Dunav šansa za bolju saradnju sa Hrvatima

JEDNA je u Evropskoj uniji, a druga u CEFTA sa strateškim partnerstvom sa Kinom i Sporazumom o slobodnoj trgovini sa Rusijom. Deli ih granica, ali njihove privrednike povezuje zajednički ekonomski interes za rast, razvoj i širenje na okolna ali i ona daleka tržišta.

Dve susedne zemlje, Srbiju i Hrvatsku, vežu jake ekonomske veze. U ukupnoj razmeni Srbije sa svetom, Hrvatska je, u protekloj deceniji, uvek bila među prvih deset zemalja. Ekonomska saradnja dveju država je sve veća, a zasniva se na trgovinskoj i investicionoj saradnji, konstruktivnom regionalnom povezivanju i zajedničkom apliciranju za otvorene pozive u okviru evropskih fondova.

Bilateralni ekonomski odnosi Srbije i Hrvatske uglavnom se baziraju na robnoj razmeni koju karakteriše stalni rast počevši od 2001. godine pa do danas, izuzev 2009. godine, kada je zabeležen niži nivo robne razmene, kao posledica svetske ekonomske krize koja je pogodila obe zemlje.

PROČITAJTE JOŠ: EU neće "potopiti" izvoz našeg šećera

- Ono što je evidentno iz godine u godinu jeste da postepeno raste srpski izvoz u Hrvatsku i to je svakako ohrabrujuća činjenica - ukazuju u Privrednoj komori Srbije.

Prvi put u poslednjih 15 godina Srbija beleži suficit u robnoj razmeni sa Hrvatskom i to u 2016. godini, ali i u 2017. godini.

Direktor Sektora za ekonomske odnose sa inostranstvom Privredne komore Srbije Nenad Đurđević ističe da PKS smatra da su prekogranične oblasti koje povezuje Dunav praktično neiskorišćeni potencijal obeju zemalja. A da je puna plovnost ove reke i te kako važna i za Srbiju, i za Hrvatsku.

- Prekogranične opštine sa obe strane reke Dunav, u kojima živi i srpsko i hrvatsko stanovništvo, predstavljaju značajan ekonomski potencijal koji može doprineti unapređenju odnosa Srbije i Hrvatske - ističe Đurđević. - Trebalo bi uložiti maksimalnu energiju kako bismo u potpunosti iskoristili postojeće potencijale i upućenost prekograničnih opština jednih na druge na dobrobit svih građana koji žive na tom području. Bliska saradnja Privredne komore Srbije i Hrvatske gospodarske komore, koja je za taj razvoj neophodna, već se ostvaruje, o čemu svedoči i ponovno otvaranje predstavništva Hrvatske gospodarske komore u Beogradu. A postoji i obostrana zainteresovanost privrednika da se aktivno uključe i potraže svoj interes u iskorišćavanju ovih potencijala.

Direktor predstavništva Hrvatske gospodarske komore u Beogradu Pero Mijakić, takođe, ukazuje na veliki značaj prekogranične saradnje privrednika dveju država.

- U Privrednoj komori Srbije nedavno smo imali forum gde su učestovali predstavnici lokalnih jedinica iz Hrvatske, koje su prezentovali potencijale za investiciona ulaganja na tom području . Forumu je prisustvovao i određeni broj preduzetnika iz Srbije - kaže Mijakić. - Iskazani su određeni interesi, zbog konkretnih prednosti koju srpski privrednici mogu da imaju u Hrvatskoj koja je članica EU. I hrvatski privrednici, takođe, mogu da nađu svoj interes ulaganjem u Srbiju, koja je članica Cefte, a ima i posebne ekonomske ugovore sa Kinom i Rusijom. To znači da mogu da se iskoriste komparativne prednosti i jedne i druge strane, što dovodi do uspešnog poslovanja i srpskih i hrvatskih privrednika.

Mijakić ističe da privrednici ove dve zemlje mogu da sarađuju u gotovo svim privrednim granama.

PROČITAJTE JOŠ: 68 mera protiv sive ekonomije: Početnicima poštede

- Ako je reč o prekograničnoj saradnji, tu primat ima, naravno, prerađivačka industrija, poljoprivreda, usluge. Jer područja koja gravitiraju ka granici i u Srbiji, i u Hrvatskoj, predstavljaju poljoprivredna područja - ističe Mijakić.

Na pitanje koje bi bile eventualne prepreke za dalji razvoj prekogranične saradnje, Perko Mijakić ističe da bi one mogle da budu samo formalne prirode, i da je rešavanje eventualnih izazova na nadležnim institucijama u Srbiji i Hrvatskoj.

