Blagoje Josipović: Tražim deo Titovog nasledstva

Blagoje Josipović iz Suvog Polja, kod Bijeljine, koji je do minulog rata živeo i radio u SR Nemačkoj, zatražio je, zvanično, od Prvog osnovnog suda u Beograda da ga pozove na raspravu na kojoj će biti odlučivano o ostavštini Josipa Broza Tita.

Njegova zahtev je, kako kaže, „uredno stigao u taj beogradski sud, pa sada očekuje poziv za prvo ročište“. U pismu je, nastavlja, obrazložio kako se smatra Brozovim naslednikom.

- Moja porodica, koja je živela u Bogutovu Selu, kod Ugljevika, teško je propatila u vremenu vladavine tog čoveka, a posledice su ostale do današnjih dana, dok se tragedije, poput one da je Udba ubila moga brata Savu, a sestru Smilju mučila tako što joj je naredila, pod najtežim pretnjama, da napusti manastir Tavnu, gde je bila pronašla mir kao monahinja, posvećena Bogu i molitvama. Naš otac Stevan je, na pravdi Boga, žigosan i suđen kao „neprijatelj sistema“, a onda smo svi bili „žigosani“. Sestra, koja je bila monahinja, po napuštanju manastira umrla je od tuge i muke. Zbog svega toga niko nije odgovarao, a prošlo je skoro četiri decenije.

Josipović kaže da su „neviđenu golgotu“, od malih nogu, suočavajući se sa neprijatnim žigosanjem tokom školovanja, uz glad, muku i nevolju prošli i on i još dvojica braće, od kojih je jedan umro vrlo mlad. O poslu u zavičaju, po okončanju školovanja, priča on, „nisu mogli ni da maštaju“.

- Meni nisu potrebni nikakvi suveniri, koje je Josip Broz dobijao na poklon, niti bilo šta tome slično, već deo novca koji je ostao iza njega, ali ne onaj koji čine njegove plate i autorski honorari, već onaj koji je iznet iz tada nam zajedničke države SFRJ, čiji je on bio i civilni, i vojni, i partijski neprikosnoveni lider. Zahtev za deo nasledstva Josipa Broza, ma kako kome izgledalo, za nas žrtve tog režima je nešto najlogičnije ako je verovati u pravdu, a ja lično verujem pravosuđu Srbije.

Pravo je Brozovih srodnika, kaže Josipović, da traže svoje, ono što im je rođak ostavio, „ali moraju da se naknade i žrtve, čiji potomci nisu dočekali ni njihovu rehabilitaciju, a kamoli naknadu za bol, mučenja i progon“.

- Drago mi je što, danas, neki od Brozovih naslednika kažu da će pravdu, zbog nasledstva, potražiti i pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, što je i njihovo pravo, a kome smo mi mogli da se žalimo minulih decenija, posebno do Brozove smrti? - priča Blagoje Josipović. - Žalim, najiskrenije, što je kroz patnje prošla Brozova udovica Jovanka Broz, koja je, takođe, osetila okrutnost Titovih miljenika. Onda ne treba, uopšte, postavljati pitanje kako je bilo svima nama koji smo „mali ljudi“, a označeni kao oni koji nisu bili na „Titovom putu“.

FAMILIJA

JosipoviĆi su stara majevička porodica, koja je živela u zaseoku Sarije u Bogutovu Selu, iznad rudničkih kopova. Blagojev predak Cvika prvi je zakopao rudu iz rudnika uglja pre više od 100 godina. Otac Stevan, do hapšenja, u vreme komunista, bio je, kao i pre Drugog svetskog rata, vredan, stručan i poštovan, rudar i rukovodilac u rudarskim oknima.