Novo zanimanje šansa za posao

SAMO u poslednjih nekoliko godina broj zahteva za prekvalifikaciju upućen medicinskim školama u Srbiji povećan je za trećinu. Veća zarada u inostranstvu i nemogućnost zapošljavanja u zemlji osnovni su razlozi zašto ekonomski ili prehrambeni tehničari postaju medicinski tehničari.

Kako navodi Biljana Jovanović Glavonjić, pomoćnik direktora Medicinske škole “Nadežda Petrović” u Zemunu, poslednjih nekoliko godina broj zahteva za prekvalifikaciju veći je za 30 odsto. Maturanti gimnazija, ekonomskih, poljoprivrednih, umetničkih škola, ali i lekari u želji za radnom knjižicom dolaze na njihovu adresu.

- Kandidati koji traže prekvalifikaciju su vrlo motivisani i završavaju je za godinu i po do dve godine - kaže naša sagovornica. - Koliko dugo će trajati sticanje nove diplome zavisi od toga koliko predmeta treba da polažu. Za razliku od lekara koji kreću put Norveške, medicinske sestre odlaze u Nemačku. Uporedo s prekvalifikacijama, one intenzivno uče i jezik.

Prekvalifikaciju traže i lekari koji su završili gimnaziju i oni je najbrže završe, za oko godinu dana uz položene predmete poput anatomije ili hirurgije. Oni, uglavnom, odlaze u Norvešku, gde prvih nekoliko godina rade kao medicinski tehničari, a posle se zapošljavaju kao doktori.

I dok su zdravstveni radnici spremni da zarad posla i zarade delimično promene zanimanje, u Nacionalnoj službi za zapošljavanje ističu da praksa pokazuje da je malo zainteresovanih za, uslovno rečeno, promenu struke.

- Najviše interesovanja ima za učenje stranih jezika različitih nivoa kao što su engleski, nemački i italijanski jezik, ali i za različite obuke iz oblasti IT, počev od osnovne informatičke do pohađanja specijalizovanih, licenciranih obuka - kaže za “Novosti” Neda Milanović, direktorka Sektora za podršku zapošljavanju u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. - Takođe i pohađanje različitih obuka koje obezbeđuju “samostalno” obavljanje poslova na tržištu rada privlači pažnju jer omogućava još jedan set znanja i veština koji se mogu primeniti nezavisno od postojećih znanja, veština, kvalifikacija.

Programom rada za ovu godinu planirano je uključivanje u obuke za tržište rada ukupno 1.730 osoba, od toga 630 sa invaliditetom i na zahtev poslodavca 1.020 nezaposlenih, od tog broja 20 je sa invaliditetom.

Zvanično je, tvrde u NSZ, prekvalifikacija namenjena teže zapošljivima i nezaposlenima koji su napustili školovanje.

- Poslednjih nekoliko godina Programom rada Nacionalne službe za zapošljavanje nije planiran ovaj program - kaže Milanović.

- S druge strane, obuke za tržište rada i na zahtev poslodavca su namenjene teže zapošljivim nezaposlenima.

SEZONSKI KADAR

U Medicinsku školu “Beograd” stižu zahtevi za prekvalifikaciju. Nada Trifković direktor ove obrazovne ustanove ističe da oni sklapaju ugovore na godinu-dve, pošto su toj zemlji u tom trenutku potrebni.

- To je “sezonski kadar”, ali činjenica je da su naše medicinske sestre i lekari izuzetno cenjeni u inostranstvu, što pokazuje da imamo dobre medicinske škole gde se oni obrazuju - kaže Trifkovićeva.