Novac više voli Srem

ŠTA Srem ima, a šta nedostaje zaječarskom, borskom, braničevskom i moravičkom okrug? Ako pitate SIEPA, Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza, odgovor je - direktne investicije. Dok je tokom poslednje četiri godine Sremski okrug privukao čak 17 investitora i 126,3 miliona evra, u ova četiri okruga stiglo je po samo jedno strano ulaganje.

Privlačenje investicija dugo je već prioritet naše zemlje. Kriza nam je, međutim, u tome prilično odmogla. Prošle godine stiglo je oko dve milijarde dolara. U ovoj godini, ni taj, nimalo zavidni nivo očigledno nećemo dostići.

- Do avgusta je pristiglo oko milijardu dolara stranih investicija, pa je rano govoriti o procentima i neostvarivanju prošlogodišnjeg nivoa - kaže Miloš Ćurčin iz SIEPA. - Jer poslednja trećinagodine je tradicionalno “najjača” u ovom prilivu, ali i zato što vidimo povećanje interesovanja u odnosu na početak godine. Svakako, ne mislimo da će plan od dve milijarde biti ostvaren.

Iako bi se mnogi zakleli da interesovanje stranaca prestaje kod Beograda, podaci SIEPA, na osnovu 11 konkursa za dodelu subvencija stranim investitorima, prestonicu i njenu okolinu po količini investiranog novca stavljaju na - peto mesto. Ubedljivo najviše projekata i novca stiglo je u Srem.

- Istina je da je u Sremski okrug najviše investirano, najveći broj projekata realizovan je u opštinama koje pripadaju tom okrugu: Inđiji, Sremskoj Mitrovici i Staroj Pazovi - kaže Ćurčin. - Od početka godine, od kada su uvedeni dodatni podsticaji za devastirana područja, kao i za gradove od specijalnog interesa (Niš, Zaječar, Kraljevo i Novi Pazar), primetan je porast interesovanja za nišavski i jablanički okrug. Upravo zato je u prethodna dva kruga dodele bespovratnih sredstava najviše firmi konkurisalo s projektima koji će se realizovati u Nišu - devet. Kada gledamo investicije po gradovima i opštinama, onda je “rekorder” Niš, a slede Inđija, Vlasotince i Zrenjanin.

Kriterijuma po kojima ulagači biraju destinaciju ima više. Ono što je skoro svima na prvom mestu jeste infrastrukura, a u tom segmentu najvažniji su putevi.

- Od ukupnog broja investicija koje je podržala država, 41 opština je udomila samo po jednog investitora - napominje Ćurčin. - Najmanje investicija realizovano je u zaječarskom, borskom, braničevskom i moravničkom okrugu. Razlog tome je što investitori uglavnom traže lokacije duž Koridora 10. Plan jeste da se naprave autoputevi koji će povezivati i zapadnu Srbiju, jer je to neophodno za ravnomerni regionalni razvoj.

Na pitanje šta im je najvažnije kada biraju adresu za svoj posao i predstavnici stranih investitora odgovaraju - infrastruktura.

- Tako su, recimo, Pećinci zanimljivi - kaže Milan Vučković iz delegacije nemačke privrede u Srbiji.

- Niz nemačkih firmi nalazi se duž autoputa Beograd - Niš. Veoma bitna je i tradicija određene branše. Nemački “Falke” zato se opredelio za Leskovac. Tamo je godinama bila razvijena tekstilna industrija, a postoji i dobra srednja tekstilna škola. Auto-industrija je zainteresovana za Kragujevac, mada imamo i dve firme iz te braše u Subotici. Za elektroniku je zanimljiva centralna Srbiji. Postoji tradicija Elektronske industrije Niš, a imate i Elektrotehnički fakultet.

SADA ZNAJU KAKO

- OpŠtine odnedavno imaju mogućnost da zemljište investitorima dodele čak i bez naknade, što je već učinjeno u Nišu za italijanski “Dajtek” i korejsku “Juru”, a Subotica je to uradila za nemačku “Normu” - objašnjava Ćurčin.

Na pitanje šta im je najvažnije kada biraju adresu za svoj posao u Srbiji, i predstavnici stranih investitora odgovaraju - infrastruktura.