ЕУ неће потопити извоз нашег шећера

ШЕЋЕРАНЕ из Србије, процењују стручњаци, и поред тога што је ЕУ својим пољопривредницима укинула квоте за производњу шећерне репе, не би требало да имају проблема са пласманом свог “слатког” производа. Шећер произведен у Србији, слажу се упућени, могао би лако да нађе купце у земљама у окружењу које немају своје шећеране, или имају тек минималан број оваквих фабрика.

Шећерна репа се, како објашњава Живко Ћурчић, руководилац Одељења за шећерну репу на Институту за ратарство и повртарство у Новом Саду, већ традиционално гаји на 50.000 до 70.000 хектара.

- Суша је оставила свој данак и на репи, па је принос нешто мањи, од тридесетак па до 100 тона по хектару, тамо где је репа била заливана - јасан је Ћурчић. - Пољопривредници, међутим, не би требало да имају проблема са приходом. Сушна година довела је и до тога да садржај шећера у њему буде знатно већи, па је уместо од 12 до 16 дигестија и до 20 одсто. Самим тим, Србија ће и с родом који је мањи имати довољно шећера.

Србија, како оцењује Ћурчић, не би требало да има проблема ни са укидањем квота за производњу репе у ЕУ, следеће године.

- Сигурно је да ће се производња репе у ЕУ повећати, али Србија има своје тржиште у околним земљама - поручују Ћурчић. - Код нас, у зависности од количине репе и године, ради и пет шећерана, док околне земље имају једну или највише две. Самим тим, сматрам да ћемо, уз сарадњу са пољопривредицима, моћи стабилно да држимо своју позицију.

И у “Суноку”, највећем произвођачу шећерне репе у нашој земљи, али и у региону, сматрају да укидање квота не би требало да доведе до проблема, али да ће довести до заоштравања конкуренције и борбе за повећање ефикасности производње.

- Укидањем система квота произвођачима у Европи је омогућено да производњу прилагоде стварним приликама на тржишту и да истраже нова - истиче Љубиша Раденковић, директор ове компаније. - Кључ опстанка и развоја домаће индустрије шећера је у унапређењу пољопривредне производње у смислу повећања квалитета и приноса шећерне репе.

И Петар Матијевић, власник Индустрије меса “Матијевић”, али и највећи произвођач шећерне репе у Србији, који је ове године ову биљку гајио на 3.300 хектара, размишља о квотама за производњу у ЕУ.

- Улагање у гајење репе је велико, од 1.500 до 2.000 евра по хектару, тако да ћу још видети како ће се ствари развијати - објашњава Матијевић. - Већи ми је проблем одлука државних органа да умањи количине државне земље по условном грлу, тако да сада имамо 25.000 хектара, а обрађивали смо 33.000...

НЕПОЗНАНИЦА

КОНАЧНЕ последице одлука ЕУ о квотама су, како оцењује Раденковић, још увек непознаница чак и за креаторе ове политике, иако они верују да ће подстаћи повећање производње шећерне репе.

- Прилике на свим тржиштима шећера су прилично турбулентне, а то је последица не само измењених прописа и регулативе, већ и драматичних последица снажних непогода које погађају највеће светске произвођаче шећера - истиче Раденковић.