O neponovljivom i nenadmašnom svedoku jedne epohe: Koreni demokratskih i nacionalni ideja

Vlada Kecmanović

ponedeljak, 01. 06. 2020. u 16:40

О непоновљивом и ненадмашном сведоку једне епохе: Корени демократских и национални идеја
Dobrica Ćosić u potrazi za istinom o KiM (3): Dobričin sukob sa Titovom partijom primarno se ticao položaja Srba na Kosmetu
VALjA jasno odvojiti Ćosićevo književno delovanje i uticaj od javnog i političkog, iako se ta dva polja stalno prepliću - naglašava pisac Vladimir Kecmanović, jedan od "glasnijih" poštovalaca Dobrice Ćosića, koga je ne jednom opisao kao neponovljivog, nenadmašnog svedoka epohe, ne samo literarnog.

- Dobričin sukob sa Titovom partijom primarno se jeste ticao položaja Srba na Kosmetu, ali je svakako imao veze i sa položajem Srba u drugim republikama. Ćosić je svojim tadašnjim istupanjem zapravo na velika vrata uveo ideju nacionalnog u ovdašnji javni prostor - navodi Kecmanović, te dodaje:

- Podrška koju je "imao", ako je nje uopšte i bilo, bila je uglavnom prećutna, dok je ona javna bila sasvim sporadična. Posle ovog sukoba, Dobrica je formalno postao protivnik vlasti - disident, i to je bio prelomni trenutak kada on definitivno prelazi na stranu svog društva iz Simine, sa kojim je već bio u prijateljskim odnosima još od vremena kada je upoznao Mihiza.

o A to prijateljstvo između dvojice pisaca i samo se začelo i razvilo iz svojevrsnog konflikta...

- Još dok je Ćosić bio mlada književna nada Titovih komunista, na jednoj književnoj večeri Mihiz je žestoko kritikovao Dobričin roman, mislim da je reč o knjizi "Daleko je sunce". Tvrdokorni komunisti, prisutni u publici, hteli su Mihiza da izbace iz sale, ali je sam Dobrica imao potpuno drugačiji pristup. Posle programa je pošao za Mihizom, zaustavio ga i tražio da se upoznaju i porazgovaraju.

Period od tog prvog susreta sa Mihizom do 1968. godine, kada se formalno razišao sa partijom, bio je period Ćosićevog "lomljenja", metaforički rečeno, između Tita i Mihiza. U tom krugu oko Mihiza bile su dominantne ideje demokratskog i nacionalnog, koje izvorno i ne mogu da idu jedna bez druge. Ako bi se i razdvojile - više ne bi bilo reči ni o demokratskom ni o nacionalnom, kao nečemu suprotnom ideji antinacionalnog i antidemokratskog, odnosno - antinacionalnoj i antidemokratskoj praksi titoizma.

o Ima li danas naznaka da se baštine ideje "kruga iz Simine"?

- Demokratsko i nacionalno sa jedne, a antidemokratsko i antinacionalno sa druge strane - ideje su koje i danas postoje, ali u nekom pervertovanom vidu.

Zbog opšte tabloidizacije, kao i orvelovskog obesmišljavanja svega što liči na smisao, danas je moguće postojanje nazoviintelektualaca koji sebe nazivaju antifašistima i Jugoslovenima, nesvesni ili prividno nesvesni da od titoističkog antifašizma i jugoslovenstva na koje se pozivaju, baštine jedino dogmatsku isključivost prema drugom, suprotnom mišljenju. Jednako su nesvesni i činjenice da bi ih, zbog spremnosti da budu pijuni neokolonijalizma, autentični levičari na koje se pozivaju, kada bi nekim čudom ustali iz groba, streljali uz prvu banderu.

Kada ih neko suoči sa tom činjenicom, onda kažu kako njihovo jugoslovenstvo nije jugoslovenstvo Gavrila Principa i Ive Lole Ribara, nego je jugoslovenstvo "Feral tribjuna". To je kao da neki klinac koji je uzeo gitaru u ruke, kaže kako njegov rokenrol nije rokenrol "Bitlsa" i Mika Džegera, nego je to rokenrol Đuleta Van Goga. Važi.