Tržište rada: Više muzičara nego zidara

SRPSKA privreda ne može da se oporavi sve dok se ne popravi obrazovna slika, a to je moguće učiniti jedino jasnom državnom strategijom - zaključak je sa okruglog stola pod nazivom „Mladi na tržištu rada - tranzicija iz sveta obrazovanja“ koju je u petak organizovao Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju u Beogradu.

Deficit mladih stručnjaka, neusaglašeni obrazovni profili sa tržištem rada, manjak praktičnih znanja i zaostala metodologija učenja samo su neki od razloga zbog kojih naša zemlja, sa čak 46 odsto mladih bez posla, spada u sam evropski vrh po ovom neslavnom rekordu.

Prema oceni Radmile Bukumirić-Katić, pomoćnika ministra rada i socijalne politike, naša će se privreda naći u zapećku ukoliko se pod hitno ne pronađu bolja i modernija sistemska rešenja.

- Ogromna zabluda je da Srbija ima kvalifikovanu radnu snagu. Naprotiv, užasno zaostajemo - smatra Bukumirić-Katić. - Samo u procesu proizvodnje tekstila kasnimo 37 godina. Ovaj vek zahteva multidiscipliniranost i doživotno usavršavanje kako bi se neprestano prilagođavali novim potrebama. Prošlo je vreme da se u jednoj firmi sedi doživotno.

Bukumirić-Katić dodaje da su mladima u Srbiji neophodna nova znanja i veštine i primećuje da su male šanse da ih steknu u važećem obrazovnom sistemu.

- Paradoks je što imamo previše srednjih škola, a sa druge strane i stalnu potrebu za dodatnim obukama. Mladi imaju teorijsko znanje bez prakse, a stari poseduju zastarela saznanja - kaže ona i zaključuje da je izlaz moguć ulaganjem u tehnologije i obuke zaposlenih umesto u nova radna mesta.

Sa kolikim se deficitom znanja suočava Srbija, potvrđuje i Bogoljub Lazarević, pomoćnik ministra prosvete.

- Poslednjim popisom stanovništva je ustanovljeno da čak 1,5 miliona nema osnovnu školu i to je podatak kojim bi svakako trebalo da se pozabavimo - rekao je Lazarević i dodao da su posledice stihijskog obrazovanja sve veće, a nesklad između ponude i tražnje sve dublji.

- Za zdravstvo i socijalnu zaštitu je duplo više zainteresovanih nego što ima mesta u obrazovnom sistemu, a slična situacija je i sa ekonomskim i pravnim zanimanjima - primećuje Lazarević i dodaje da je ovakav sistem srednjih škola pravljen od 1980. do 1996. godine, pa je jasno da više ne odgovara današnjim potrebama na tržištu. - Zato i ne iznenađuje podatak da su umetničke škole u Srbiji zastupljenije od tekstilnih, hemijskih i građevinskih.

SKUPI UMETNICI

NAJVEĆE „trošadžije“ u obrazovnom sistemu Srbije su - muzičari. U muzičke škole se najviše ulaže jer nastava zahteva čitav splet instrumenata, pomagala, troškova... U Srbiji ih je čak 32, što je gotovo evropski rekord. S druge strane, imamo samo 29 škola za decu sa posebnim potrebama, ali i tri baletske srednje škole, šest likovnih i pet mešovito-umetničkih. Po Srbiji su raspoređene i 341 stručna srednja škola i 125 gimnazija.