Komentar: Tamnica

SVAKI Srbin koji pokuša da se izbori za pravdu u Haškom tribunalu umreće u najstrašnijim mukama u tamnicama širom Evrope. U Hagu je za Srbe samo jedno sigurno: tamnica, i to, po mogućnosti - doživotna.

Dodatna mučenja i šikaniranja su gratis od Tribunala. Pogotovo u zatvorima u Estoniji. Nešto je lagodnije u Nemačkoj i Danskoj. Tamo Srbin može čak da šeta, diše i piše.

Retki su Srbi koji su izašli iz Haga. Izlazili su, ali većinom u kovčezima.

Oni koji pokušavaju da se odbrane, poput dr Radovana Karadžića, koji čeka presudu 24. marta, nemaju ni promil šanse. Sve što je odbrana, po zakonu, pokušala kod Karadžića, Serž Bramerc i Tužilaštvo su mimo zakona izblokirali. Nisu dopustili da se pred Sudskim većem pojavi na stotine oslobađajućih činjenica jer, pobogu, one idu Srbinu u korist. Odmah je to Bramerc presekao, a gle čuda, Tribunal prihvatio.

Sram da bude svaku odbranu što je pokušala da dokaže nevinost Srbina. I otkud pravo odbrani da to radi? A, još i da se požali na rad Tribunala.

Odbrana Srba u Hagu mora da zna da je pravo po kojem se radi u Hagu jasno definisano, nema žalbi odbrane, već samo treba pognute glave saslušati presudu.

Samo za one koji nisu do sada shvatili, Hag je jednosmerna ulica za Srbe i vodi u tamnicu. Tamo važe pravila da Tužilaštvo može da pritiska Sudsko veće i da zna presude unapred.

To potvrđuje i Bramerc, jer se već mesecima smeška u kamere dok priča o izricanju presude Karadžiću. Smeška se jer zna da je presuda napisana pre desetak godina. Odbrana, opet, po narodnoj može samo da viče: "Kadija te tuži, kadija ti sudi."