Izbijanje epidemije u Italiji pa onda i prvi slučajevi zaraze Covid-19 u Hrvatskoj i Makedoniji izazvali su talas panike i strah među građanima regiona. Strah i panika posledica su činjenice da je reč o novom virusu i da se brzo širi, kao i da može imati smrtonosne posledice, ali reakcije su svakako nesrazmerne stvarnim učincima koje ovaj virus ima.


O tome govore konkretni podaci o broju obolelih i razvoju bolesti kod većine zaraženih. Više od trećine bolesnika već je ozdravilo i mnogi su imali tek blage simptome, a dosadašnje iskustvo s ovim novim korona virusom pokazuje da će ozdraviti više od 80 posto obolelih. Veoma uverljivu računicu izneo je naučnik Igor Štagljar naglasivši da je i u središtu zaraze, kineskom gradu Vuhanu, zaraženo tek 0,7 odsto stanovnika, dok ih je 99,3 odto virus zaobišao. Isto tako, iako su osobe 80+ najrizičnije, imaju 99,897 odsto šanse da će bolest preboleti.


U želji da na jednom mestu donesemo sve informacije važne za razumevanje situacije s novim virusom koga su stručnjaci nazvali "kineski demon" i da pomognemo pri nedoumicama i koracima koje treba poduzeti u novonastaloj javnozdravstvenoj situaciji, donosimo tekst sa svim pitanjima i odgovorima na tu temu.


Treba li odgoditi putovanja u inostanstvo? Hoće li mi biti plaćeno ako me zadrže u karantinuili nalože zdravstveni nadzor? Koliko su ugrožene trudnice? Kako vremenske prilike utiču na virus? Ovo su neka od pitanja na koja odgovor možete pročitati u nastavku.


Treba napmenuti i da oni koji nisu bili u žarištima epidemije, a imaju simptome prehlade, ne treba da zovu epidemiologe već da idu kod svog lekara, za razliku od onih koji su bili u Italiji, tj. u spornim regijama Lombardija i Veneto poslednjih 14 dana – oni treba da kontaktiraju epidemiologa u nadležnom zavodu za javno zdravlje, bilo kašlju i imaju povišenu telesnu temperaturu ili druge znake prehlade, bilo da nemaju nikakve simptome. Pranje ruku ne treba zaboraviti. Cilj je zaustaviti širenje bolesti, a panika u ovoj situaciji ne pomaže.


1. KO TREBA DA SE JAVI LEKARU I GDE?


Svi građani koji imaju simptome prehlade, a nisu bili u italijanskim pokrajinama Lombardiji i Venetu poslednjih14 dana ne treba da se javljajulekarima – epidemiolozima, već mogu da kontaktirati porodičnog lekara. Osobe koje su boravile u spomenutim regijama, a ne kašlju i nemaju druge znakove prehlade, treba dase javiti nadležnom doktoru– epidemiologu. Osobe koje imaju simptome, a boravile su u gore spomenutim italijanskim regijama, imaju obavezu da se javi nadležnom lekaru – epidemiologu.


2. KOLIKA JE MOGUĆNOST DA SE RAZBOLITE?


U svetu je više od 80.000 zaraženih virusom COVID-19. Od toga je velika većina u Vuhanu. Ovaj grad ima 11 milionastanovnika.


3. ŠTA JE SARS-COV-2?


Novi koronavirus koji se pojavio 2019. godine nazvan je SARS-COV-2, otkriven je u Kini krajem 2019.


SARSCOV-2 je novi soj korona virusakoji pre nije bio otkriven kod ljudi. Bolest uzrokovana tim virusom naziva se COVID-2019.



4. ODAKLE POTIČU KORONA VIRUSI?


Korona virusi su virusi koji cirkulišumeđu životinjama, ali neki od njih mogu preći na ljude. Nakon što pređu sa životinje na čoveka mogu da se prenosemeđu ljudima. Veliki broj životinja su nosioci korona virusa. Na primer, SARS potičeod životinje iz reda zveri srodnih mačkama.


