Mir i radost u svakoj srpskoj kući

HRISTOS je rođen u jaslama, među čobanima zaklonjenim svodom pećine. Delić ove atmosfere, zato, na Božić krasi i svaki srpski pravoslavni dom.

Srpski narod ovaj dan provodi u porodičnim okupljanjima oko badnjaka, u duhu zdravica, sloge i čestitki. Prazničnu sliku upotpunjuje učešće u liturgijskoj zajednici, ali i praznična trpeza, toplina doma i međusobna ljubav ukućana.

Događaj kojem srpski narod daje počasno mesto u obeležavanju Badnjeg dana i Božića je unošenje badnjaka (mlado cerovo ili hrastovo drvo) u kuću. Prema verovanju, sa hrastovim granjem na Badnji dan u svaki dom ulazi i Isus, a slama koja u kući stoji sva tri dana praznovanja, podseća na onu u kojoj je rođen sin Božiji. Veruje se da ona kući donosi mir i božji blagoslov.

PROČITAJTE JOŠ: BOŽIĆ: Praznik molitve i radosti

Badnjak se seče na badnje jutro. Glava kuće ustaje rano, umije se, pomoli Bogu i popije jednu malu domaću rakiju, koja simboliše optimizam i životno okrepljenje. U seoskim sredinama posle toga kreće se u šumu, a u gradovima se u domove unose badnjaci kupljeni na pijacama ili trgovima.

Polaznik (ponegde zvan i radovan, jer donosi radost i sreću u dom) omiljeno je dete ili čeljade u porodici. Sa domaćinom se na božićno jutro pozdravlja i ljubi izgovarajući reči: "Hristos se rodi!", a domaćin odgovara: "Vaistinu se rodi!"

Badnjak, koji obično stoji u prostoriji gde se familija okuplja, polaznik prvo daruje, potom prilazi vatri i džarajući je izgovara: "Koliko varnica, toliko zdravlja, radosti, veselja, parica..." Upućuje najlepše želje za domaćina i blagostanje u njegovom domu, pa ga zato domaćica obavezno daruje.

PROČITAJTE I: Praznik nade i pomirenja

Hrastovo drvo oduvek je važilo za simbol plodnosti. Ono u sebi čuva pojedine prethrišćanske elemente. Prema predanju, to je drvo koje su pastiri doneli u Vitlejemsku pećinu i naložili ga kako bi ugrejali Bogomajku i Hrista. Istovremeno, badnjak predstavlja i samog Hrista, pa se zato često kaže da ovo mlado, za Srbe sveto drvo, dok razbuktava vatru na ognjištu, jarkim plamenom osvetljava ne samo naš dom, već i najmračnije delove ljudske duše, donoseći blagodet hrišćanskog mira i ljubavi.

BADNjAK

BADNjAK, mlado cerovo ili hrastovo drvo, simbolizuje dolazak Isusa Hrista. Prema starim srpskim običajima, na Badnji dan izjutra domaćin ili neko od muških članova domaćinstva odlazi u šumu i sekirom odseca mladu stabljiku. Ovaj čin prati kratka molitva "Pomozi Bože i sveti badnjače". Nepisano je pravilo da se drvo odseca sa tri udarca sekirom, i obara tako da padne na istočnu stranu. Badnjak se uz radost i razmenjivanje čestitki donosi do kuće, gde uzdignut uz vrata čeka veče i obred nalaganja. U savremenim gradskim uslovima, badnjak se kupuje na pijacama i postavlja na centralno mesto u domu.

PROČITAJTE I: Dan kada je Bog postao čovek

BOŽIĆ

PRVA osoba koja ulazi u dom na Božić naziva se polaznik ili položajnik. On desnom nogom stupa u kuću uz vekovni pozdrav "Hristos se rodi". Polaznik se smatra glasnikom radosne vesti o rođenju Spasitelja. Po njegovom ulasku u kuću sledi obred mirbožanja uz čestitanje praznika. Uloga polaznika je i da badnjim drvetom prodžara vatru u ognjištu poželevši domaćinstvu zdravlje, uspeh i svaki napredak. U srpskom narodu običaj je da domaćin sa polaznikom nazdravi čašicom domaće rakije, čime se najavljuje zdravlje i radost u domaćinstvu.

ČESNICA

DOMAĆICA na božićno jutro mesi česnicu - hleb koji ima počasno mesto na prazničnoj trpezi. On se kasnije lomi, a komadi se raspodeljuju članovima porodice. U testo se stavlja novčić, a za ukućanina koji pronađe paru veruje se da će biti srećne ruke tokom cele godine. U pojedinim krajevima gde živi srpski narod u česnicu se, osim novčića, stavljaju i drugi sitni predmeti koji se doživljavaju kao svojevrsna predskazanja. Komad glogove grančice, tako, simbolizuje zdravlje, zrno kukuruza berićet, koštica od voća berićet i napredak...

ROĐENjE Gospoda Isusa Hrista po julijanskom kalendaru, osim Srpske pravoslavne crkve, proslavljaju i Ruska pravoslavna crkva, Gruzijska pravoslavna crkva, Sveta Gora, Jerusalimska patrijaršija i Ukrajinska pravoslavna crkva (pod jurisdikcijom RPC). Ostale istočne crkve proslavljaju Božić kao i njihovi zapadni hrišćani, osim Jermenske pravoslavne crkve.