Vojvođanske priče: Bež`te cure, stižu polivači

TI ćeš opet ić` u kolo, dolaziće polivači, pivaćete pisme stare, pratiće vas tamburaši..."

Peva Zvonko Bogdan, ali pevalo je prekjuče, na Vodeni ponedeljak, i staro i mlado u Bajmoku, gde se od zaborava čuva stari bunjevački običaj polivanja na drugi dan Uskrsa.

Već oko devet ujutru, grupa mladića, svi odreda u belim košuljama i suknenim pantalonama uvučenim u duboke, izglancane čizme, upregli su gizdave čilaše i krenuli po selu. U koloni okićenih karuca, lagano i paradno, skidanjem šešira pozdravljaju znatiželjne, koji izlaze iz kuća da ih vide i odmere. U troje karuca polivači, a u četvrtom tamburaši, jer se "bez pesme u posao ne kreće".

A krenuli su da obiđu kuće u kojima ima lepih devojaka, da ih poliju vodom iz bunara i požele im dobro zdravlje i da se dogodine udaju. Dok se čuje pesma, domaćini nestrpljivo osluškuju bat kopita i jeku praporaca, a devojke, u haljinama od šuštave svile, trepereći čekaju da vide da li će među polivačima biti i njihova simpatija.

- Mi smo Bunjevci, vrila je naša krv... - pevaju ispred kuće, kod koje su zatekli širom otvorenu kapiju, znak da u njoj ima ženske čeljadi i da su polivači dobrodošli.

Kako adeti nalažu, najrečitiji među polivačima pregovara sa domaćicom, pita ima li cura i da li mogu da uđu.

- Ima, ima divojaka, ali samo ako ima veštih polivača da ih uhvate - odgovara nana, dok baća skidanjem šešira želi dobrodošlicu momcima.

A onda kreće cika devojaka, koje držeći glomazne suknje u rukama, trče svuda po avliji. One najdovitljivije iskoriste metež, pa od polivača beže kroz prozor. Dok svom snagom žele da umaknu onom ko im se ne sviđa, simpatiji puštaju da je uhvati. Naravno, i on mora malo da se preznoji.

- Da se ove godine udaš za onog kog ti srce ište - šeretski će mladić, dok studenom bunarskom vodom poliva devojku.

Devojke potom mladiće kite cvećem i nude kolačima, a tajnim simpatijama namenjuju najlepše uskršnje jaje.

Naravno, kako je počelo, tako se uz pesmu i zajedničko kolo i završava polivanje. Kad padne noć, kada se na igranci sumiraju utisci, mladići se hvale koliko su prikupili uskršnjih jaja, a devojke koliko im se mokrih sukanja suši na konopcu.

Polivanje uz želju da se ove godine devojka uda za onog, kog joj srce ište

IZVORNI OBIČAJ BUNjEVACA

- POLIVANjE je izvorni običaj Bunjevaca, koji se kasnije proširio među katoličkim življem na ovim prostorima - kaže Branko Pokornić, predsednik Bunjevačkog kulturnog centra u Bajmoku, koji brine o tome da ovaj lep i nesvakidašnji običaj ne iščezne. - Ima više verovanja o poreklu praznika, a jedno je da se u stara vremena na ovaj dan osveštavao bunar i polivanjem bunarskom vodom svi su se prali od greha. Nekada je to bila prilika za udvaranje, da momak proveri svoje šanse, jer na taj dan niko se od kuće ne odbija. S druge strane, što je devojka imala više polivača i mokrih haljina, toliko je njena "vrednost" kao udavače bila veća.

U haljinama od šuštave svile, trepereći čekaju momke da ih poliju