5. MOŽE LI SE OVAJ VIRUS UPOREDITI SA SARS-OM ILI SEZONSKOM GRIPOM?


Novi korona virus otkriven u Kini genetski je usko povezan s virusom SARS iz 2003. i ta dva virusa imaju slične karakteristike, iako su podaci o ovom virusu još uvek nepotpuni. SARS se pojavio krajem 2002. godine Kini. U razdoblju od osam meseci 33 države su prijavile više od 8.000 slučajeva zaraze virusom SARS-a. Tada je od SARS-a umrla jedna od deset zaraženih osoba.


6. KAKO SE VIRUS PRENOSI?


Iako virus potiče od životinja, on se sada širi s osobe na osobu (prenos s čoveka na čoveka), kapljičnim putem pri kijanju i kašljanju.


7. KOLIKO LAKO SE ŠIRI?


Procenjuje se da vreme inkubacije(vreme između izlaganja virusu i pojave simptoma) traje između dva i 12 dana. Iako su ljudi najzarazniji kada imaju simptome nalik gripu, postoje naznake da neki ljudi mogu preneti virus a da nemaju ikakve simptome ili pre nego se oni pojave. To otežava rano otkrivanje zaraze. To nije neuobičajeno kod virusnih infekcija, ali za ovaj novi virus nema jasnih dokaza da se bolest može preneti pre pojave simptoma.


8. MOŽE LI SE USPEŠNO ZAUSTAVITI ŠIRENjE VIRUSA?


Ako se ljudi zaraženi korona virusomtestiraju i na vreme dijagnostikujute se sprovedu stroge mere kontrole zaraze, verovatnostuspešnog prenosa s čoveka na čoveka među evropskim stanovništvom je niska.


9. KOJI SU SIMPTOMI ZARAZE VIRUSOM?


Virus može uzrokovati blage simptome slične gripu poput: povišene telesne temperature, kašlja, otežanog disanja, bolova u mišićima i umora. U težim slučajevima javlja se teška upala pluća, sindrom akutnog otežanog disanja, sepsa i septički šok koji mogu uzrokovati smrt pacijenta. Osobe koje boluju od hroničnih bolesti podložnije su težim oboljenjima.


10. KADA POSUMNjATI NA BOLEST?


Ako osoba tokom poslednjih dve nedelje pre početka simptoma ima barem jedan od sledećihepidemioloških kriterijuma: bliski kontakt s potvrđenim ili verovatnimslučajem oboljenja korona virusom, ako je osoba putovala u područje zahvaćeno epidemijom, ili je radila ili boravila u zdravstvenoj ustanovi gde se zbrinjavaju oboljeli od COVID-19.


11. DA LU SU NEKI LjUDI POD VEĆIM RIZIKOM OD DRUGIH?


Starije osobe i osobe sa hroničnim bolestima (poput povišenog pritiska, srčanih bolesti, dijabetesa, poremećaja jetre i bolesti disajnihputeva) kao i malignim bolestima, dakle s narušenim imunitetom, imaju veći rizik razvoja težih simptoma zaraznih bolesti. Takođe, muškarci su podložniji obolevanju.


12. KOJA JE STRUKTURA OBOLELIH?


Teško bolesni i stariji čine 80 odsto obolelihod COVID-19. U toj se populaciji beleži i najveća stopa zaraženih, a među njima je i najveća stopa smrtnosti.


13. TREBA LI VODITI DECU NA TESTIRANjE?


Mali je broj dece zaražen korona virosom, ali su svi dosad imali blaže ili čak nikakve simptome bolesti i puno lakše i brže su prebrodilibolest nego odrasli.


14. POSTOJI LI TERAPIJA ZA BOLEST UZROKOVANU SARSCOV-2?


Ne postoji posebno lečenje za ovu bolest. Pristup lečenju pacijenata s infekcijama vezanim uz korona viruse je lečenje kliničkih simptoma (npr. povišene temperature). Pružanje njege (npr. pomoćna terapija i praćenje – terapija kiseonikom, infuzija...) može biti vrlo učinkovito kod zaraženih osoba.


