Episkop bački Irinej: Svetski moćnici ciljaju pravoslavlje i blaga iza Urala

NISAM siguran da li sile koje vladaju svetom - ili bar veruju da vladaju svetom - više nišane pravoslavlje ili silna blaga iza Urala, i to ne samo gas i naftu nego i rude, a pogotovu pitku i čistu vodu, najvažniji i najdragoceniji resurs budućnosti. Ne znam ni da li im je stalo da unište islamski svet, ili da podstiču sukobe i upravljaju sunitsko-šiitskim antagonizmima radi vladanja nad izvorima nafte i gasa. Ovo poslednje već otvoreno govore: Tramp, izjavljuje, iskreno, bez kamuflaže: "Mi kontrolišemo naftu, zapamtite! Mi želimo da je zadržimo." Radi se o pohlepi gigantskih razmera.

Ovako, u tradicionalnom božićnom intervjuu za nedeljnik "Pečat", čije izvode "Novosti" prenose, govori Njegovo preosveštenstvo episkop bački Irinej Bulović. U razgovoru sa Miloradom Vučelićem i Ljiljanom Bogdanović, promišlja i komentariše aktuelne događaje, ali i mnoga pitanja važna za budućnost srpskog naroda.

Na konstataciju da analitičari kažu kako religija igra vodeću ulogu u novom hladnom ratu između Zapada i Rusije, Njegovo preosveštenstvo kaže:

- Zapadu verovatno najviše smeta snažna veza Crkve sa ruskom vojskom. Moram da priznam da i mi u Srbiji negujemo prisustvo Crkve i u vojsci i u svim ustanovama od javnoga značaja. Ali, u Rusiji je to mnogo naglašenije: svaki rod vojske ima svoga svetitelja zaštitnika i nema kasarne bez hrama i sveštenika.

* Minula godina bila je puna iskušenja ne samo za SPC, nego i za sveukupno pravoslavlje. Svedoci smo da se politika ponovo surovo meša u osveštani crkveni poredak.

- O tome smo razgovarali i uoči prošlog Božića. U međuvremenu se samo razotkriva ono što smo pretpostavljali ili naslućivali, jer protagonisti više ne osećaju potrebu da išta kriju: na otvorenoj sceni, uvek dokumentovano i ponekom fotografijom, visoki činovnici američke administracije posećuju pravoslavne prvojerarhe i arhijereje, sreću se sa igumanima drevnih manastira, i otvoreno zahtevaju da se priključe Carigradskoj patrijaršiji u nesumnjivom kršenju ustrojstva i kanonskog poretka pravoslavne crkve. U tome, bar naizgled i zasad, imaju izvesnog uspeha: Aleksandrijska patrijaršija i Grčka crkva su priznale lažnu crkvu Ukrajine. Fanarskim arhijerejima je i to malo i sporo, te na području Pravoslavne crkve čeških zemalja i Slovačke, osnivaju tobožnje udruženje građana koje, verovatno, makar u prvo vreme, treba da markira pravi cilj, a to je uspostavljanje paralelne jerarhije. Dakle, Kijev nije konačni cilj, nego tek usputna stanica. Ali to da jedna pomesna crkva, iako zaista prva po časti i rangu, koja sebe kiti nazivima Vaseljenska patrijaršija ili čak Majka svih crkava, ugrožava organizam neke od pomesnih crkava za koje tvrdi da im je Majka crkva, zaista je nebivala pojava u hrišćanskoj istoriji. Ali, mada nebivala, ni ova pojava nas ne sme obeshrabriti.
* Traje bojazan da će duh raskola još dugo poživeti, čak da će biti produbljen u pravoslavnom svetu.

- U našoj pomesnoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi sve dok na scenu nisu stupili komunisti - titoisti, nije nikada bilo raskola - nikada, za bezmalo osam vekova. I raskole u našem iseljeništvu u Americi, Australiji i Zapadnoj Evropi, kao, uostalom, i raskol u našim južnim eparhijama, na teritoriji koja se odnedavno zove Severna Makedonija, proizvele su komunističke vlasti. O tome postoji verodostojna arhivska dokumentacija. Sada imamo situaciju da je carigradski patrijarh dodelio tobožnju autokefaliju raskolničkim grupama, i to protiv volje Ukrajinske i Ruske pravoslavne crkve, čija je Ukrajina kanonska teritorija. Zbog svega toga naša Crkva je upozorila - i dalje upozorava - da nam preti raskol možda teži od onog između Istoka i Zapada iz 1054. godine. Pred svima je izbor. Naša svetosavska crkva je izabrala: mi nismo protiv svoje Majke crkve, Carigradske patrijaršije, a za Moskovsku patrijaršiju iz razloga slovenske solidarnosti, ili pak iz interesa (kako nas neki nepravedno optužuju), nego smo za bezuslovnu vernost kanonskom poretku Crkve i njenom učenju, bez ikakvih i ičijih varijacija na temu nekakvog "istočnog papizma". Dakle: ne za Moskvu, a protiv Carigrada, ni za Carigrad, a protiv Moskve!

