Unesko štiti naše stećke

D. B. MATOVIĆ

21. 07. 2016. u 19:52

Zajednički spomenici Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske posle sedam godina na listi svetske baštine. Mirjana Andrić: Najvažnije je da radimo zajedno i brinemo o spomenicima

Унеско штити наше стећке

DOBILI smo nove spomenike pod zaštitom Uneska! Stećci, jedinstveni srednjovekovni nadgrobni spomenici, posle sedam godina rada na tom projektu, upisani su na Listu svetske baštine. Odluka je doneta na 40. zasedanju Komiteta za svetsku baštinu u Istanbulu.

Ovo je zajednički projekat Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Srbije. Četiri države odlučile su još 2009. da izrade nominacijski dokument da bi spomenici koji predstavljaju deo zajedničke tradicije i kulture naroda koji žive u njima postali deo svetske baštine. Bio je to projekat za koji su se četiri zemlje opredelile bez podsticaja sa strane, prvi takav posle ratnih sukoba na Balkanu devedesetih godina.

- Upis stećaka na Uneskovu listu svetske baštine je još jedna potvrda kakvo sve kulturno blago Srbija može da ponudi svetu - izjavio je, za "Novosti", ministar Ivan Tasovac. - Posebnu dimenziju zajedničkoj nominaciji četiri države regiona daje i činjenica da imamo nesumnjivo komplikovano nasleđe političke prošlosti koje se reflektuje na sadašnjost, ali i dosta zajedničkog kulturnog nasleđa, važnog zbog budućnosti.

Ministar Tasovac podseća da je zajedno s kolegama iz Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine uručio nominaciju generalnoj direktorki Uneska Irini Bokovoj na sastanku Saveta ministara kulture Jugoistočne Evrope još 2014. godine u Ohridu.

- Posle tog svečanog čina, usledio je dvogodišnji rad na usklađivanju dokumentacije, uz, ponekad, suprotstavljena, ne samo stručna mišljenja između naših država - objašnjava Tasovac.

REGIONALNA SARADNJA - Uspešan završetak procedure nominacije predstavlja dobar primer regionalne saradnje - kaže Tasovac.
- Koristim priliku da se zahvalim bivšem ministru Nebojši Bradiću, za čijeg mandata je započet taj dugotrajan proces, kao i svim saradnicima iz Ministarstva i Uneska koji su na tome radili.

Predstavnici 21 članice Komiteta za svetsko nasleđe ocenili su Nominacioni dosije s velikim uvažavanjem saradnje na međunarodnom nivou.

- Bilo je i onih koji su pokušali da osujete ovaj projekat samo zato što su ga zajedno radili stručnjaci iz četiri bivše jugoslovenske republike - kaže Mirjana Andrić, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. - Ipak, sproveli smo ga do kraja, uz veliku pomoć Darka Tanaskovića, ambasadora Srbije u Unesku. Najvažnije je da ponovo radimo zajedno i da zajedno brinemo o spomenicima. To je najbitnija pouka i poruka s konferencije u Istanbulu.

Za upis na Listu svetske baštine bilo je predloženo 30 nekropola, od toga tri iz Srbije. BiH ima najveći broj stećaka - približno 60.000, u Hrvatskoj ih je oko 4.400, u Crnoj Gori oko 3.500 i u Srbiji oko 4.100. Naziv nominacije je "Stećci - srednjovekovni nadgrobni spomenici".

CRKVE NA KiM OSTALE UGROŽENE

NA zasedanju Uneskovog komiteta u Istanbuli, kao i prethodnih godina, govorilo se i o statusu manastira i crkava na KiM - Pećke patrijaršije, Dečana i Gračanice i Bogorodice LJeviške, koji su zaštićeni kao Uneskovi spomenici u opasnosti.

- Pokrenuto je pitanje o tome da li bi trebalo da se skinu s liste ugroženih spomenika. NJihov status je, međutim, ostao nepromenjen, što nama odgovara - kaže Mirjana Andrić.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (4)

Moravac

21.07.2016. 20:26

na slici su prikazani nadgrobni spomenici sa nekropole Radimlja koji su pripadali srpskoj (sami su se tako deklarisali) porodici Miloradovic koja je jos u 14. veku gradila pravoslavne crkve po Hercegovini. Muslimani i Hrvati se do besvesti utrkuju da je predstave kao svoju a Srbi bas zabole briga.

Goričanin

22.07.2016. 00:45

Stećci su srpski spomenici, koji se nalaze u Staroj Hercegovini. Ona je nekada bila dijelom u Srbiji, Hrvatskoj, pola CG i u BIH. Sada se i Hrvati i Muslimani otimaju oko toga, kako bi dokazali postojanost njihovih nacija. U stvari otimaju sve naše i pripisuju njima, pa ćete tako danas u BIH čuti da su to bosanski spomenici, a oni Bosne nisu ni vidjeli.

Cash®

22.07.2016. 07:29

Ne vidim bilo kakvu korist, osim konstatacije da će UNESKO 'štititi' bilo šta osim konstatacije!Na delu se dokazuje zaštita. Samo se setite prošle godine kada su uništili Palmiru.Pod čijom i kojom zaštitom je bila.Svim ljudima na svetu treba da je jasno da je: uzeto pravo jače od svakog datog prava (pa makar to bilo i nepravedno)!