Slavica Đukić Dejanović za “Novosti”: Olakšice za firme koje podstiču rađanje dece

NOVI Pazar je jedna od samo pet opština u Srbiji koja beleži pozitivan prirodni priraštaj. Ipak, u 2016. godini i u ovoj opštini, prvi put od 1961, broj živorođene dece manji je od 14 na 1.000 stanovnika. Još dva velika problema postoje u ovoj opštini - kapaciteti ustanova za decu predškolskog uzrasta su ispod republičkog nivoa, a naročito je zabrinjavajuće da je obuhvat imunizacije u drugoj godini života tek 66,8 odsto.

Ovo, u razgovoru za "Novosti", kaže Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku u Vladi Srbije.

- U Srbiji iz godine u godinu imamo za oko 35.000 stanovnika manje, tako da je negativni prirodni priraštaj naša karakteristika. Stara smo nacija, po proseku godina šesta najstarija u Evropi, i suočavamo se sa migracijama, kako onim van zemlje, tako i sa unutrašnjim, iz manje razvijenih u veće sredine. Baš zato nam je jasno da donošenje zakonskih rešenja mora da uvaži i specifičnosti određenih sredina i potrebe koje su različite od severa do juga. Najniže stope nataliteta, manje od pet rođenih beba na 1.000 stanovnika, zabeležene su u Rekovcu, Kučevu, Gadžinom Hanu, Malom Crniću i Kniću. Novi Sad i beogradske opštine Zvezdara, Palilula i Voždovac izdvajaju se po najvećem pozitivnom migracionom saldu. Najveća negativna migraciona kretanja beleže se u Kruševcu, Užicu, Kraljevu, Leskovcu i beogradskim opštinama Savski venac i Stari grad.

* Poslednjih godina smo svedoci toga da su donosena određena dokumenta, ali konkretnih rešenja u praksi nije bilo.

- Konkretno, doneta je samo jedna - Strategija o podsticanju rađanja, 2008. godine, ali se po njoj nije postupalo. Mnogi resori su se, radeći po sopstvenim planovima, doticali nekih od mera predviđenih ovim dokumentom, ali je, u stvari, tek prethodna vlada osnovala kabinet koji se posebno bavi ovim pitanjem. U proceduri su izmene i dopune Strategije za podsticanje rađanja, jer nam je strateški okvir važan za sprovođenje aktivnosti. Ne postoji jednostavno rešenje, moramo svi mnogo da radimo, a poznato je da je merna jedinica za rezultate u demografiji decenija.

* Šta konkretno donosi nova strategija?

- Odvojili smo budžetsku liniju za podsticajne mere, i to u opštinama gde je demografski gledano najlošija situacija. U pitanju je 15 opština ove godine, a to ćemo, naravno, produžiti. Aktivni smo bili u Ministarstvu rada i kod sugestija za donošenje Zakona o finansijskoj podršci porodici. Primera radi, svakoj četvoročlanoj porodici koja živi od jedne plate, socijalna podrška je neophodna. Ali nama treba u Srbiji rađanje drugog deteta. Čak 52 odsto majki ima jedno dete. Ponavljam brojke, ali da bismo imali takozvanu prostu reprodukciju, odnosno da bi nas bilo onoliko koliko i ove godine, 11 procenata žena mora da ima jedno, njih 44 odsto dvoje, a 45 odsto troje dece. Nažalost, 10 odsto žena ima problem sa sterilitetom, što svakako nije malo. Dosta se radilo i na popravljanju uslova za biomedicinski potpomognutu oplodnju. Pomerena je starosna granica, i sada žene do 42 godine koje imaju problem a to žele mogu o trošku RFZO, u tri navrata, da koriste programe potpomognute oplodnje.

* Već duže vreme se najavljuje donošenje zakona o finansijskoj podršci porodici...

- Zakon nije bio ni na Vladi, još je u Ministarstvu, pa tek onda ide pred poslanike. Završni tekst se privodi kraju, i kada Vlada bude formirala predlog poslaće ga u Skupštinu. Nadam se da će to biti do kraja godine, a da ćemo početkom sledeće imati zakon u primeni.

