Momčilo Pavlović: Sretenjski ustav je uzeo najbolje što je mogao iz Evrope

Prođe još jedna (ne)mirna nedelja, a sa njom i Dan primirja u Prvom svetskom ratu. O tom državnom prazniku i našim svetkovinama, razgovarali smo sa Momčilom Pavlovićem, direktorom Instituta za savremenu istoriju.

* U čemu je važnost tog 11. novembra 1918. godine?

- Sećanje na Veliki rat danas u Srbiji učvršćuje srpsku državnost i srpski identitet. To su simboli stradanja, nade i vaskrsenja. Niko nije verovao da će posle 1915. godine srpska vojska i srpska država vaskrsnuti.

* Simbol vaskrsnuća je cvet Natalijine ramonde?

- On je uzet i za Albansku spomenicu i veliki simbol naše državnosti.

* Da li se taj cvet dovoljno "rascvetao" kroz današnja praznovanja?

- Srbija je u velikoj konfuziji. Praznici su ogledalo države i društva. Pred naletom drugih problema oni se zaboravljaju. Mi nekako ne umemo da prenesemo taj transfer između onih pre nas, ka nama. Mediji u tom prenošenju mogu da budu od velike koristi.

* To je slučaj i sa našim nacionalnim praznikom Sretenje.

- Sretenje je simbol moderne srpske države. Sretenjski ustav je uzeo najbolje što je mogao iz Evrope. Srbija se nije plašila Evrope. Nažalost, svi ti praznici se koriste za iskazivanje sadašnjih političkih ili stavova, ili dilema, ili podela. I onda se to pretvori u sredstvo za sukobe ili manipulacije.

* Dokle ćemo se deliti?

- Možemo se razlikovati u mišljenju, ali mora da postoji određeni stepen nacionalne solidarnosti i kohezije. Makar kada su u pitanju državni praznici, znamenite ličnosti kojima dugujemo što smo danas ovde ovakvi kakvi jesmo.

* Kako dostići taj visoki stepen solidarnosti?

- To bi trebalo da bude jedna sinhronizovana akcija, koja bi pokazala koliko verujemo i volimo sopstvenu državu. Ako verujete u državu, odnosno ljude na vlasti i sistem, vi ćete graditi takve praznike. Ako ne verujete, sve ćete relativizovati.

* Šta vam je, van istorijskog konteksta, obeležilo proteklu nedelju?

- Proslavili smo Svetog Dimitrija u radosti sa dragim prijateljima. Pripremao sam se i za dijalog o Kosovu, a ne za dijalog o dijalogu, već da vidimo šta mi istoričari možemo da kažemo Srbiji i narodu. I da eventualno ponudimo neko rešenje.