PRODAJA NEKRETNINA SFRJ: Ponude i za ambasade u Tokiju i Bonu

POSLE nedavne prodaje zajedničkog stana bivše SFRJ u njujorškoj Park aveniji, naslednicama nekadašnje Jugoslavije smeše se kupci za još dva diplomatska objekata. Za ambasade u Bonu i Tokiju pristiglo je više ponuda i, kako za "Novosti" kaže Veljko Odalović, predstavnik Srbije u Mešovitom komitetu za sukcesiju, postoji mogućnost da se u kratkom roku dobiju predlozi ugovora i da se i ovaj posao završi.

Beograd će do kraja juna biti domaćin novog sastanka Mešovitog komiteta, pa ako se do tada kockice sklope, moguće je da se tom prilikom aminuje prodaja ovih dveju ambasada.

PROČITAJTE JOŠ: PRODAJA IMOVINE SFRJ: "Leglo" 3,5 miliona dolara od njujorškog stana

- Ne bih pričao o sumama, jer agenti koji su oglasili prodaju traže za nas najpovoljniju ponudu. Ali, svakako, svih pet država sukcesora mora konsenzusom da se saglasi oko konačnog ugovora - napominje Odalović.

Stan na Park aveniji, podsetimo, kupljen je krajem maja za 12,1 milion dolara, a dobijeni novac od ovih prodaja države naslednice dele po već utvrđenim kvotama. Osim Srbije, sukcesori diplomatsko-konzularne imovine SFRJ su BiH, Hrvatska, Makedonija i Slovenija.

Kupci se traže i za zgradu Stalne misije SFRJ pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku i za ambasadu u Bernu. Za misiju u Njujorku, prema rečima Odalovića, postoji jedna ponuda u najavi, i za Bern ima zainteresovanih, ali ponuđene cene nisu prihvatljive.

- Prema ranijoj proceni, utvrđeno je da objekat u Bernu vredi 13,5 miliona franaka. A odluka Mešovitog komiteta je da ispod procenjene vrednosti nema prodaje - napominje naš sagovornik.

Zgrada Stalne misije SFRJ pri UN u Njujorku, inače, nalazi se na Petoj aveniji, datira iz 1910. godine, a površina joj je oko 1.450 kvadrata. Ambasada i rezidencija u Tokiju su nešto novije gradnje, iz 1965. godine (1.700 kvadrata), a ambasada i rezidencija u Bernu su iz 1978. godine i prostiru se na oko 1.760 kvadratnih metara.

Njujork: 1910. godina, 1.450 kvadrata / Tokio 1965. godina / Bern: 1978. godina, 1.760 kvadrata

Prema ranijem dogovoru država naslednica, od novca dobijenog prodajom našoj zemlji treba da pripadne 39,5 odsto.

Paralelno s prodajom rezidencijalnih objekata SFRJ, Ministarstvo spoljnih poslova planira da u narednih deset godina kupi 20 nekretnina širom sveta koje bi se koristile za diplomatske potrebe. Prioritet su Vašington, Kanbera i Skoplje, u kojima se plaćaju pozamašne kirije za iznajmljivanje adekvatnih prostorija.

- Racionalno je da ulazimo u vlasništvo tamo gde plaćamo zakup. Od 2000. godine u regionu smo niz Vardar, Moravu, Ljubljanicu, Savu, i Miljacku pustili po jedan objekat, plaćajući zakup, što je na kraju ispalo više od vrednosti objekata koje smo koristili, a na svoje ime nemamo ništa - pojašnjava Odalović.

U Vašingtonu se, zato, rezidencija koja je u našem vlasništvu rekonstruiše da bi mogla da postane i ambasada. U Kanberi posedujemo objekat koji je potpuno razoren, i u planu je da ga Beograd proda i da onda kupi novo zemljište na kom će se izgraditi objekat koji će prezentovati Srbiju na autentičan način. Odalović nam otkriva da Društvo arhitekata Srbije već sprovodi konkurs za idejno rešenje tog zdanja.

PROČITAJTE JOŠ: Palma: Evropska unija da nas više ne laže

Od 123 diplomatske nekretnine koje su bile predmet sukcesije, 51 još nije raspodeljen, a Srbiji je do sada pripalo njih više od 30.

TRŽIŠTE DIKTIRA CENU

KOLIKO će na kraju kada se prodaju svi zajednički objekti inkasirati Srbija, teško je sračunati jer je pitanje šta može da se proda. Prema Odalovićevim rečima, sva imovina koja je ostala neraspodeljena po sukcesionim vrednostima unetim u sporazum između država naslednica još devedesetih godina, vredi 110 miliona dolara. Ako bi se ta suma uzela u obzir, Srbiji bi trebalo da pripadnu 44 miliona dolara. Međutim, kako se prodaje obavljaju po aktuelnim tržišnim vrednostima, očekuje se da će biti znatnih razlika u odnosu na ranije utvrđene sukcesione vrednosti.