PREVENCIJA



15. ŠTA TREBA RADITI AKO STE BILI U BLISKOM KONTAKTU S OSOBOM OBOLELOM OD COVID-19?


Osoba koja je tekom zadnjih 14 dana bila u bliskom kontaktu s obolelim od COVID-19 biće stavljena pod aktivni nadzor u samoizolaciji. To znači da će osoba biti u samoizolaciji kod kuće, meriće telesnu temperaturu jednom dnevno ibiti u svakodnevnom kontaktu s nadležnim epidemiologom. Ako osoba pod zdravstvenim nadzorom razvije znakove respiratorne bolesti, epidemiolog koji sprovodi nadzor postupiće u skladu sa sumnjom na COVID-19 (dogovara se transport u bolnicu radi dijagnostike i lečenja), a kontakti se stavljaju pod zdravstveni nadzor. Ako osoba po završetku zdravstvenog nadzora ne razvije simptome respiratorne infekcije, epidemiolog šalje obaveštenjeo završetku zdravstvenog nadzora nadležnim ustanovama.


16. KOJA SU PRAVILA ZA DEZINFEKCIJU/PRANjE RUKU?


Pranje i dezinfekcija ruku ključni su za sprečavanje infekcije. Ruke treba prati često i detaljno sapunom i vodom najmanje 20 sekundi. Kada sapun i voda nisu dostupni možete koristiti dezinfeksiono sredstv okoji sadrži najmanje 60% alkohola. Virus ulazi u telo kroz oči, nos i usta. Stoga ih nemojte dirati neopranim rukama.



17. DA LI SU HIRURŠKE MASKE EFIKASNA ZAŠTITA PROTIV VIRUSA?


Hirurškemaske sprečavaju širenje infekcije s bolesnih ljudi na druge. Maskesu manje efikasne u zaštiti ljudi koji nisu zaraženi. Za uobičajeni socijalni kontakt s obolelim dovoljna je hirurška maska i održavanje udaljenosti najmanje jedan metar od bolesnika. Zdravstvenim radnicima koji su u kontaktu sapacijentima za koje se sumnja ili je potvrđen korona virussavetuje se korištenje hirurške maske ili maske veće stepenafiltriranja (FFP2).


18. POSTOJI LI VAKCINA PROTIV SARS-COV-2?


Trenutno ne postoji vakcina protiv korona virusa. Zato je važno sprečiti infekciju ili njeno dalje širenje.


19. ŠTITI LI VAS OVOGODIŠNjA VAKCINA PROTIV GRIPA?


Virus gripa i SARSCOV-2 su vrlo različiti i vakcinaprotiv sezonskog gripane štiti od bolesti uzrokovane virusom. Međutim, sezona gripa u Evropi još traje, a vakcinaprotiv gripa je najbolja dostupna zaštita.


20. ZAŠTO NEMA LEKOVA PROTIV VEĆINE VIRUSNIH OBOLjENjA?


Protiv virusa uglavnom se borimo vakcinama, dok su antivirusni lekovirelativno reetki. Razlog je taj što se lek razvija godinama, a virusi vrlo brzo mutiraju, nestalni su i nepredvidivi. Sezonska gripa najbolji je primer: svake sezone pojavljuje se u izmenjenom obliku i različitih sastava sojeva, katkad se menja i tokom iste sezone pa tako ni vakcinanije uvek ista većse proizvodi nova.


21. ZAŠTO BROJ SLUČAJEVA TAKO BRZO RASTE?


Dva glavna razloga za brzi porast broja slučajeva su prenos virusa s osobe na osobu i poboljšanje sposobnosti otkrivanja slučajeva. Nagli porast broja slučajeva čest je u početnoj fazi javljanja nove bolesti.


22. KOJA SU PODRUČJA ZAHVAĆENA EPIDEMIJOM KORONA VIRUSA?


U ovom trenutku to se odnosi na Kinu, Južnu Koreju, italijanske pokrajine Lombardija, Veneto, Iran, Hong Kong, Japan i Singapur.


