Ovo je čovek koji je osnovao prvo Društvo za civilni saobraćaj u Srbiji

PROMOTIVNIM letom „Er Srbije“ od Beograda do Abu Dabija, krajem oktobra prošle godine, predstavljeno je i najavljeno mnogo novina u nacionalnoj avio-kompaniji. Nezaobilazno je bilo i podsećanje da je nova kompanija nastavljač istorije civilnog vazduhoplovstva koju su negovali „JAT ervejz“ i JAT, a čiji začetnik je bilo Društvo za vazdušni saobraćaj „Aeroput“, osnovano juna 1927. godine. Ovo društvo je prvo srpsko preduzeće za civilni vazdušni saobraćaj, a osnivač i direktor bio je Tadeuš Tadija Sondermajer, prvi srpski vazduhoplovni inženjer, pilot i jedan od začetnika sportskog vazduhoplovstva u Srbiji.

Iako je u istoriji srpskog i jugoslovenskog vazduhoplovstva ostavio neizbrisiv trag, on je, nažalost, jedan od zaboravljenih srpskih velikana. Ima i onih koji na pomen njegovog imena običavaju da kažu: „Ni većeg imena i dela, ni većeg zaborava“.

- O onome što je moj svekar Tadija uradio mnogo više sam saznala od svekrve Milice Moke i drugih koji su ga poznavali nego od njega - priča za „Novosti“ Zagorka Sondermajer, koja se 1952. godine udala za Tadijinog sina Stanislava. - O životu pre Drugog svetskog rata Tadija gotovo nikada nije pričao, što me i ne čudi, budući da su mu 1945. godine nove vlasti oduzela sva građanska prava i da je sa oba sina, Stanislavom i Mihailom, bio osuđen na smrt. Ne znam kako su se od smrti spasli, ali znam da se po ukidanju te presude zaposlio u jednom građevinskom preduzeću kao inženjer i radio do penzije. Avionom se posle Drugog svetskog rata nikada više nije vozio, ali ne zato što nije želeo nego zato što nije imao novca da kupi kartu ni za najkraće relacije.

- Sigurna sam da je patio, ali nije se „otvarao“. Jednom mi je samo ispričao da se, pokušavajući da zainteresuje vlasti za osnivanje „Aeroputa“, sa pilotom Leonidom Bajdakom, 1927. godine „odmetnuo“ na transkontinentalni let od Pariza do Mumbaja. Kada su se vratili, na bežanijskom aerodromu dočekalo ih je više od 30.000 Beograđana. Neki su, potom, kupovali deonice, što je obezbedilo novac za osnivanje prve jugoslovenske avio-kompanije - priča Zagorka Sondermajer.

Poslednjih godina bilo je nekoliko inicijativa da neka ulica u srpskoj prestonici dobije Tadijino ime. Predlogu se pridružuju i „Novosti“.

SVE DALI SRBIJI

OTAC Tadije Sondermajera, doktor Roman, rodom Poljak, utemeljivač je srpske vojne hirurgije i načelnik srpskog ratnog saniteta. Tadijin brat Stanislav Staša poginuo je kao dobrovoljac i najmlađi srpski vojnik u Cerskoj bici. Stari Roman je, sa sinovima Vladislavom i Tadijom, prošao golgotu Albanije, a supruga Stanislava umrla je kao bolničarka početkom Prvog svetskog rata. Tadija je odlikovan Karađođevom zvezdom sa mačevima, Albanskom spomenicom, francuskim Ratnim krstom i Legijom časti, Zlatnom i Srebrnom medaljom za hrabrost...