Lažni srpski pasoši dolaze i iz Ukrajine!

MI smo tim profesionalaca sa dugogodišnjim iskustvom u proizvodnji lažnih verodostojnih isprava, najboljeg kvaliteta. Proizvođači smo lažnih i autentičnih dokumenata. Više od 10 miliona naših dokumenata kruži svetom. Izrađujemo pasoše, vozačke dozvole, lične karte, "viza", "ameriken" i druge platne kartice, krštenice, školska svedočanstva, međunarodne diplome...

Ovo je samo jedan od mnogobrojnih oglasa na specijalizovanim sajtovima koji žiteljima Balkana nude falš isprave svih vrsta. Najtraženija su dokumenta SAD, Australije, Belgije, Brazila, Norveške, Kanade, Francuske, Nemačke, Izraela, pa čak i Meksika. Na spisku se nalazi stotinak zemalja, a među njima čak i lažne vozačke dozvole Kameruna ili Kambodže, kao i kineske lične karte!

Falš dokumenta mogu se poručiti preko interneta ili telefona. U ponudi su čak i diplomatske putne isprave. Ovih sajtova ima u svim balkanskim zemljama, a najviše u Hrvatskoj, i praktično pokrivaju celu bivšu Jugoslaviju.

Falsifikovana dokumenta su oduvek bila na ceni, ali prvi put u istoriji ona predstavljaju globalnu bezbednosnu pretnju s obzirom na nepregledne reke izbeglica koje ulaze u Evropu i sve veći broj članova u terorističkim organizacijama.

- Falsifukuje se sve i svašta što donosi zaradu - kažu u MUP Srbije. - Od etiketa za razne proizvode, do pasoša, ličnih karata, saobraćajnih i vozačkih dozvola, novca... Pokušavaju da krivotvore čak i čipovana dokumenta, diplome i indekse. Od lažnih novčanica najčešće su u opticaju banknote od 500 i 1.000 dinara.

PREMA operativnim podacima policije, dobra "lažna šara" košta od 2.500 do 5.000 evra, a diplomatske isprave idu do 10.000 dolara. Lične karte su 50-500 evra, a 500 evra su i vozačke i saobraćajne dozvole zemalja EU, sa kojima je moguće slobodno se kretati u okviru šengenske zone.

Prema nekim procenama, najviše "radionica" za izradu lažnih dokumenata ima u Češkoj, Rumuniji i Bugarskoj, ali i u Ukrajini. U njima se rade sve vrste isprava, pa i srpski falševi.

U poslednje tri godine protiv 5.025 ljudi u Srbiji podnete su krivične prijave zbog falsifikovanja i posebnih slučajeva falsifikovanja isprava. Osuđeno je 3.863 njih.

Trgovina lažnim papirima je pod posebnom lupom bezbednjaka od kad se regrutuju borci za Siriju sa Kosova, iz Sadžaka i Bosne. S obzirom na to da je Srbija donela zakon po kom je ratovanje na stranim ratištima krivično delo, pretpostavlja se da bi povratnici mogli da koriste lažna dokumenta da bi ušli u zemlju, a izbegli hapšenje.

- U KRIZNIM situacijama kao što je ova, trgovina dokumentima može da bude veoma ozbiljan bezbednosni problem - ukazuje prof. Radomir Milašinović, dekan Fakulteta bezbednosti.

Sa njim se slaže prof. Božidar Banović sa istog fakulteta i dodaje da teroristi ipak češće koriste ilegalne nego legalne putne pravce. On takođe primećuje da je EU donirala mnogo novca za savremenu opremu ne samo na našim, već i na granicama svih zemalja duž balkanske izbegličke rute.

Migrantska kriza uslovila porast trgovanja na crno

Problem je samo što ovim merama vrlo teško možemo da preventivno deluje na neki događaj poput nedavnog terorističkog napada u Parizu, jer je u velikom broju slučajeva Srbija prva koja izbeglice registruje i nema sa čim da uporedi njihove podatke.

- Što se tiče naših dokumenata, njih je sada teže falsifikovati nego ranije zbog nivoa zaštite prilikom izrade, a nisu toliko atraktivna da bi se u falsifikate uložile velike pare. Ipak, dosta je slučajeva da neko, zahvaljujući korupciji u državnim organima, izvadi legalni dokument na osnovu lažnih podataka, možda baš na osnovu falš prethodnih dokumenata - kaže Banović.

Ovakve papire koriste ne samo kriminalci, već i oni koji žele da ostvare neke beneficije u bivšim jugoslovenskim republikama, ili žele dokument koji inače ne mogu da dobiju jer, na primer, nemaju državljanstvo.

Nedavni podaci kanadske konsultantske kompanije "Arton kapital", pokazali su da crveni pasoš Republike Srbije uopšte nije za bacanje kada se uporedi sa, nekada veoma cenjenom, putnom ispravom SFRJ. Srpski pasoš omogućava bezvizni ulazak u čak 104 države, dok je jugoslovenski omogućavao u 80 zemalja. Doduše, srpski na listi "najmoćnijih" pasoša na svetu deli 32. mesto sa pasošem Ujedinjenih Arapskih Emirata. Odmah iza Svete Lucije, a pre Paragvaja. Jugoslovenski je bio treći najtraženiji.

Srpski pasoš je DANAS naročito tražen na Kosovu, jer sa njim kosovski žitelji mogu da putuju u mnoge zemlje bez viza, što sa svojim ispravama ne mogu. Prema nekim procenama, njegova cena može da dostigne do 3.000 evra. Ove pasoše žitelji Kosova retko vade sami, već za njih to uz naknadu obično rade pojedinci iz uže Srbije.

SIRIJSKA DOKUMENTA

PRODAJA lažnih dokumenata na crnom tržištu u svetu je biznis u procvatu. U poslednjih mesec dana, od kada su za ekonomske migrante zatvorene granice EU, najtraženiji su sirijski pasoši i međunarodne vozačke dozvole, sa kojima se dobija azil u evropskim zemljama, a prodaju se preko posebnih, zatvorenih, fejsbuk-grupa. Cene tih pasoša varijaju i kreću se od 1.000 do 5.000 dolara. Britanski pasoš košta oko 650 evra, kao i norveški, a među jeftinijim su portugalski i finski - 500 dolara.

DRŽALI U SEFU

JUGOSLOVENSKI pasoš je nekada često kraden, a na crnom tržištu dostizao je i po nekoliko hiljada dolara. Ljudi su sa sobom u inostranstvo nosili kopije stranica iz pasoša sa vizama, dok su same isprave držali po hotelskim sefovima.