23. TREBA LI ODGODITI PUT U TA PODRUČJA?


Svim putnicima i prevoznicimapreporučuje se odgađanje ili otkazivanje putovanja u ta područja. Ministarstvo spoljnih poslova preporučuju izbegavanje putovanja koja nisu nužna u regije najviše pogođene zarazom.


24. ŠTA SE DOGAĐA AKO PRI PRELASKU GRANICE SANITARNI INSPEKTOR POSUMNjA DA STE ZARAŽENI KORONA VIRUSOM?


Sanitarni inspektor obavestiće o tome teritorijalno nadležnog epidemiologa i izdati uput za lečenje. Epidemiolog zatim poziva broj 194, kako bi bolesnik vozilom hitne medicinske pomoći bio prevezen u bolnicu.


25. ŠTA SA PUTNICIMA KOJI SU BILI U KONTAKTU S PUTNIKOM ZA KOGA SE NA GRANICI POSUMNjALO DA JE ZARAŽEN?


Svim osobama koje su bile u kontaktu s bolesnikom u vreme kad je imao znakebolesti granični sanitarni inspektor izdaće uput za pregled kod lekarai uputiti epidemiološkoj službi prema mestu boravka.


26. ŠTA JE SA KONTAKTOM S KUĆNIM LjUBIMCIMA I DRUGIM ŽIVOTINjAMA?


Postojeća istraživanja povezuju SARS-CoV-2 s nekim vrstama šišmiša u Kini, alinije isključeno prisustvo kod drugih životinja. Nekoliko vrsta korona virusa javlja se kod životinja i mogu da se prenose na druge životinje i ljude. Nije dokazano da kućni ljubimci (psi i mačke) imaju veći rizik zaraze nego ljudi. Kao mera opštegopreza, u kontaktu sa životinjama pridržavajte se osnovnih pravila higijene.


27.TREBA LI STVARATI KUĆNE ZALIHE HRANE ZBOG KORONA VIRUSA?


Epidemiolozi smatraju da je paničarenje Iskladištenje hrane ili goriva za automobile apsolutno nepotrebno jer će 95 ODsto zaraženih korona virusOMdoživeti kao laganu prehladu.


28. ZAŠTO SE STVARA PANIKA?


Do panike dolazi isključivo zbog predviđanja negativnih posledica. Iako smo informisani da je stopa smrtnosti jako niska, korona virus se brzo širi i stoga može zahvatiti veliki broj ljudi pa će svako na kraju pomisliti “možda sam baš ja taj koga virus neće zaobići”. Panika je nepotrebna jer nam neće pomoći u situaciji kada smo nemoćni. Ostaje nam strogo da se pridržavamopreporučenih mera prevencije.


29. KOLIKO DUGO VIRUS PREŽIVLjAVA NA POVRŠINAMA?


Nije sigurno koliko dugo virus koji uzrokuje COVID-19 preživljava na površinama, ali čini se da se ponaša poput ostalih korona virusa, i mogu ostati na površinama od nekoliko sati do nekoliko dana. To može da varira u različitim uslovima(npr. vrsta površine, temperatura ili vlažnost okoline). Ako mislite da je neka površina zaražena, očistite je jednostavnim dezinficijensom kako biste ubili virus i zaštitili sebe i druge. Očistite ruke tečnošćuna bazi alkohola ili ih operite sapunom i vodom. Izbegavajte dodirivanje očiju, usta ili nosa.


30. DA LI JE SIGURNA HRANA ŽIVOTINjSKOG POREKLA?


Prema opštoj praksisigurnosti hrane, sa sirovim mesom, mlekom ili organima životinja treba postupati pažljivo kako bi se izbegla potencijalna kritičnakontaminacija nekuvanomhranom. Ni tu nema dodatnih preporuka osim uobičajenih mera higijene.


VODIČ - POJMOVI


31. ŠTA JE INKUBACIJA?


Inkubacija je vremenski period od ulaska uzročnika bolesti u organizam do prvih simptoma bolesti. Svaki uzročnik zarazne bolesti ima svoje karakteristično vreme inkubacije.


32. ŠTA JE EPIDEMIJA, A ŠTA PANDEMIJA?