* Koliko je prihvatljiva inicijativa Jerusalimske patrijaršije za svepravoslavno savetovanja oko ukrajinskog pitanja?

- Ta inicijativa je bukvalno bogonadahnuta i spasonosna. Naša Crkva je tu ideju od samog izbijanja krize dosledno i odlučno zastupala. Većina crkava je za nju. Problem je u tome što carigradski patrijarh odbija da sazove takvo savetovanje, znajući da će na njemu ostati u manjini, a neke crkve grčkog jezika - Jeladska i Kiparska, na primer - ne žele da učestvuju na svepravoslavnom skupu koji nije sazvao vaseljenski patrijarh kao prvi po rangu među predstojateljima pravoslavnih crkava.

Ipak, postoji osobeno, duhovno, blagodatno prvenstvo Jerusalima kao Majke svih crkava, jedine crkve čiji je neposredni osnivač sam Gospod Hristos, te stoga smatram da jerusalimski patrijarh ima i moralno pravo i dužnost da sazove sve pravoslavne crkve na savetovanje.

* Da li su u pravu oni koji zaključuju da Amerika pokušava da oslabi suparničke civilizacije kako bi sa saveznicima uspostavila "hiljadugodišnju hegemoniju Zapada"?

- Smatram, dakle, da Amerika i sav Zapad već poodavno veruju u svoju civilizacijsku nadmoć nad svima i da misle, kako se izrazio njihov ideolog Fukujama, da je "kraj istorije" već nastupio i da će njihova civilizacijska i svaka druga hegemonija trajati dok je sveta i veka.

Teško narodima i kulturama ukoliko misle drukčije! Jer, u tom slučaju će im jedini i nezamenljivi model biti silom nametnut, a njihov autohtoni duhovni svet i iz njega proističuća organizacija društva i javnog života biće iskorenjena ili, dok se to ne ostvari, marginalizovana i satanizovana. To se već primenjuje na muslimanski svet i na kineski duhovni "put svile" u društvu i kulturi, ali i na svet pravoslavlja, naročito na ruski svet.

* Čini nam se da su vernici SPC više nego ikada ranije uznemireni zbog stvarne ili umišljene nesloge među našim vladikama. Ima li povoda za ozbiljnu zebnju?

- Veliki je problem to što većina onih koji kod nas uobličavaju javno mnjenje, a pod njihovim uticajem i mnogi drugi, među kojima i jedan broj nedovoljno obaveštenih ili zavedenih vernika naše Crkve, ne prave razliku između stvarnih činjenica crkvenog života i proizvedenih (čitaj: isfabrikovanih, izmišljenih, lažnih) medijskih vesti i komentara o crkvenom životu. Sama Crkva nije u tom medijskom ogledalu prikazana onakvom kakva jeste - a jeste bogočovečanski organizam - nego kao piramidalno ustrojena, i to na određeni način militarizovana, totalitarna, prostor u kome nema slobodnog izražavanja mišljenja niti otklona od nekakve "generalne linije" ili "direktive sa vrha". Život Crkve se predstavlja kao loša kopija ili karikaturalni odraz života pojedinih političkih stranaka i nevladinih organizacija.

Dakle: i patrijarh Gavrilo, i patrijarh German, čak i patrijarh Pavle, imali su jedan broj neistomišljenika - pa i oponenata - u Saboru arhijereja, ali sve diskusije su se završavale u Saboru, a ne u tabloidima. Uvek je traženo rešenje koje će biti najbolje za Crkvu. Metod su bili dugi razgovori sve do postizanja konsenzusa. Ako tako nije išlo, odlučivalo se glasanjem. Rezultat glasanja je bio svetinja. Njega su se svi držali i nikad niko nije javno pričao o svom ličnom neslaganju sa stavovima i odlukama većine. Tako su, eto, postupali odgovorni arhipastiri Crkve.