* Koje novine ovaj zakon donosi, a koje će biti praktično primenljive?

- On ima zaista revolucinarne novine. Prvi put se izjednačava žena sa sela sa onom koja je u stalnom radnom odnosu. Žena sa sela koja je vlasnik gazdinstva, ili je socijalno osigurana, ima ista prava kao i zaposlena u vezi sa svim davanjima za decu ili za porodiljska odsustva. Devojke i žene koje su rodile dete, a radile su na određeno ili su angažovane ugovorom o delu, takođe će imati ista prava. Dakle, izjednačavaju se one kategorije žena, majki i budućih majki s majkama koje rade u administrativnim ili finansijskim institucijama, odnosno u preduzećima na neodređeno vreme. I mislim da je to najveća novina i najveći doprinos. Takođe, dečji dodatak su do sada primale osobe do 19 godina, a sada će to biti primenjeno i na redovne studente.

* Da li zakon menja i sistem raspodele roditeljskog dodatka?

- Sugerisali smo to ministru Zoranu Đorđeviću, međutim, pitanje je da li to treba zakonom da se reguliše ili u zavisnosti od finansijskog potencijala, da distribucija novca bude onakva kako je povoljnije za roditelje. Da se uredi tako da se možda oni izjasne šta im više odgovara, da li da novac dobiju odjednom ili na rate. Videćemo da li ćemo to uneti u zakon ili će biti deo podzakonskog akta.

* Da li postoji neki dogovor s poslodavcima?

- Predsednica Saveta premijerka Ana Brnabić i Marko Čadež, predsednik Privredne komore, uključili su se u ceo proces, da zajedno nađemo model kako da stimulišemo poslodavca da radi na usklađivanju rada i roditeljstva. Da motivišemo vlasnike firme da učestvuju u izgradnji vrtića, ili da obezbede dnevni boravak deci zaposlenih u njihovom preduzeću. Tražimo model primenljiv na naše uslove. Zasada su nam najbliži slovenački i nemački model. Nadam se da ćemo posle sednice Saveta za populacionu politiku, koja je zakazana za sutra, imati konkretnije rešenje.

* Zašto baš slovenački i nemački model, šta oni donose?

- Kod njih poslodavac ima "čeking liste", i sve što radi kao pronatalitetne mere boduje se za sertifikat koji će mu doneti neke olakšice, poput finansijskih stimulacija ili afirmacije proizvoda te firme. Moramo uspostaviti model u kome će nam sami poslodavci reći šta država treba da uradi da bi oni bili socijalno odgovorniji prema roditeljima koji su kod njih zaposleni. Mi ćemo to ugraditi u normative i zakone. Upravo nam je to prioritet ovih dana.

* Gde se Srbija u odnosu na okruženje nalazi po davanjima za decu i za stimulisanje roditeljstva?

- Što se tiče novca koji dajemo u odnosu na naš bruto društveni proizvod, mi smo solidni. Treba da razgovaramo o drugim podsticajnim merama, ali sama suma je slična onima kod drugih zemalja u okruženju. Dužina odsustva nakon porođaja je među najdužima, što znači da već imamo i neka dobra rešenja. Takođe, kada nam se rodi dete i roditelj ne može da brine o njemu iz bilo kog razloga, mi imamo zakon koji zabranjuje da se ono stavlja odmah u institucije, već ostaje u porodici. I taj rejting nam je veoma dobar. Problema ima, recimo, kod romske dece, jer je samo šest odsto njih uključeno u predškolsko obrazovanje, a mi im ne dajemo istu šansu. Država mora da reaguje ako roditelj ne uviđa da dete pre škole treba se obrazuje.

* Da li se, i kako, može rešiti problem sa kašnjenjem porodiljskih naknada?

- Razlog za to često je sporost u administraciji. Poslodavac ih daje samo prvih mesec dana, a kada tu funkciju preuzme RFZO, nastaje problem sa kašnjenjem davanja, zato što nemaju dovoljno službenika. Premijerka Brnabić se i tu veoma angažovala, da IT uđe i u ovaj segment.