, Uvcu je pretnja svakojaki ljudski nemar, od divljih deponija, preko otpadnih klaničnih, industrijskih i komunalnih voda do divlje gradnje i onih koji nelegalno "šetaju" turiste specijalnim rezervatom. Treba imati na umu da je beloglavi sup "doveo" sve turiste ovde i njega, zaista, treba uvažavati kao gospodara i kralja ove destinacije.

Postoje pravila ponašanja posetilaca u zaštićenim rezervatima prirode i zato iz rezervata apeluju na sve goste da ih poštuju. Samo tako, kažu, moći će da rade i sledeće i narednih godina.

- Trebalo je da prođu gotovo tri decenije predanog i upornog rada, da bi beloglavi supovi, koji su ovde bili pred izumiranjem, dostigli takvu brojnost da ova kolonija sada postane najveća na Balkanu. To je jedan od razloga zbog kojih je važno sačuvati fini balans održivog turističkog razvoja u zaštićenom području prirode.

* Meandri Uvca glavna atrakcija za goste / Foto D. Ćirović

Posete rezervatu, kako kaže naša sagovornica, obavljaju se prema najavama gostiju, uglavnom telefonom ili elektronskom poštom. Mnogo turista, međutim, "svrati" do Uvca sa odmora na Zlatiboru, Javoru i Goliji ili "skrećući" sa magistrale koja od Beograda vodi prema crnogorskom primorju.

- Precizan broj posetilaca teško je ustanoviti jer je područje veliko, isprepletano mrežom puteva i ne postoji punkt ili kapija na kojoj bi se turisti evidentirali ukoliko žele da se zadrže - objašnjava Dučićeva. - Nalazimo se u začaranom krugu i "hodajući po žici" trudimo se da sačuvamo prirodno dobro, brojnu populaciju beloglavog supa, speleološke objekte, floru i faunu rezervata, i da sve to što je priroda vekovima stvarala, pokažemo svetu.

Sa povećanjem broja turista, nažalost, sve više je čamaca koji rade "na divlje".

- Po našim saznanjima, oni turiste vode u obilazak rezervata, često zalaze i u zonu koja je u prvom stepenu zaštite, i naplaćuju im te usluge. Podnosili smo prijave sudu, a i intervencije policije su češće nego inače - - kaže Dučićeva, ukazujući da rezervat ima i dugogodišnji problem sa divljom gradnjom na obalama jezera, jer mnogo neprijavljenih posetilaca boravi baš u tim vikendicama.

* Vidikovac u selu Bukoviku / Foto SRP „Uvac“

ULAZNE KAPIJE

* USVOJEN je Program upravljanja posetiocima rezervata zasnovan na održivom turizmu u zaštićenom području, a koji sadrži podatke o broju plovila, redu vožnje, čuvarskoj službi, prodaji karata, zakazivanju poseta

* PREDSTOJI izrada elaborata kojim će se utvrditi broj turista koji dnevno mogu da posete prirodne dragocenosti rezervata a da ga ne ugroze.

* PROGRAMOM upravljanja za 2018. godinu, takođe, kao jedan od prioriteta planirano je da se postavi nekoliko ulaznih kapija.

U PEĆINE DO 25 POSETILACA

KADA je reč o dozvoljenim dnevnim posetama pećinama „Uvca“, elaborat ćemo završiti do kraja godine - kaže naša sagovornica. - On je rezultat rada trogodišnjih speleoloških istraživanja Ušačkog pećinskog sistema, koje sprovodi tim speleologa i biologa iz Zavoda za zaštitu prirode. Sada se prikupljaju parametri sa mernih uređaja - logera, koji su stavljeni u Ledenu pećinu oktobra 2016. da bi pratili mikroklimatske promene usled povećanog broja posetilaca. Preporuka speleologa je da se u pećinu ulazi u manjim grupama - do 25 ljudi.