- Najvažnije je da biznis profunkcioniše, to je osnova svega. Šta god da ga koči ili usporava treba da rešavaju i promene institucije obe države. Ne vidim druge prepreke, osim formalnih, koje se mogu pojaviti - ističe Mijakić.

On dodaje da privrednici obeju zemalja mogu i zajednički da nastupaju na trećim tržištima, ukoliko u tome vide mogućnost ostvarivanja profita.

- Na Privrednoj komori Srbije i Hrvatskoj gospodarskoj komori je da ih spojimo i da im posao olakšamo savetima - zaključuje Pero Mijakić.

PRIMER DOBRE PRAKSE

Industrija mesa "Matijević" je primer uspešne srpske investicije u Hrvatskoj. Za dve godine, koliko su dve poljoprivredne zadruge u vlasništvu kompanije "Matijević", organizacija i funkcionisanje su postavljeni na zdrave osnove, budući da su obe poljoprivredne zadruge prethodno bile u finansijskim gubicima.

- Od 48 zaposlenih koliko ih je prvobitno bilo, 20 radnika koji nisu bili zaposleni u proizvodnji morali su da budu proglašeni tehnološkim viškom, tako da sada u ove dve poljoprivredne zadruge radi 28 radnika, isključivo u proizvodnom sektoru - ističu u Privrednoj komori Srbije.

U 2016. godini IM "Matijević" je investirala oko 500.000 evra u mehanizaciju i proširenje kapaciteta, dok ta investiciona ulaganja u 2017. godini iznose oko 1,2 miliona evra. Tokom 2018. godine planira se proširenje farmi junadi u poljoprivrednoj zadruzi "Negoslavci".

Kompanija raspolaže sa oko 1.500 hektara poljoprivrednog zemljišta u dve poljoprivredne zadruge "Jankovci" i "Negoslavci", pri čemu je cena ovog zemljišta niža u Hrvatskoj nego u Srbiji - prosečna cena po hektaru iznosi oko 7.000 evra, dok se u AP Vojvodini cena kreće oko 10.000 evra.

Pogodnosti koje pruža Hrvatska odnose se i na finansijske podsticaje - oko 300 evra po hektaru za ratarsku proizvodnju, dok cena evrodizela za registrovana poljoprivredna gazdinstva i preduzeća iznosi oko 50-60 evrocenti po litru.

ZVO VUKOVAR

Zajedničko veće opština Vukovar je neprofitna i nevladina organizacija koja usklađuje interese srpske zajednice na području istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. Cilj i svrha formiranja Veća je unapređenje i zaštita ljudskih prava, bolje funkcionisanje demokratskih institucija i vladavine prava, te bolji život svakog čoveka. Pored aktivnosti koje se odnose na unapređenje položaja srpske zajednice u Hrvatskoj u oblasti obrazovanja, informisanja, kulture, sporta, verskih pitanja, ZVO se angažuje i na održavanju veze sa institucijama, privrednim subjektima i organizacijama iz Srbije. ZVO Vukovar čine sledeći gradovi i opštine u kojima živi srpsko stanovništvo: Vukovar, Beli Manastir, Borovo, Erdut, Jagodnjak, Markušica, Negoslavci, Šodolovci i Trpinja.

ZVO Vukovar kao savetodavno telo prati i analizira ukupnu problematiku doslednog sprovođenja kulturne i prosvetne autonomije i poštovanje građanskih i manjinskih prava srpske etničke zajednice u skladu sa propisima Republike Hrvatske.

Zajedničko veće opština Vukovar obratilo se pismenim putem Generalnom konzulatu Republike Srbije u Vukovaru krajem prošle godine sa inicijativom za organizovanje radnog sastanka u Privrednoj komori Srbije na kojem bi predstavnici ZVO Vukovar predstavili potencijalne oblike privredne saradnje između dve institucije.

Delegaciju ZVO Vukovar na čelu sa tadašnjim predsednikom Draganom Crnogorcem ugostio je predsednik PKS Marko Čadež početkom februara ove godine na radnom sastanku u PKS na kojem je postignut dogovor da se tokom godine u PKS održi promocija investicionih potencijala opština sa pretežno većinskim srpskim stanovništvom sa područja istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema.

PKS je, u saradnji sa Zajedničkim većem opština Vukovar, i uz podršku Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske, organizovala poslednjeg dana oktobra skup "Investiranje u istočnu Hrvatsku - okvir, mogućnosti i potencijali". Prisutnima su se obratili savetnik predsednika Privredne komore Srbije Miroslav Miletić, predsednik Zajedničkog veća opština Vukovar Srđan Jeremić i državna sekretarka u Ministarstvu za regionalni razvoj i fondove EU u Vladi Hrvatske Spomenka Đurić.

