Godišnjica ovce Doli

SENZACIONALNO otkriće Instituta "Roslin" iz Škotske pre deset godina o prvoj uspešno kloniranoj životinji pokrenulo je potpuno novu eru u nauci. Slike ovce Doli obišle su svet i opovrgle dotadašnja mišljenja da je kloniranje sisara nemoguće.
Doli je, u stvari, "rođena" 5. jula 1996. ali je vest o njenom postojanju objavljena tek 21. februara 1997. Međutim, u proteklih deset godina mnogi se pitaju da li je kloniranje opravdalo očekivanja i šta možemo očekivati u bliskoj budućnosti.
- Malo sam razočaran činjenicom da je, tehnički, kloniranje danas samo malo savršenije nego na početku - rekao je profesor Jan Vilmut, jedan od "kreatora" ovce Doli, danas profesor na Univerzitetu u Edinburgu.
Da bi se "napravila" jedna ovca 1997. godine, trebalo je 277 pokušaja, dok je taj broj danas između 150 i 200. Navodno "nuklearni transfer somatskih ćelija" - proces korišćen za stvaranje Doli i njenih bliznakinja - nije toliko efikasan. U tom procesu uklanja se nukleus iz ćelije davaoca i ta ćelija se onda stavlja u žensko jajašce iz koga je uklonjen genetski materijal. Uz pomoć strujnog udara ili hemijske reakcije počinje deoba ćelija i stvaranje embriona.
Međutim, kompleksnost kloniranja još sasavim nije usavršena i embrionalni razvoj različitih vrsta sisara neverovatno je raznolik. Doktor Teruhiko Vakajama iz Centra za razvojnu biologiju u Japanu, gde je kloniran prvi miš, kaže da je "stvaranje" miša mnogo teže nego stvaranje krave, ovce ili svinje i samo nekoliko laboratorija u svetu u stanju su da prave klonirane miševe.
Uprkos svim ovim nedostacima, naučnici smatraju da kloniranje još ima veliki naučni i komercijalni potencijal. Klonirana telad Džordž i Čarli, koji su došli na svet 1998. godine, nisu bili samo kravlji klonovi, već su bili i genetski modifikovani.
Naučnici danas rade na genetskim modifikacijama da bi stvorili životinje sa organima koji bi mogli da se transplantiraju ljudima. Mnogo bliže realizaciji je, međutim, stvaranje životinja koje bi proizvodile medicinske proizvode - lekove. Ta oblast zove se "farmiranje" (od farmacije).
Osim toga, kloniranje se razmatra i za poljoprivredu u proizvodnji hrane.
Što se tiče kloniranja ljudi, koje se prati i sa najvećom pažnjom, danas se najviše radi na "terapeutskom kloniranju" koje se koristi za stvaranje matičnih ćelija a ne samog embriona. Matične ćelije su takozvane zametne - prve, ćelije od kojih kasnije nastaju sve ostale vrste ćelija - mišića, kostiju, organa, kože i slično.
Do danas naučnici nisu uspeli da laboratorijski stvore matične ćelije, već se one sakupljaju iz koštane srži, kože, krvi, masnog tkiva i placente. Očekivanja među naučnicima su takva da bi matične ćelije mogle da se koriste u lečenju mnogih danas neizlečivih bolesti.
Zasada još nema vesti o kloniranom čoveku.

KLONIRANA HRANA
AMERIČKA administracija za hranu i piće nedavno je objavila izveštaj u kome se navodi da je meso kloniranih krava, svinja i koza "jednako bezbedno kao hrana koju konzumiramo danas". Potrošači u Americi su, međutim, već organizovali proteste protiv proizvodnje i prodaje kloniranog mesa.