Opština se prezaduži, a država plaća

SPISAK lepih želja najčešće "kroji" plan prihoda opština i gradova u Srbiji. Troši se po planu, a prilivi vrlo brzo počnu da posustaju. U prvom naletu trpe dobavljači, u drugom često sugrađani, a kad zagusti - čitava država, jer dugove pokriva republička kasa.

Trenutno je najdramatičniji primer Smederevska Palanka, koja duguje svoja tri godišnja budžeta. Fiskalnom disciplinom se ne mogu pohvaliti ni mnogi drugi, kao Niš ili Kragujevac.

Procena Fiskalnog saveta je da lokalne samouprave trenutno duguju 10 milijardi dinara. Tokom prošle godine državna preduzeća, lokalna javna preduzeća i lokalne samouprave su samo "Srbijagasu" i "Elektroprivredi Srbije" ostali dužni oko 160 miliona evra.

- Ne sve, ali znatan deo lokalnih samouprava prvo planira rashode, a onda, pošto su po zakonu u obavezi da imaju uravnotežene budžete, jednostavno ispiše cifru prihoda, koji se naravno neće ostvariti - rekao je na Kopaonik biznis forumu Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta. - Posle godinu dana, rashodi se ostvare, a predviđeni prihodi se ne prikupe, pa onda duguju onima od kojih su nabavili robu ili usluge. Naša je ocena da takvi dugovi sada iznose deset milijardi dinara i da su u porastu. Posebno zabrinjava što se to dešava u velikim gradovima poput Kragujevca i Niša. U Kragujevcu je odnos rashodne strane i onoga što prihodi mogu da pokriju u 2015. godini bio 65 odsto, a u Nišu 70 procenata. Zbog neodrživih lokalnih finansija, država je prošle godine izdvojila više od 2,5 milijardi dinara, a 2014. i 2015. godine oko milijardu dinara iz budžetske rezerve.

Gradovi i opštine često formalno i ne završe godinu sa deficitom, ali pravo stanje njihovih finansija vidi se iz iznosa kredita i duga prema dobavljačima.

- Država je pokušala to da reši 2012. godine, kada je Ministarstvo finansija pozvalo lokalne samouprave da se uključe u reprogram dugova. Obaveze je izmirila republika, a one su njoj vraćale novac - objašnjava Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta. - Javilo se svega desetak opština i problem nije rešen. Neophodno je unaprediti Zakon o finansiranju lokalnih samouprava. Poslednja verzija je malo smanjila neravnotežu između republike i lokala, ali je ostao problem među samim opštinama. Formalni način da se prezaduženost spreči postoji, ali izgleda da ne funkcioniše.

Karikatura Goran Divac

Jedan od načina su prijave koje, posle kontrola, podnosi Državna revizorska institucija. I kada se odgovorni, oni koji su krivi za nenamensko i nezakonito trošenja novca, smene, niko ne garantuje da ih lokalni parlamenti i uprava neće ponovo - izabrati. Revizori najčešće pronalaze povrede Zakona o budžetskom sistemu, Zakona o javnim nabavkama, Zakona o radu, Zakona o lokalnoj samoupravi i o finansiranju lokalne samouprave, Uredbe o budžetskom računovodstvu, propisa iz oblasti plata, subvencija i donacija...

- Na osnovu do sada sprovedenih revizija finansijskih izveštaja završnih računa budžeta i pravilnosti poslovanja lokalnih vlasti, utvrdili smo da se najveće nepravilnosti odnose na preuzimanje obaveza iznad odobrenih aproprijacija, i to kod većine lokalnih vlasti - kaže za "Novosti" Radoslav Sretenović, predsednik Državne revizorske institucije. - Navedene obaveze se preuzimaju u različitim iznosima, negde su to manje svote, negde oni imaju vrednost polugodišnjeg budžeta, a negde godišnjeg. U slučaju Opštine Smederevska Palanka - preuzete i tekuće obaveze bile su tri puta veće od godišnjeg budžeta. Naše mišljenje je da pojedine lokalne vlasti nerealno planiraju prihode i primanja, znatno ih precenjuju kako bi mogli da preuzimaju veće obaveze, ili to čine da bi "pokrile" već preuzete obaveze iz prethodnog perioda, kao što je to na primer grad Kragujevac, i druge lokalne vlasti.

U PLUSU SAMO GROBLjA

SMEDEREVSKA Palanka je najzaduženija srpska opština. Opštinska kasa je pod teretom od oko 18 miliona evra, tj. čak tri budžeta, a lokalna uprava ima dvostruko više zaposlenih nego što je potrebno. Opština samo za utrošenu električnu energiju duguje milijardu i stotinu miliona dinara, što je više nego što iznosi celokupan lokalni budžet za ovu godinu. Zbog činjenice da u lokalnoj samoupravi nemaju čak ni tačne podatke o dugovanjima lokalnih preduzeća, formirana je Komisija za kontrolu poslovanja. Smederevska Palanka sa 50.000 žitelja ima 820 opštinara i 19 javnih preduzeća, dok su shodno broju stanovnika dovoljna samo tri. Gotovo sva preduzeća su u blokadi, neka od 2011. godine. Nedavno, u plusu je bilo jedino JP "Groblja"!

Sve to na svojoj koži osetili su građani, koji zbog dugova "Vodovoda" mesecima nisu imali redovno snabdevanje vodom.J. I.

KOD NAS NEMA BANKROTA

POZNATI su primeri američkih gradova koji su proglašavali bankrot usled prezaduženosti, poput Detroita. I neke zemlje u okruženju uvele su mogućnost bankrotstva lokalnih samouprava, kao što su Bugarska, Makedonija, Rumunija, Albanija.

Po srpskim zakonima, lokalne samouprave u našoj zemlji ne mogu da proglase bankrot. Naše opštine i gradovi ne susreću se sa problemom servisiranja duga, već sa kašnjenjem u plaćanju tekućih obaveza, odnosno docnjom. Međutim, i kod nas postoje zakonski mehanizmi koji bi, kada bi se doslovno primenjivali, sprečili ovakva "iskakanja" iz sistema.

Republika, kada lokalu pomogne kroz preuzimanje njihovih obaveza, ima pravo na povrat tog duga i na zateznu kamatu. U to ime, država može opštinama da obustavi transfere iz budžeta.