Gagarinove fotografije u Borči

POLA veka pošto je poleteo u kosmos, prvi ruski superheroj, Jurij Gagarin, sleteo je u - Borču. Daleko od zvaničnih manifestacija kojim se obeležava godišnjica leta prvog zemaljskog „svemirca“, u predgrađu Beograda, u motelu „Tara“, skromno je otvorena nimalo skromna izložba. Na njoj su predstavljene slike iz lične arhive Gagarinovog zvaničnog fotografa Valentina Čeredinčeva.

Slike su u Borču stigle zahvaljujući poznatom fotoreporteru Vlastimiru Nešiću koji je krajem devedesetih godina od Čeredinčeva otkupio arhivu u kojoj su se našle i neke ekskluzivne fotografije.

- Čeredinčeva sam upoznao kada sam, kao dopisnik agencije „Gama“ radio u Rusiji - priča Nešić. - Bio je zvanični fotograf čitave ekspedicije i veoma dobro je poznavao sve učesnike, pa i Gagarina. Pitao sam ga da mi proda arhivu, a on je, pritisnut očajnom situacijom u tadašnjoj Rusiji odmah pristao. Tako sam ja postao vlasnik autorskih prava na te fotografije.

Retki su imali tu privilegiju da posmatraju pripreme Gagarina, Titova i ostalih kandidata za mesto prvog čoveka u kosmosu. Jedan od njih bio je Čeredinčev. Kada je 1961. godine Gagarin postao heroj čitavog čovečanstva, sve oči planete ne trepćući pratile su svaki njegov gest. A opet je sovjetski fotograf bio jedan od povlašćenih koji su to gledali izbliza. Slikao je sovjetskog kosmonauta kako, obučen kao Dimin musketar, zabavlja mališane, pumpa gumu na biciklu svoje ćerkice ili u lovačkoj opremi, sa karabinom u rukama vreba plen.

Među slikama na zidu motela „Tara“ je i čuvena fotografija Gagarina u astronautskom odelu koja se našla i na izložbi dvadeset nalepših fotografija svih vremena u Parizu. Ono što je razlikuje od mnoštva sličnih je to da je jedina na kojoj je zaštitno staklo na kacigi podignuto pa se jasno vidi Jurijevo lice. Prateći ga u stopu fotogaf je dobro upoznao čuvenog astronauta.

- O njemu ipak nije mnogo govorio - seća se Nešić. - Govorio mi je da je, uprkos svemu, bio veoma skroman. Pričao je i da je glavni razlog što je Gagarin izabran za let bio taj što je od svih konkurenata bio - sitniji, tako da je najlakše mogao da se smesti u kapsulu.

LET ZA ISTORIJU
LETOM dugim 108 minuta tog 12. aprila 1961. Jurij Gagarin upisao se u istoriju! Oči cele planete, bar onog dela koji je u to vreme imao televizore, bile su uprte u svemirsku letelicu „Vostok 1“. Gagarin je poleteo sa kosmodroma „Tjuratam“ u SSSR (danas se zove „Bajkonur“, pripada Kazahstanu), tačno u šest sati i sedam minuta.

Na istorijskom putovanju napravio je krug oko planete, leteći na visini od oko 315 kilometara, prosečnom brzinom od 7.844 metra u sekundi. Prešao je iznad SSSR-a, Tihog okeana, Južne Amerike, Atlantika i Afrike. Prizemljio se nedaleko od grada Engels, na jugozapadu Rusije. Vesti koje su stizale iz SSSR-a govorile su da je „Vostok“, i Gagarin u njemu, bezbedno sleteo. Kasnije, međutim, otkriveno je da je kapsula pala na zemlju, a Gagarin na bezbednoj visini iskočio i prizemljio se uz pomoć padobrana. Nije bio te sreće sedam godina kasnije tokom rutinskog leta u „migu 15“. Komande su otkazale i Gagarin je poginuo prilikom pada. Kremiran je, a njegov pepeo prosut je na zidove Kremlja.