Ožalošćena porodica u redu za funte

KOMEDIJA Branislava Nušića "Ožalošćena porodica" već šest godina odigrava se na životnoj sceni 13 porodica iz Arilja, Ivanjice, Požege i Beograda. Priča, baš kao u ovom književnom delu, započinje smrću davno zaboravljenog rođaka, u ovom slučaju Andrije Janjića (1923-2010), koji je iz vojske 1946. godine pobegao u Englesku i tamo živeo do smrti, a sledi velika borba naslednika za imovinu pokojnika. I ova komedija, koja još nije stigla do poslednjeg čina, ima svog Agatona, Tanasiju, Proku... a jedino što će ova nova verzija, za razliku od originala, svoj epilog dobiti na sudu.

Prvi čin ove drame počinje u januaru 2010. godine, kada u Engleskoj umire Janjić, koji posle bekstva iz Srbije, nijednom nije obišao svoj rodni kraj - Trešnjevicu kod Arilja, gde je ostavio tri rođene sestre - Ljubicu, Maru i Vukosavu i brata Mihaila. Retko kada je s nekima od njih razmenio nekoliko reči pismima, ponajviše sa bratom. Kada su oni pomrli, nikome se više nije javljao.

Posle Janjićeve smrti, jednog od njegovih sestrića - Steva Damljanovića, poslednjeg koji se pismom javljao Andriji, Opštinsko veće Birmingema obavestilo je da mu je ujak preminuo, te traže dozvolu da ga sahrane i nude da njegovi jedini zakonski naslednici, pošto nije imao svoju porodicu, preuzmu posmrtne ostatke. U početku, niko od 13 naslednika (deca brata i sestara) nije bio zainteresovan za tako nešto, razmišljajući: "Šta će nam on sada, kada se ceo život nije javljao, još samo fali da platimo njegovu sahranu". Tako je bilo, sve dok nisu došli do podatka da je Andrija iza sebe na računu ostavio 134.000 funti. Pojavile su se i priče da je imao nekoliko nekretnina, kolekciju umetničkih slika, jahtu...

- Dobio sam obaveštenje iz tamošnje banke da je Andrija na računu imao 134.000 funti. Tada je krenula hajka i otimačina. Ja sam bio za to da se sve reši sudskim putem, posredstvom naše ambasade i Ministarstva spoljnih poslova. Međutim, sve je preduhitrio Andrijin sestrić iz Beograda Milan Čakarević, koji je sam otišao u Engelsku, sahranio ujaka i podigao mu spomenik. On je uspeo da, na nama nepoznat način, prevari sud u Engleskoj, koji ga je proglasio za administratora, odnosno da deluje u ime svih naslednika, iako mu za to niko od nas nije dao odobrenje, niti je to želeo - ispričao nam je Steva Damljanović. - Sumnjamo da je on tamo plaćao neke ljude i agencije, pa uspeo da taj novac prebaci u Srbiju. Meni taj novac ne treba. Ako ga i dobijem, dodeliću ga crkvama u Trešnjevici i Arilju, kao i spomen-kompleksu u Ivanjici posvećenom Draži Mihailoviću, pošto je ujak bio njegov zakleti pobornik, a u svojoj sobi je imao ćilim na kojoj je bio oslikan "Čiča" u prirodnoj veličini.

Kad je pare prebacio u Srbiju, po tvrdnjama drugog Andrijinog sestrića Todora Damljanovića iz Arilja, Čakarević je pozivao preostale naslednike i po svom nahođenju im delio novac. Neki su pare uzimali, drugi nisu želeli, tražeći da se u sve uključi sud. Tako je i bilo - 12 naslednika presavilo je tabak i pred Višim sudom u Beogradu tužilo Čakarevića.

- On nam uporno priča da je ujak umro u bedi, bukvalno kao beskućnik. A mi se pitamo onda otkud funte na računu beskućnika. U smrtovnici piše da je umro u zgradi u Ulici Sandon roud broj 15. Na toj adresi je 2010. godine lepo zdanje sa više stanova. Prema onome što se može videti na "Gugl mapi" na internetu, to zdanje odmah posle Andrijine smrti bilo zakatančeno. Nedugo potom je zgrada obnovljena. Sumnjamo da je to bila njegova zgrada i da je Čakarević uspeo da je proda - ispričao nam je Todor, ističući da ne misli zlo Čakareviću, ali da sva rodbina želi da sazna celu istinu. - Pitamo se i šta je sa ujakovim ličnim stvarima, pominju umetnine, vikendicu na letovalištu na jugu Engleske, jahte..

VEŠTAK ODNEO PREDMET

ANDRIJINI naslednici žale se i na neažurnost suda, ističući da se tek dva puta godišnje održavaju ročišta, koja se gotovo uvek odlažu. Jednom se čak dogodilo i da je sudski veštak, žena angažovana u slučaju, odnela ceo predmet i nije ga vratila, što je podgrejalo sumnju naslednika da se radi o nekakvoj prevari.

- Prvi sudija je promenjen. A onda veštak uzima predmet i nestaje. Tek kada je sud doneo rešenje o novčanom kažnjavanju sudskog veštaka i kada je reagovao MUP, posle skoro godinu dana predmet je nekako vraćen. Zanimljivo je da nijedan sudija nije želeo da postupi po našem zahtevu da od suda u Engleskoj traži ostavinsko rešenje koje bi sve rešilo - kažu Andrijini rođaci, koji mole svakoga ko može da im pomogne da dođu do istine da to i učini, a oni će ga nagraditi.

Kuća u kojoj je Janjić živeo, Todor Damljanović