* Javnost je pratila vaše polemike sa episkopom zapadnoameričkim Maksimom. Da li je na probi jedinstvo naše Crkve u Americi?

- Jedinstvo naše Crkve je svagda i svuda na probi, a ne samo u Americi. Neke ishitrene poteze naših episkopa u SAD Sveti sinod je stavio van snage. Zamisli i predloge po pitanju organizacije naših eparhija na američkom kontinentu razmotriće Sveti arhijerejski sabor i doneti konačne odluke.

* U minuloj godini bilo je nekoliko važnih susreta državnog i crkvenog vrha koji su izazvali mnogo javnih i medijskih spekulacija, a ponekad i kritičkih komentara.

- Jedni govore o "presudnom i nametnutom" uticaju politike, u prvom redu državne vlasti, na Crkvu, a drugi o malignom uticaju Crkve na državu. Ko tu da bude pametan? Smatram da je odnos Crkva - država u principu korektan i konstruktivan, zasnovan na njihovoj institucionalnoj odvojenosti i istovremenoj potrebi za saradnjom u oblastima u kojima je ona prirodna i potrebna, kao što je stanje našeg naroda svugde gde je ugrožen, prvenstveno na KiM, zatim prosveta, kultura, socijalna delatnost i slično.

* Srpska društvena i intelektualna elita tema je čestih javnih kritičkih promišljanja. Šta nedostaje, otkuda ta slabost naše elite zahtevnim prilikama sveta u epohalnim promenama?

- Mi, nažalost, nemamo elitu. Imamo samo ostatke negdašnje elite, elitne pojedince i neke elitne ustanove. Naša elita je uništavana - i gotovo uništena - za vreme balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, za vreme Kraljevine Jugoslavije, u toku Drugog svetskog rata i posle njega, sve donedavno. Obnova elite u srpskom narodu predstavlja imperativ naših dana za našu Crkvu i za čitavo naše društvo.

Ali pošto je, kako rekoste, društvena i kulturna elita, ma kolika i ma kakva bila, tema kritičkih promišljanja, znači da ima ko da promišlja. To je, za početak, više nego dovoljno. Pravo pitanje glasi: Ko danas igra ulogu elite? Ko su ti izabrani? Da li su izabrani oni koji su, sticajem ratnih okolnosti, uz tuđe stanove i kuće u centru Beograda, na Senjaku i na Dedinju, od svojih roditelja i dedova nasleđivali, s kolena na koleno, urednička mesta, katedre na Univerzitetu i slično? Nasledili su i borbu protiv "srpskog nacionalizma", zapravo protiv bilo čega srpskog, samo što su njihovi dedovi to činili u ime boljševizma i Kominterne, očevi u ime bratstva i jedinstva i socijalističkog samoupravljanja, a oni, unuci i sinovi, to čine danas u ime demokratije i neoliberalizma.

Crkva pravoslavna, pogotovu zato što je srpska, za njih je bila i ostala crvena marama u areni za koridu.


UJDURMA MILA ĐUKANOVIĆA

* Koliko je ugrožena SPC, posebno Mitropolija crnogorsko-primorska?

- Glavna opasnost nije više sekta Miraša Dedeića, nego pretnja Mila Đukanovića, čoveka nekrštenog i neverujućeg, da će on "stvoriti" neku novu "crnogorsku" crkvu. Najnovija ujdurma g. Đukanovića i njegove kamarile jeste namera da se ozakonjenim bezakonjem, uperenim samo i isključivo protiv naše Crkve, zabrani njeno postojanje, poništi njeno biće i preotmu njene svetinje i njena imovina. Ne obazire se ni na koga i ni na šta - ni na međunarodno pravo, ni na stav Venecijanske komisije, ni na apele rimskog pape, ni na proteste sopstvenih građana, ni na izvesnost da će nasilničkim ponašanjem prema SPC izazvati još dublje podele i sukobe u svojoj zemlji. Uprkos svemu, nadam se da će se zaustaviti pred zjapećim ambisom.

BOGOSLOVSKI FAKULTET

* Bogoslovski fakultet našao se, zbog smene dekana, u centru pažnje javnosti.

- Mislim da je ovaj izlišni problem već prošlost. Van svake pameti je bila propaganda da za Bogoslovski fakultet Crkva uopšte nije nadležna i da je on tek jedan od fakulteta Beogradskog univerziteta. Ko uopšte može da tvrdi da je teologija mogućna mimo Crkve, bez Crkve, van Crkve ili, Bože me sačuvaj, protiv Crkve?