Predsednik Komisije za istraživanje posledica NATO bombardovanja Darko Laketić iznosi, za "Novosti", da je u saradnji sa Institutom "Batut" urađeno naučno-medicinsko istraživanje koje je pokazalo da je postojao toksin koji je decu od pete do devete godine učinio podložnijom na nastanak malignih bolesti.

On je objasnio da je istraživanje sprovedeno na generaciji dece rođenoj nakon NATO bombardovanja jer je bilo moguće isključiti sve faktore rizika, što nije moguće kada se ispituje starije stanovništvo.

- Kao ispitivanu grupu smo uzeli decu, jer tu ne postoje faktori rizika i samo istraživanje zato ima veliku naučnu vrednost - napominje predsednik Komisije za istraživanje posledice NATO bombardovanja.

U narednoj fazi istraživanja Komisija će pokušati da identifikuje o kom toksinu je reč, dodaje Laketić.

- Od trenutka izlaganja toksinu do manifestacije bolesti potrebno je da prođe neko vreme. Za maligne bolesti krvi treba oko osam godina, a za solidne tumore od 14 do 18 godina. Imamo dovoljnu vremensku distancu da uradimo istraživanje - ističe Laketić.

On objašnjava da postoje čist i prljav osiromašeni uranijum.

DOKAZI I EMOCIJE Podsećajući na brojne sastanke sa predstavnicima Italijanske komisije koja je formirana za utvrđivanje smrtnosti vojnika iz sastava Kfora iz ove zemlje koji su bili na Kosmetu, dr Laketić ističe da su posebno emitivni bili sastanci sa članovima porodica preminulih italijanskih vojnika. Oni imaju vrlo ozbiljne dokaze o povezanosti smrti svojih najbližih sa boravkom na terenu koji je bombardovan na području KiM.

- Čist osiromašeni uranijum nastaje kao sporedni produkt fisije u reaktorima. Prljavi osiromašeni uranijum je istrošeno nuklearno gorivo gde postoje i primese plutonijuma, americijuma, a oni povećavaju toksicitet. Značajno za osiromašeni uranijum jeste da je on nefrotoksičan (oštećuju bubrege), citotoksičan (oštećuje ćelije) i kancerogen - napominje Laketić.

PROČITAJTE I: NOVE ŽRTVE NATO BOMBARDOVANjA: Nepoznati toksin decu učinio podložnijom na maligne bolesti

Uranil jon lako reaguje sa biološkim molekulima, što osiromašeni uranijum čini štetnim. Laketić podseća da je NATO tokom agresije ciljao objekte infrastrukture u kojima se nalaze jedinjenja sa jačim negativnim efektom na ljudskom zdravlje nego uranijum. Kao primer navodi Kragujevac, u kom su pogođeni elektrotransformatori puni trafo-ulja.

On ističe da Srbija sada može da sprovede mere prevencije stanovništva, rano lečenje i asanaciju životne sredine gde je neophodno. Podseća da je NATO agresija izvršena protivpravno - bez saglasnosti Saveta bezbednosti. Zbog toga, dodaje, Srbija ima pravo da traži pomoć u lečenju, prevenciji, sanaciji životne sredine pre svega od zapadnih zemalja. Prvi preliminarni izveštaj o posledicama bombardovanja biće objavljen 2020. godine.