U radnom delu skupa je održana sesija "Prezentacija potencijala za ulaganja u lokalne samouprave iz istočne Hrvatske" u kome su načelnici opština i gradova predstavili investicione mogućnosti za ulaganja u lokalnim samoupravama iz istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema: Vukovar, Beli Manastir, Erdut, Borovo, Jagodnjak, Markušica, Negoslavci, Trpinja i Šodolovci.

Potom su predstavljena iskustva u poslovanju kompanija iz Hrvatske u Srbiji, kao i iskustva u poslovanju Industrije mesa "Matijević" u Hrvatskoj. U završnom delu programa su predstavljene perspektive za saradnju u okviru korišćenja sredstava iz EU programa između Srbije i Hrvatske i upriličena diskusija privrednika i nadležnih institucija.

PROČITAJTE JOŠ: Prodaja limuzina ide punim gasom

- Na skupu je učestvovalo više od 70 predstavnika kompanija, lokalnih samouprava, državnih institucija i medija - navode u PKS. - Nakon skupa domaće kompanije iz Srbije iskazale su zainteresovanost da investiraju u oblast proizvodnje mleka, zdravstvenog turizma i energetike. Takođe, postoji zainteresovanost domaćih kompanija za pronalaženje potencijalnih distributera na tržištu Hrvatske, radi distribucije sredstava za zaštitu bilja i semenske robe, stočne hrane, mešalica, silosa i softverskih rešenja.

PKS će u skorije vreme organizovati radnu posetu i sastanak sa predstavnicima ZVO Vukovar u Vukovaru, kako bi domaće kompanije mogle da na licu mesta vide potencijalne lokacije za investiranje i saznaju dodatne potrebne informacije.

KO JE KOLIKO ULOŽIO

PREMA podacima Narodne banke Srbije, ukupna neto ulaganja hrvatskih rezidenata u Srbiji u periodu 2010-2016. godine iznosila su 190,5 miliona evra, što Hrvatsku dovodi na 17. mesto među zemljama sa najvećim neto ulaganjima nerezidenata u Srbiju u navedenom periodu. Prema podacima Razvojne agencije Srbije u najveće investitore iz Hrvatske u Srbiju ubrajaju se: "Agrokor" (prehrambrena industrija, veći broj opština); "Nekse grupa" (građevinska industrija, Novi Bečej, Sremski Karlovci); "Vindija" (prehrambrena industrija, Senta, Lajkovac, Valjevo); "Laktalis grupa" (prehrambena industrija, Sombor); "Min-Div" (građevinska industrija, Svrljig); "Farma S" (farmaceutska industrija, Niš); "Komprom plus" (tekstilna industrija, Ruma); "Ralu logistik" (transport i logistika, Beograd); AD "Plastik" (automobilska industrija, Mladenovac) i "Rasko DOO" (mašine i oprema, Senta).

U PKS ističu da ohrabruje postepeno povećanje prisutnosti srpskih investicija u Hrvatskoj.

Prema podacima Hrvatske narodne banke, ukupna neto ulaganja srpskih rezidenata u Hrvatskoj u periodu od 1993. do 30. marta 2017. godine iznosila su 12,2 miliona evra, što Srbiju dovodi na 33. mesto među zemljama sa najvećim neto ulaganjima nerezidenata u Hrvatsku u navedenom periodu.

Industrija mesa "Matijević" je tokom novembra 2015. godine kupila dve poljoprivredne zadruge "Jankovci" i "Negoslavci" u opštinama Stari Jankovci i Negoslavci, ukupne površine 1.500 hektara poljoprivrednog zemljišta, uz mehanizaciju i skladišne kapacitete, a u kojima radi 28 zaposlenih. Tokom oktobra 2017. godine "MK grupa" je kupila turistički kompleks Skiper Resort u Savudriji u Istri.

Nakon održanog regionalnog poslovnog foruma u Rijeci, u organizaciji Privredne komore Beograda i Županijske komore Rijeka, krajem oktobra ove godine, srpska kompanija je potpisala ugovore o izvozu alkoholnih pića i distribuciji sa kompanijama iz Hrvatske.

SPOLjNOTRGOVINSKA RAZMENA

U TRGOVINSKOJ razmeni Srbije i Hrvatske dominiraju proizvodi nižih faza prerade. Kada se posmatraju zastupljeni sektori, u robnoj razmeni značajno mesto zauzimaju metalska (osnovni metali i metalni proizvodi), mašinska (motorna vozila i prikolice), poljoprivredno - prehrambena (prehrambeni proizvodi i pića) i hemijsko-farmaceutska industrija (hemikalije i hemijski proizvodi). Dalji rast ekonomske saradnje, prema navodima iz PKS, očekuje se prvenstveno u oblasti turizma, energetike, saobraćaja, građevinarstva, poljoprivrede, zaštite životne sredine, IKT usluga, metaloprerađivačke industrije...