Epidemija je naglo obolevanje većeg broja ljudi na određenom području u kratkom razdoblju. Izvor epidemije nalazi se najčešće izvan područja koje ona zahvati pa se odande unosi preko obolelihosoba, životinja ili zaražene robe. Širenje epidemije zavisi o otpornosti stanovištva i gustoćenaseljenosti. Pandemija je pojam koji označava širenje zarazne bolesti u širokim regijama, kontinentalnih ili globalnih razmera.


32. KOJE SU RAZLIKE IZMEĐU EPIDEMIJE I PANDEMIJE?


Epidemija je nagli porast broja slučajeva bolesti koja može biti jedinstvena za neku zemlju ili zajednicu. Pandemija ipak nema nikakve veze s težinom bolesti, već s njenim geografskim širenjem i, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji proglašava se kada se nova bolest za koju ljudi nemaju imunitet širi svetom izvan svih očekivanja.


33. ŠTA ZNAČI ZDRAVSTVENI NADZOR?


Ako ste prolazili mestima gde je u jeku širenje epidemije ili ste ostvarili bliski kontakt s osobom koja je zaražena ovim virusom u proteklih 14 dana, vrlo je važno izolovati se od drugih ljudi, čak i ako se nisu pojavili simptomi. Ako je osoba pod zdravstvenim nadzorom, znači da ne odlazi na posao u školu ili u pozorište. Izolacija ili zdravstveni nadzor u osnovi znači boravak kod kuće14 dana, redovno merenje temperature i redovno kontaktiranje nadležnog lekarakako bi se pratilo stanje i kako bi, ako je sve u redu, doktor prekinuo zdravstveni nadzor.


34. ŠTA JE KARANTIN?


Međunarodna protivzarazna mera koja podrazumeva izolaciju i nadzorljudi, roba i transportna sredstva (npr. brodovi) za koje se sumnja da dolaze iz zaraženih krajeva ili su već zaraženi nekom bolešću (kugom, kolerom, tifusom i dr.). Takva se mera obično sprovodi u pomorskim lukama, katkad i na mestima ulaska stranih ljudi i robe u grad ili državu. Danas se takve mere sprovode retko, samo u posebnimslučajevima.


35. ŠTA JE IZOLACIJA?


U medicini to je odvajanje jedinke ili skupa ljudi od ostale populacije kako ne bi delovali na druge ljudeu populaciji. Zarazni bolesnici izolujuse radi sprečavanja širenja zarazne bolesti, i to u bolnici (bolnička izolacija) ili u bolesnikovoj kući (kućna izolacija). Za bolesti koje se brzo šire i uzrokuju visoku smrtnost postoje posebne, strogo određene ustanove za izolaciju.



36. ŠTA SA ZAPOSLENIMA KOJI MORAJU U KARANTIN?


Ako je osoba izolovana kao kliconoša ili zbog pojave zaraze u njegovoj okolini prema oceni nadležnog epidemiologa ili graničnog sanitarnog inspektora, izabrani doktor otvoriće mu bolovanje za vreme trajanjazdravstvenog nadzora ili karantina.


37. DA LI ĆE TOPLO VREME ZAUSTAVITI ŠIRENjE COVID-19?


Još nije poznato da li utičuvremenske prilike i temperatura na širenje korona virusa. Neki drugi virusi, poput prehlade i gripa, više se šire tokom hladnijihmeseci, ali to ne znači da je nemoguće razboleti se od tih virusa tokom drugih godišnjih doba.


38. DA LI SU TRUDNICE OSETLjIVIJE NA ZARAZU U POREĐENjU SA OSTALIMA?


Nema podataka iz zvaničnihizveštaja o osetljivostitrudnica na korona virus. Trudnice doživljavaju imunološke i fiziološke promene koje bi ih mogleučiniti podložnijima virusnim respiratornim infekcijama, uključujući i koronu.


39. MOŽE LI SE VIRUS PRENETI DOJENjEM?


U dosadašnjim slučajevima virus nije potvrđen u uzorcima majčinogmleka.