Ministarstvo pravde. Za 6 meseci 1.902 građana dobilo besplatnu pravnu pomoć

U zahtevima su bile zastupljene i druge pravne oblasti, kao što su izvršenje i vanparnica, zatim zahtevi za pomoć u razvodu braka, davanju izdržavanja i poveravanju dece, navodi se u Izveštaju Ministarstva pravde za prvih šest meseci od početka primene Zakona 1. oktobra 2019. godine, pa do kraja marta ove godine.

Prema podacima iz Izveštaja u koji je Tanjug imao uvid, više od 90 odsto zahteva građana za pružanje besplatne pravne pomoći usvojeno, a više od petine rešili su pravnici u opštinskim službama za tu vrstu pomoći.

Ukupan broj podnetih zahteva za besplatnu pravnu pomoć bio 2.079, od čega je 1.902 zahteva odobreno.

Većini korisnika besplatnu pravnu pomoć je pružila opštinska služba, dok je advokatima upućeno 416 korisnika, kojima je trebalo zastupanje pred sudom ili zahtevniji vid pravne pomoći.

Pri opštinskim službama za pravnu pomoć angažovano je 150 pravnika, dok se u Registar pružalaca advokata, koji vodi Ministarstvo pravde registrovalo 3.672 advokata.

Kada je u pitanju besplatna besplatna pravna podrška, koju pružaju medijatori, odnosno posrednici u rešavanju sporova, javni beležnici i Udruženja građana, ukupan broj korisnika kojima je pružen pravni savet je 7.460.

Opšte pravne informacije dali su za 3.657 korisnika, dok je 635 njih dobilo podršku za sastavljanje formulara.

U izveštaju se napominje da je broj korisnika besplatne pravne podrške znatno veći, jer je veliki broj jedinica lokalne samouprave svim građanima pružao i pravne savete i opšte pravne informacije.

Povodom 177 odbijenih zahteva za besplatnu pravnu pomoć, bilo je podneto 87 žalbi.

Najveći broj žalbi, čak 71, izjavljeno je jer ovlašćena lica za odlučivanje o zahtevima u Gradskoj opštini ?ruševac, nisu rešavala o podnetim zahtevima, navodi se u Izveštaju.

Od ostalih 16 žalbi, Ministarstvo pravde je na osnovu Zakona o opštem upravnom postupku prosledio prvostepenom organu.

Od ostalih devet žalbi, Ministarstvo pravdeje dve odbilo i potvrdilo prvostepena rešenja, a prvostepenih rešenja je poništeno i vraćeno prvostepenom organu, na ponovno odlučivanje.

U Izveštaju je zaključeno da je, na osnovu dostavljenih podataka iz jedinica lokalne samouprave, sistem besplatne pravne pomoći u velikoj meri počeo da funkcioniše, ali i da su uočeni određeni problemi sa kojima se pojedine jedinice lokalne samouprave i dalje suočavaju.

To se pre svega odnosi na nedostatak zaposlenih diplomiranih pravnika.

Uprvo zbog ovog razloga, u brojnim jedinicama lokalne samouprave, postoji samo jedan pravnik koji obavlja poslove besplatne pravne pomoći.

Međutim, u Izveštaju se ističe da je primena Zakona značajno doprinela mogućnosti građana da ostvare pravo na besplatnu pravnu pomoć kroz upućivanje od strane jedinice lokalne samouprave na advokate kao pružaoce.

Zakon je međutim omogućio da i kada nema dovoljno kapaciteta u jedinici lokalne samouprave, građani se mogu uputiti na druge pružaoce i ostvariti pristup pravdi.

Istovremeno, podaci ukazuju da u određenim jedinicama lokalne samouprave nije bilo zahteva, iako imaju ovlašćeno lice za odličivanje o zahtevima.

Ta činjenica, kako smatraju u Ministarstvu pravde, govori o potrebi sprovođenja kampanje usmerene na jačanje svesti građana o mogućnostima da ostvare pravo na besplatnu pravnu pomoć.

Ministarstvo pravde će u narednom periodu preduzeti mere u cilju sprovođenja takve javne kampanje, uz podršku MDTF projekta, navodi se u Izveštaju.

Besplatna pravna pomoć je besplatna samo za građane, dok naknade za rad advokatima i pružaocima pravne podrške isplaćuje država, ali po daleko nižim tarifama koje inače naplaćuju od klijenata.