JEDINA je Srpkinja u Italiji koja je u rodnom gradu violine, Kremoni, izučavala zanat izrade ovih instrumenata i koja tamo živi i stvara. Pančevka Aleksandra Radonić (33), filolog, umetnički fotograf i pisac, odnedavno nosi i zvanje graditelja violina. Japanski kupci danas obožavaju njene primerke rezbarene od bosanskog javora!

Velika ljubav prema fotografiji, ali pre svega prirodi, njenom rodnom Banatu, tradicionalnim instrumentima, Aleksandru su i odveli u Kremonu i do Stradivarijevog zanata.

Još dok je bila student Filološkog fakulteta fotografisala je, uglavnom, banatska sela i nostalgične portrete Banaćana. Sa porodičnih putovanja nastali su i drugi snimci bajkovite Srbije koju, kaže, neizmerno voli. Njene radove primetili su galeristi prestižne londonske galerije Saatchi gallery i organizovali joj izložbu u Bazelu. Slede izložbe po severu Italije, a na konkursu Nacionalne revije - prva nagradu za fotografiju i u Italiji - nagradu ANLAI udruženja. Nedavno joj je jedan italijanski filozof poklonio svoju knjigu sa posvetom "Aleksandri, koja na tako lep način predstavlja srpski narod".

- Put me odvodi u Kremonu, gde sam imala nekoliko izložbi - priseća se Aleksandra. - Upoznala sam mnogo ljudi, koji su me, čuvši priču o mom deki Spiru Boškoskom iz Prilepa, graditelju tradicionalnih instrumenata, podstakli da počnem da učim ovaj zanat. Iako u Kremoni postoji internacionalna škola za izradu muzičkih instrumenata, učila sam direktno od višenagrađivanog graditelja violina, Valerija Ferona. U njegovoj sam radionici u Kremoni, evo, već osam godina.

U Kremoni, gradu veličine Pančeva, postoji oko 300 graditelja violina! Izuzetno je teško i retko da se neko izdvoji u toj gomili i pokaže svetu svoju jedinstvenost.

- Zamislite samo tu konkurenciju - govori naša sagovornica. - Nema, međutim, puno dama koje se bave ovim poslom, jer ovo uopšte nije lak zanat. Žene su čak i ovde u senci muških graditelja, pa ponajviše izrađuju delove violine, u timu sa drugim graditeljima. Ali, hvala Bogu, izgleda da sreća prati hrabre, a nisam se plašila da rizikujem. Uz staloženo promišljanje, hrabre poteze, volju za radom i verom u zamisao, uspeh je ostvarljiv. Moje violine su privukle pažnju japanskih investitora, pa sam sada svake godine prisutna na velikom sajmu instrumenata u Tokiju.

Prvu violinu, Aleksandra je radila tri godine. Najbolje violine se, kaže, izrađuju od bosanskog javora za koji se Italiji veruje da ga je čak i Stradivari davne 1600. godine koristio.

- Tradicija kaže da balkansko drvo najlepše plače, ali u izradi vrhunske violine nije bitno imati samo najbolji materijal, već način na koji se ta violina izrađuje - kaže naša sagovornica. - Ne smeju se koristiti električni alati već samo oni koji funkcionišu uz pomoć ljudskog znoja i ruke. A najviše od svega, na zvuk violine utiče sama ličnost graditelja. Drvo upija naše vibracije dok ga obrađujemo, misli, emocije, temperament... Ono je uvek živo i graditelj violine može biti srećan jer na neki način stvaranjem instrumenta produžava svoj život nakon života: violina će nastaviti da priča priču onoga ko ju je stvorio. To je magija muzike, zbog toga nas toliko privlači.


ITALIJANSKI OSKAR

U RADIONICI često svojom kamerom Aleksandra prati rad učitelja Valerija Ferona, pa te snimke objavljuje na socijalnim profilima. Oni su privukli pažnju u Italiji i kandidovani su za "italijanski Oskar" Teletopi 2016. godine. Stigli su na prvo mesto ostavivši ispod video-radove velikih banaka i poznatih svetskih korporacija. Eto još jedne njene ljubavi - stvaranje dokumentarnih filmova.


PRESTONICA VIOLINE

KREMONA je gradić udaljen sat i po vožnje od Milana - kaže Aleksandra. - Ovde se čuva tradicija, ne samo ona koja potiče od srednjovekovnih graditelja violina Amatija, Gvarnerija i Stradivarija, već i tradicija pravljenja mlečnih i mesnih proizvoda zbog kojih turisti dolaze iz cele Italije u ovaj grad. U Kremoni su očuvani i istorijski spomenici pa i to privlači turiste i tako održava grad živim.